Yellow Cab: Seksualna revolucija u Beogradu

Piše: Predrag M. Azdejković

Festival „Queer Beograd“ nastojao je ove godine da preispita dole koje postoje među ljudima i da izvan tih podela započne priču o rodu, seksualnosti, klasi, rasi, istoku i zapadu, da započne malu „seksualnu revoluciju“

Na godišnjicu oktobarske „revolucije“ počeo je četvrti po redu „Queer Beograd“ festival pod nazivom „Seksualna revolucija“. Moja prva asocijacija na seksualnu revolucije jeste velika kolona golih muškaraca, žena, transseksualnih i interseksualnih osoba, koji zajedno marširaju gradom i zahtevaju seksualne slobode. Ali to je samo produkt moje perverzne mašte. Šta je onda uopšte seksualna revolucija, ako ne raskalašno orgijanje?

Seksualna revolucija je promena seksualnog morala i seksualnog ponašanja u Zapadnoj civilizaciji, koja još uvek traje. Feministički i gej pokret se povezuju sa seksualnom revolucijom i smatraju njenim pokretačima i najuspešnijim elementima.

Industrijska revolucija, naučni i tehnološki razvoj i razvoj medicine doveli su do boljih kontraceptivnih sredstava. Razvoj proizvodnje gume doveli su do proizvodnje savršenijih kondoma, koje počinju da koriste milioni muškaraca i žena. Abortus postaje legalan u mnogim zemljama tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Homoseksualnost postaje legalna i biva sklonjena sa liste psihičkih poremećaja. Razvoj u hemiji i farmakologiji doveli su do stvaranja anti-bebi pilule, kasnije i do Viagre. Kupovina afrodizijaka i seks igračaka postaje normalna. Sado-mazohizam postaje popularan. Stare vrednosti kao što su patrijarhalne i biblijske „rađajte se i množite se, i napunite zemlju” su gurnute u stranu i ljudi su usvojili novi životni stil moderne zapadne kulture. Sve ovo dovelo je do slavljenja seksualnosti i uživanja u seksualnim slobodama.

SITUACIJA U SRBIJI

U Srbiji postoje kontraceptivna sredstva, kondomi, Viagra, afrodizijaci, abortus je legalan, homoseksualnost je legalna, imamo čak i seksi šopove, ali imam utisak da nam nedostaje seksualna sloboda. Još uvek nas guše stege patrijarhata i svi ovi seksualni izumi su u njegovoj službi.

Festival „Queer Beograd“ ove godine nastojao je da preispita podele koje postoje među ljudima i da izvan tih podela započne priču o rodu, seksualnosti, klasi, rasi, istoku i zapadu. Da započne malu „seksualnu revoluciju“.

Festival je počeo 5. oktobra performansom „Seksualna revolucija“ u Kulturnom centru „Magacin“. U performansu učestvovali su Jet Moon, lezbejska aktivistkinja iz Velike Britanije, beogradska trans zvezda Viva la Diva, aktivista „Queeria centra“ Boban Stojanović i aktivistkinje „Queer Beograd kolektiva“, koji je organizator festivala. Ovogodišnji festival tematski se fokusirao na pitanje transseksualnosti i rada u seks industriji.

Prosečni homofob bi „Queer“ festivale okarakterisao kao još jednu provokaciju LGBT (lesbian, gay, bisexual, transgender) populacije, kao da gej parada nije dovoljna, dok je ideja „Queer Beograd“ festivala nastala baš zbog nemogućnosti da se u Beogradu organizuje gej parada, i zbog nedostatka sigurnog prostora u kome bi LGBT populacija mogla slobodno da razmenjuje svoja iskustva i razmišljanja.

Prvi festival „Queer Beograd“ pod nazivom „Susreti“ održan je u maju 2005. godine, koji je slavio pravo na slobodu seksualnih različitosti. Cilj festivala je bio da gradi pozitivnu energiju u queer zajednici i da se stvori siguran prostor u kom bi se razmenjivale ideje i kultura, i da se na taj način suprostavi sveprisutnoj homofobiji u društvu.

Drugi festival „Queer Beograd“ pod nazivom „Žurke i politika“ održan je u decembru 2005. godine i zamišljen je kao jedinstveni kulturno-aktivistički projekat koji je imao za cilj prevazilaženje jaza između teorije i prakse queer aktivizma i politike.

Treći festival „Queer Beograd“ pod naziom „Kvar“ održan je u oktobru 2006. godine. Ime festivala je bilo poigravanje sa terminom queer i tehničkim izrazom za „kvar u mašini“, tj. kapitalističkom, nacionalističkom, rasističkom, militarističkom, seksističkom i homofobičnom sistemu koji treba pokvariti i pokviriti.

SITUACIJA U ZAGREBU

U Zagrebu se takođe svake godine organizuje „Queer“ festival, ali bi bilo nepravedno uporediti „Queer Beograd“ i „Queer Zagreb“, jer beogradski festival je mali alternativni aktivistički festival, dok je zagrebački najveći queer festival u jugoistočnoj Evropi. „Queer Zagreb“ je po prvi put organizovan u aprilu 2003. godine i sadržao je veliki broj izložbi, filmskih, pozorišnih i muzičkih predstava, promocija knjiga i konferencija. Od tada se organizuje svake godine i sve je kvalitetniji i veći. Pored programskog kvaliteta treba istaći da „Queer Zagreb“ ima podršku gradskih i državnih vlasti, da je sponzorisan od strane hrvatskih firmi, i veoma je medijski vidljiv. Za sledeću godinu postoje indicije da će i Sarajevo dobiti svoj „Queer“ festival.

Dok čekamo sledeći „Queer Beograd“, možemo iskoristiti zatišje da započnemo svoju ličnu seksualnu revoluciju. Revoluciju koja će dovesti do seksualnog oslobađanja. Imamo dovoljno vremena da odnesemo makar jednu pobedu. Pobedu nad nama samima. Da prihvatimo naše seksualno biće, onakvim kakvim jeste i da ga poštujemo.

ALTERNATIVNO DO KRAJA

Majda Puača jedna od aktivistkinja kolektiva „Queer Beograd“ i jedna od organizatorki festivala govori o svojim utiscima i radikalnom queer aktivizmu.

Yellow Cab: Koliko je festival napredovao za ove tri godine koliko postoji?

Majda Puača: Prvi festival je održan uz prisustvo tridesetak ljudi, na tajnovitoj lokaciji i pod velom paranoje u maju 2005. Nakon ulične žurke na Terazijama, kojom je festival završen bez nasilja, za nas se mnogo toga promenilo. Naredni festivali su protekli bez paranoje i straha, te smo počele više da se „reklamiramo“ i da uvodimo i predstavljamo teoriju i praksu radikalne queer politike, koja pre nas na ovim prostorima nije postojala. Značajno veći broj ljudi je počeo da učestvuje i prisustvuje. Nakon drugog festivala smo počele da objavljujemo publikacije koje predstavljaju važan dokument našeg rada. Sada, nakon održavanja četvrtog festivala, bez lažne skromnosti možemo reći da je festival „QueerBeograd“ prerastao u jedan od alternativno-aktivističko-kulturnih događaja sezone.

YC: Da li „Queer Beograd“ želi da postane više kao „Queer Zagreb“?

MP: Zapravo, „Queer Beograd“ i „Queer Zagreb“ osim imena imaju malo toga zajedničkog, i mi nikako ne želimo da dosegnemo taj nivo komercijalnosti, vidljivosti i mainstreama koji su, čini se, važan deo „Queer Zagreba“ i mi to, naravno, poštujemo. Sa druge strane, „QueerBeograd“ je zasnovan na konceptu „uradi sam/a“, potpuno je nekomercijalan i mnogo više usmeren na (direktne) političke akcije i aktivno učešće ljudi koji dolaze na festival.

YC: Kako ocenjuješ ovogodišnji „Queer Beograd“?

MP: Iako je programski zamišljen kao manji festival, mislim da su odziv i učešće bili najveći do sada. Posebno se ponosimo temama koje su ove godine bile u fokusu. Mislim da smo i ovoga puta uspele da stvorimo siguran prostor u kome je došlo do kvalitetne razmene između učesnika, kao i da stvorimo nove i ojačamo stare veze sa osobama i grupama.

YC: Šta treba učiniti da na LGBT dešavanjima ima više domaćih učesnika?

MP: Činjenica je da lokalna publika više dolazi na „zabavniji“ deo programa – performanse, filmove, žurke… Međutim, ove godine je na diskusijama prisustvovao najveći broj ljudi „iz lokala“ do sada. Jedna od taktika je aktivno uključivanje više ljudi i autonomnih grupa u sam program i organizaciju festivala, jer se tako mreža širi.

QUEER

Termin queer se koristi da jednom rečju opiše celu homoseksualnu, biseksualnu, transrodnu i interseksualnu zajednicu, kao i heteroseksualne osobe koje sebe vide ili žive svoj život van hetero-patrijarhalnih normi. Ova reč se takođe odnosi na aktivizam, pokret, teorijski pravac kao i na samu osobu i njene identitete i na taj način podrazumeva ne pristajanje na „samorazumljivo“ sleđenje društvenih pravila. Queer se odnosi na propitivanje i/ili odbijanje nametnutih normi patrijarhalne tradicije; kreiranje prostora, kulture i izražaja koji nadilaze „zatvorene kutije“ LGB ili heteroseksualne seksualnosti, i/ili „ženskih“ i „muških“ polova/rodova; omogućavanje samodefinisanja; predstavljanje radikalne politike koja uviđa povezanost svih vidova opresije.  Danas „queer“ identitet prihvataju i poklonici sado-mazohizma, razni fetišisti bez obzira na seksualnu orijentaciju, te sve osobe koje ne prihvataju binarnost polova i rodova.