Gay Times: Druga strana Evropa

Big Mek se prodaje u Moskvi od 1990. godine, ali drugi „uvozni artikli“ sa Zapada, kao što su gej prava, još uvek čekaju na odobravanje Istočnog bloka.

Dok su neke zemlje, u svojoj želji da se priključe Evropskoj uniji, postale liberalne, ignorisanje i predrasude su ipak prisutne a čak u Rusiji i Moldaviji čuju se političari koji zahtevaju ponovnu zabranu. Progres je mač sa dve oštrice.

„Kako populacija postaje sve vidljivija i formuliše svoje političke zahteve i učestvuje u javnim debatama, desnica i verski ekstremisti postaju sve agresivniji“, kaže Maxim Anmeghichean, programski direktor ILGA za Evropu. „Vidljivost izaziva veću homofobiju i direktne napade na vas“.

Intenzitet i učestalost ovakvih napada varira. Iako homofobični napadi postaju retkost u mnogih zemljama Istočne Evrope, Anmeghichean kaže da kamenovanje gej parada, policijska brutalnost, pretnje ipak postoje. Učesnici prve „i jedine“ gej parade u Srbiji 2001. godine bili su pretučeni od huligana i, kako neki izveštaji navode, policije.

„Na Balkanu nasilje je veoma često, koje se najčešće dešava na kruzing mestima ili kada ljudi izlaze iz gej klubova“, kaže Rob Rhodes koji je vodio istraživanje o tom problemu. „Neki ljudi su pretučeni od strane roditelja ili prijatelja nakon što su im saopštili svoju seksualnost“.

Pro gej demonstranti u PoljskojSagledati čitavu problematiku nasilja je posebno teško jer ne postoje statistike, naročito zato što žrtve ne prijavljuju homofobične incidente, plašeći se policijske nezainteresovanosti ili nastavka nasilja. „Ruske vlasti, naročito policija, ignoriše široko rasprostranjeno nasilje nad gejevima“, kaže Nikolai Bayev. „Ne postoje oficijelne statistike o ubistvima gej ljudi u našoj zemlji, a upoznat sa gomilom takvih slučajeva.“ Policija u Minsku nije uspela da uhapsi mnoge nasilnike, uključujući serijskog ubicu gejeva iz 2001. godine, saopštava aktivista Svyatoslav Sementsov iz Belorusije. Umesto da istražuju zločine iz mržnje, policija ispituje žrtve o privatnim i nebitnim stvarima i vrši racije u gej klubovima. „Pasivno ponašanje policije je izraz želje države da ignoriše i ne štiti ugrožena prava homoseksualnih osoba,“ kaže Sementsov.

Iako ovako nasilje može biti retko, gej osobe u Istočnoj Evrope još uvek se suočavaju sa predrasudama u porodici, na poslu i u školi. „Moje istraživanje je pokazalo da je homofobija prisutna u školama i da je šire i profesori i učenici, prema učenicima i profesorima koji su LGBT,“ kaže Rhodes. „Diskriminacija je prisutna i na univerzitetima gde postoje primeri da su profesori oborili studenta jer je otvoreno gej i profesori psihologije opisuju homoseksualnost kao „bolest“ ili perverziju koju treba tretirati.“

Gej osobe su često otpuštane ili oterane s posla. Slovenačka asocijacija SKUC LL u svom istraživanju iz 2001. godine došla je do rezultata da 2,9% ispitanika je dobilo otkaz zbog svoje seksualnosti a 66,9% je doživelo neprijatnosti na poslu. Nekoliko javnih ličnosti je autovano dok su neki u braku jer priznanje homoseksualnost može ugroziti karijeru.

Ali reakcija roditelja može biti još gora. Zbog niskih plata i jakih porodičnih veza mnogi istočni Evropljani žive sa svoji roditeljima, tako da svako neslaganje ima jak uticaj. Dete koje se autuje može biti isterano iz kuće ili poslato psihijatru – čak i u tolerantnim zemljama. „Mogu vam dati jedan primer koliko licemerni mogu biti pojedini Slovenci,“ kaže Nina Granda iz lezbejskog eL Magazina. „Ako mi kažete da je vaš sin gej, rekla bih vam: „Nemojte ga osuđivati, budite otvoreni, pokušajte da ga razumete, gledajte Opru“. Posle nekoliko nedelja moja ćerka mi kaže da je lezbejka i ja je odvedem psihijatru, zaključam je, tražim lepe mladiće iz komšiluka s kojim bi mogla da izađe i kažem komšijama da mi se ćerka udaje.“

Ovakav stav je ustanovljen i osnaživan tokom vremena. LGBT osobe su demonizovane od strane komunizma, koji je osuđivao konformizam. Svaka individualnost i nepoštovanje normi – ne samo po pitanju seksualnosti – je bila opasna. Državna propaganda i zabranjivanje stranih medija nije davala puno šansi ljudima da preispituju ono što im se nudi, čak i danas, mnogi iskazuju sumnju prema autsajderima – strancima, Romima ili LGBT osobama.

Na sve to, južne zemlje, naročito Balkan je mačo, seksistička kultura je osnažila rodne uloge. „Patrijarhalni stavovi dominiraju u ovoj regiji, naročito u konfliktnim regijama gde je svest militarizovana, sa „tradicionalnim“ uverenjima kako „muško“ i „žensko“ treba da izgledaju i da se ponašaju,“ kaže Rob Rhodes. „Od muškaraca se očekuje da se priključi vojsci i izdržava ženu i decu, a žene da se udaju i rađaju decu.“

Varšavski gejevi i lezbejkeSrbijanski aktivista Vlatko Salaj dodaje da gej muškarce smatraju „pičkama, slabićima i feminiziranima“ dok Predrag Azdejković iz beogradske grupe Queeria ističe da ih društvo sagledava kao „izdajnike svetih nacionalnih ciljeva“. Bela kuga u nekim zemljama daje podržavaocima porodičnih vrednosti dodatnu municiju.

Možda najjača snaga s kojom gej osobe moraju da se nose jeste Crkva. Sklonjena od strane komunizma, danas agresivno pokušava da uspostavi jaku ulogu u društvu. Katoličanstvo i pravoslavlje su jake u ovoj regiji: 90% Poljaka su katolici. Moldavska asocijacija GenderDoc-M saopštila je da je prošle godine visoki zvaničnik policije izjavio na javnom sastanku: „Za mene, glavni zakon je zakon Boga, po kome je homoseksualnost greh i oni koji ga prakticiraju treba da umru“.

Homoseksualci su postali pogodna meta, ne samo za sveštenike, već i za političare. „Lideri koji žele da se predstave kao jaki ili kao nacionalisti definišu sebe tako što će osuditi gej osobe,“ kaže Sarah Green iz Amnesty-a. „Ako je stopa kriminala visoka i socijalna i ekonomska situacija užasna, treba pokazati da policija nešto radi. LGBT osobe je lako naći iako u tom trenutku treba da traže lopove i krijumčare.“ „U zemljama južnog Kavkaza često je da političari svoje političke protivnike nazivaju pederima kada žele da ih uvrede,“ dodaje Maxim Anmeghichean.

Dok je širenje homofobije politički profitabilno, stati u odbranu gej prava je veoma riskantna strategija. „Nijedna ruska partija se ne usuđuje da podrži LGBT populaciju,“ kaže Bayev. „Nijedna demokratska ili liberalna partija nije otvoreno prijateljski nastrojena prema LGBT osobama. Oni su uplašeni da će biti prozvani kao „pederi“ i da će izgubiti glasače.“

Većina istočnih Evropljana je zabrinuta zbog rasta zapadnjačkog uticaja, dok konzervativni političari smatraju homoseksualnost, zajedno sa drogom i kriminalom, opasnim zapadnjačkim trendom. „Homoseksualnost je u mnogih slučajevima opisana kao trend sa Zapada, poslata u Srbiju da bi je uništila,“ kaže Azdejković. Pedofilija, patologija i devijantnost su ostale asocijacije, koje se mogu čuti čak i u školama i na fakultetima. Ova paranoja i ignorisanje, zajedno sa glasnijim zahtevima za poštovanje gej prava, doveli su do jake reakcije protiv homoseksualnosti u celoj regiji.

Gej prajd u Ljubljani„U mnogim zemljama gde je homoseksualnost kriminalizovana, u pitanju su stari zakoni ili prvobitni ustavi – vekovima stari. Primenjuju se sve dok ne budu povučeni,“ kaže Green. „Ono što zabrinjava u Istočnoj Evropi, nisu stari zakoni, već novi pokušaji da se našteti gej populaciji.“

Alex Pečnik, urednik Slovenačkog Queer resurnog direktorija, ističe promenu od kada se promenila vlast 2004. godine. „Govor mržnje u parlamentu je veoma čest, a izgleda da građani prate direktive svojih lidera. U Ljubljani je nekada bila retkost da neko napadne gej muškarca na ulici. Prošle godine smo imali tri napada za samo dve nedelje.“

Tomas Szypula iz Kampanje protiv homofobije je primetio sličan trend u Poljskoj. „Radikalne desničarske partije dobijaju na popularnosti, naročito Zakon i pravda i Liga poljskih porodica, koje su trenutno u koaliciji u poljskom parlamentu.“

LGBT grupe imaju problem da se brane u društvu gde je građanska svest uništena od strane komunizma. „Mi još uvek nismo dovoljno emancipovani,“ kaže Bayev. „Mi dalje više volimo da idemo u klubove i na kruzing mesto nego da se borimo za naša prava. Još uvek smo uplašeni.“ Nicolas Alexeyev, urednik sajta gayrussia.ru se slaže. „Mi limitiramo naša prava na druženje i zabavu u podzemlju.“ Ali Alexeyev smatra da je neprijateljstvo uzrokovano siromaštvom, koje je prisutno u Istočnom bloku. „Što su ljudi bogatiji sve manje vode brigu o takvim stvarima.“ Druga podela je na urbano-ruralno. U velikim gradovima, gde su ljudi obrazovaniji i napredniji, postoji neka tolerancija i poneki gej klub. U zemljama gde je jaka religija i tradicija, biti otvoreno gej je prosto nemoguće.

Ovo je uzrokovano nedostatkom informacija, tako da aktivisti smatraju medije kao veoma važne. Nakon debate u Moskvi oko gej parade, koju gradonačelnik Yuri Luzhkov želi da zabrani, Alexeyev primećuje promeni u medijima. „Nekada, homoseksualcima su se bavili samo tabloidi kada žele da nas ismeju. To se promenilo posle nekoliko nedelja. Sada imamo podršku novinara.“ Parade su bitne jer pokazuju ljudima da su gej osobe normalni građani i jačaju gej identitet. Internet je takođe bitno sredstvo u informisanju ljudi i omogućava lakšu komunikaciju između gej osoba.

Pozitivni publicitet i javne debate donele su neke rezultate. U martu Češka Republika je postala prva bivša komunistička zemlja u Evropi koja je priznala istopolne zajednice. „Mislim da se krećemo napred“ kaže Nina Granda. „Postajemo organizovani, radimo nešto, štampaju se knjige, organizuju se događanja, ljudi se druže, donose se zakoni. Nekoliko godina ranije sve to je izgledalo veoma daleko.“

Mađarska je još jedan svetao primer – naročito u smislu legislativa. Zakon o jednakim mogućnostima donet je 2004. godine za koji sociološkinja Judit Takacs iz gej grupe Hatter kaže da je „prvi takav zakon u Evropi koji specifikuje rodni identitet kao zaštićenu kategoriju, što naročito znači transrodnim osobama“. Problem je što još uvek LGBT osobe ne koriste te pozitivne zakonske promene. Hatter nastavlja da radi na stvaranju svesti i država je srećna da ima takve glasne organizacije kao i ministre koji podržavaju gej prava.

U želji da se približe EU, zemlje Istočne Evrope žele da poštuju legislative kao što je Evropska konvencija o ljudskim pravima, tako da se situacija za gej osobe može poboljšati iako žive u neprijateljskom okruženju. Rhodes kaže da je od skora makedonska vojska dozvolila da otvoreno gej osobe mogu služiti vojsku, dok u slučaju dvojice gejeva sa Kosova koji su doživeli torturu i maltretiranje, kada su prijavili slučaj policiji „doživeli su pozitivni šok jer je šef policije izdao javno izvinjenje i suspendovao policajce koji su ih maltretirali“.

Poslednja zemlja koja je dekriminalizovala homoseksualni čin, Jermenija, koja je to učinila 2003. godine, pokazuje da je progres neosporan. Kao mnogi aktivisti, Maxim Anmeghichean veruje da jedini put je napred. „Naši argumenti su mnogo jači od desničarskih i istina je s nama. Ostalo je samo pitanje vremena.“