B92: Prigovor savesti, ali samo donekle

Beograd — Osporavane izmene Uredbe o civilnom služenju vojnog roka su odmah po donošenju izazvale oštre reakcije javnosti.

U javnosti se i dalje pojavljuju slučajevi koji potvrđuju da do izmena nije trebalo da dođe, a jedan od primera je slučaj Predraga Azdejkovića, čiji je zahtev za civilno služenje vojnog roka odbijen kao neblagovremen.

Azdejković kaže da je u obrazloženju za odbijanje navedeno upravo ono što se najviše zamera izmenjenoj Uredbi, pravo prigovora savesti je ograničeno iako je garantovano svim evropskim propisima. “Ja sam podneo zahtev još u vreme važenja prve Uredbe, koja nije imala nikakva ograničenja u smislu roka u kojem treba podneti zahtev, a oni su primenili Uredbu koja je stupila na snagu 5. februarašto znači da su je primenili retroaktivno”, kaže on.

Do sada su vojnici do trećeg meseca vojnog roka mogli da iskoriste pravo na prigovor savesti, dok je promenama predviđeno da zahtev bude podnet u roku od osam dana od prijema poziva. Iako je Azdejković uložio žalbu na rešenje, to ne odlaže izvršenje, što znači da bi on u martu trebalo da počne da služi vojsku uz oružje. “Sebe smatram antimilitaristom i Vojsku ne vidim kao odbrambeni koncept jer ne volim da razmišljam o tome da se oružjem branim, da ubijam nekoga”, kaže on.

Bez uticaja na bezbednost

Oko 20 odsto ukupnog broja vojnika pozvalo se u ovom trenutku na prigovor savesti, a Evropski prosek kreće se do 40 odsto. Vojska Srbije i Crne Gore je kontrolu prigovora savesti objašnjavala tvrdnjom da bi to moglo da postene paravan za izbegavanje vojne obaveze, a jedno od objašnjenja bilo je i da se time ugrožava bezbednost zemlje.

Zoran Dragišić sa Fakulteta za civilnu odbranu takve tvrdnje ocenjuje kao neosnovane. “Sigurno je da to ni na koji način ne može uticati na bezbednost zemlje. Na to najviše utiče to što mi proces reformi nismo doveli do kraja, Vojsku nismo dimenzionirali u skladu sa svojim glavnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama. Ne bi valjalo da se u koštac s nekom pobunom na našoj teritoriji hvataju mladići koju u Vojsku stigli pre par meseci, to je posao za specijalce”, kaže on.

Presipanje iz šupljeg u prazno

Izmena predviđa i da institucije koje potpišu ugovor s Ministarstvom odbrane novac za svakog regruta refundiraju Ministarstvu. Predsednik Odbora Skupštine Srbije i Crne Gore za odbranu Borislav Banović ocenjuje da je to pokušaj demotivacije vojnika. “Pretpostavljam da tim raznim mehanizmima vojnici treba da budu demotivisani da služe na osnovu prigovora savesti. To presipanje iz šupljeg u prazno neće rešiti problem”, kaže on.

Prema mišljenju Zorana Dragišića, odluka vojnih vlasti o promeni Uredbe udaljiće SCG od evropskih institucija i Evropske unije jer je poštovanje ljudskih prava jedan od osnovnih preduslova za prijem.