Danas: O Paradi ponosa 2012. iz političkog ugla


Očekujem Đilasa na Paradi ponosa
Predrag Azdejković, urednik gej magazina Optimist i član gej-lezbejskog info-centra

1. Parada ponosa zakazana je za tačno mesec dana – 30. septembar. Treba li da se održi?

Teorijski – da. U ovom trenutku – svejedno ili bolje ne. Parada ponosa u Srbiji nema pozitivne efekte na LGBT zajednicu, niti na društvo u celini. Parada ponosa ne menja ništa nabolje, već samo stvara dodatne probleme. Dugotrajne aktivnosti LGBT organizacija donose promene, dok Parada ponosa sve to jednom godišnje upropasti. Parada kao aktivistički izraz nije efikasna i produktivna. U vremenskom periodu kada je ta tema aktuelna poveća se nasilje nad LGBT osobama, kao i generalno homofobija. Količina energije i resursa koja se uloži u organizovanje Parade i rezultati koje ona donese pokazuju da je ona neisplativa. Naročito kad se uzme da organizatori ovogodišnje Parade ništa ne zahtevaju, već im je jedini cilj da se ona desi. Kao pripadnik LGBT populacije smatram da je to uvredljivo. Jedina uspešna Parada ponosa iz 2010. imala je politički zahtev da se osnuje Nacionalni savet za borbu protiv homofobije i u tome je uspela. Na sve to treba dodati da mnoge LGBT grupe u Srbiji ne podržavaju održavanje Parade, a druge podržavaju, ali ne žele da učestvuju u organizaciji.

2. Da li ste tražili sastanak s predsednikom Nikolićem ili premijerom Dačićem i da li ste dobili odgovor?

Gej-lezbejski info-centar je zatražio da predsednik Nikolić primi predstavnike relevantnih LGBT organizacija, jer smatramo da on ne treba da se sastane samo s predstavnicima Parade ponosa. Dosad nismo dobili nikakav odgovor iz kabineta predsednika Republike. Predstavnici Parade ponosa su se zadovoljili sastankom s Nikolićevim savetnicima, što je korak unazad, jer smo 2010. imali sastanak s tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem, koji je podržao Paradu.

3. Da li predsednik, premijer i ostali predstavnici vlasti treba da se aktiviraju u akcijama i manifestacijama gej populacije?

Ne, to je stvar ličnog izbora. To se ne dešava ni u razvijenim državama. Ali, dešava se da gradonačelnik bude obavezan gost i govornik na Paradi ponosa. Tako da više očekujem Dragana Đilasa na Paradi ponosa nego Nikolića ili Dačića. Ipak, mnogo važnije bi bilo da se na Paradi pojavi gej tinejdžer sa svojim roditeljima nego ceo sastav Vlade Srbije.

4. Šta očekujete od nove vlasti kada su u pitanju LGBT prava? Uporedite ovu vlast s prethodnom.

Očekujem da nam vlast bude partner, a ne neprijatelj ili neutralni posmatrač. Srbija nema nijedan zakon kojim prepoznaje postojanje istopolnih parova. Imamo ogroman problem homofobije i država mora da se stavi na našu stranu. Političari zaboravljaju da izjavama kojima vređaju homoseksualce vređaju i njihove majke, očeve, sestre, braću, prijatelje. Ako ste toliki borci za porodične vrednosti, nemojte da vređate naše, jer ni homoseksualce ne donese rode, već nas rađaju majke. Rano je govoriti o odnosu nove vlasti, ali se nadam da će biti bolja od prethodne, koja se u pojedinim sferama trudila da pruži svoj maksimum.

5. Kakav je trenutni položaj LGBT populacije u Srbiji u odnosu na period posle 2000. godine?

Vidim generalni pomak. Beogradska gej scena nikad nije bila ovako razvijena, a deluje se i van Beograda. Daleko je to od savršenstva, ali situacija nije ni crna kao što se predstavlja. Najveći problem trenutno je ogromna netrpeljivost na aktivističkoj LGBT sceni. Država i protivnici LGBT iskorišćavaju naše međusobne probleme kao što je to bio slučaj prošle godine kada je Parada ponosa zabranjena.