B92: Zašto je GLIC podržao Zvezdu

Beograd — Gej lezbijski info centar (GLIC) pozvao na podršku akciji Fondacije FK Crvena zvezda. Sociolozi ovaj potez ocenjuju kao pružanje ruke pomirenja.

U Srbiji se do ove nedelje nije desilo da jedna gej i lezbijska organizacija ponudi pomoć fudbalskom klubu, a nije teško setiti se da su pripadnici upravo te manjinske grupe najveće žrtve navijačkih grupa. Gej lezbijski info centar pozvao je gej i lezbejsku populaciju da novčanim sredstvima podrže akciju “Za moju zvezdu”, koju je pokrenula Fondacija tog fudbalskog kluba.

Kako objašnjavaju, to je njihov pokušaj, kao žrtvi homofobije, da pruže ruku pomirenja, dok u Zvezdi tome ne pridaju poseban značaj već sve stavljaju u isključivo ekonomski konteks.

Međutim, sociolog sporta Dragan Koković kaže da je iz njegovog ugla ovo apel na poštovanje prava različitosti i ponuda miroljubive koegzistencije.

Kada neko gej udruženje odluči da pomogne jednom fudbalskom klubu, u Srbiji to postaje zapažena vest. Prate je i brojni komentari, a prednjače oni negativni.

Od fanova suparničkih klubova stigla je i poruka da su iza Zvezde sada stali “navijači u minićima”.

Zašto su žrtve najvijačkih grupa odlučile da pomognu Crvenoj zvezdi, odgovor je dao direktor Gej lezbijskog info centra Predrag Azdejković.

“Gejevi i lezbejke prate sport, najviše fudbal. Mislim da je ovo način gde mi kao žrtve homofobije želimo da pružimo ruku pomirenja”, kaže on.

“Ja sam pratio neke komentare kad je ova vest izašla i moram da kažem da me rastužuje to kada ljudu misle da to je neka provakacija Partizana, pa se onda to svelo na prepucavanje Crvene zvrzde i Partizana – ha ha ha, vas podržavaju pederi, ua, ua – to mene rastužuje zato što iza ove akcije stvarno stoji jedna dobra volja”, kaže Azdejković.

U samoj Zvezdi najavljenu pomoć gej udruženja posmatraju isključivo ekonomski. Kratko nam je rečeno da sredstva daju čak i navijači drugih klubova, pa ne vide zato bi potez GLIC-a posebno isticali.

Da se sve ne može svesti samo na ekonomsku dimenziju, ukazuje međutim sociolog sporta Dragan Koković. Za njega je ovo iznad svega apel jedne osetljive manjinske grupe da se poštuje različitost.

“Njima su do sada najveći suparnici bili upravo militantne grupe i ta ekstremizacija kad su počele da se održavaju gej parade u Beogradu. I naravo oni verovatno pokušavaju da ponude neku miroljubivu koegzistenciju, pod znacima navoda”, ocenjuje Koković.

“Jeste bacanje na neki način loptice kad su u pitanju klubovi, što znači da oni pokušavaju taj kordon malo omekšaju, da se poštuje neko iskustvo razlike”, smatra on.

U sredini kao što je Srbija od ovakve inicijative ne treba očekivati mnogo, posebno ne brzu socijalizaciju gej i lezbijske populacije.

“Pre svega imate jedan patrijarhalni obrazac. Mi nekad možda u nekoj socijalizaciji kad su u pitanju neki emancipatorski potencijali možda i krenemo pre drugih zemalja, ali očigledno je da je neka naša tradicija ukorenjena. Prema tome, imajući u vidu taj patrijarhalni obrazac naš, teško je to sad najedanput donositi neke inovacije”, kaže Koković.

Jedno drugo gej udruženje, posle propalog pokušaja da se u Srbiji organizuje Povorka ponosa, krenulo je da edukuje i poslaničke grupe u Skupštini.

Najtvrđi orah bili su radikali, koji deklarativno podržavaju njihova prava, ali ne i nameru da sekusalno opredeljenje pokažu na gej prajdu u Beogradu.