Sutra: Glasaj koliko te noge nose

Piše: Predrag M. Azdejković

Navikli smo da su glasanja u Srbiji, nebitno da li su u pitanju izbori za predsednika, narodne poslanike, gradonačelnika ili Ustav, obavezno praćena pričama o neregularnosti i krađama, tako da nas ne treba iznenaditi kada se slične stvari dešavaju na manje bitnim izborima.

Tokom perioda od septembra do novembra trajao je NIS Petrol WEB FEST, prvi regionalni web festival čiji cilj je promocija upotrebe interneta. Teorijski – odlična ideja. Praktično – totalni promašaj.

Regionalne manifestacije su mi posebno interesantne, jer im je regionalnost mahom fiktivna, a takav karakter im je dat samo zato što se inostrane fondacije pale na tu priču. U ovom slučaju naziv regionalni ovom festivalu osim promocije korišćenja interneta daje i cilj regionalnog povezivanja, saradnje, pomirenja, i ostalih reči zbog kojih fondacije doživljavaju multple-orgazme i dreše svoju kesu. A kada pogledate listu pobednika shvatite da je u pitanju mrtvo slovo na papiru i da od regionalnosti nema ništa.

Izgleda da je u Srbiji velika čast biti član žirija i to se, kao ni kumstvo ne odbija. Članove žirija su pored programera, dizajnera i web stručnjaka, činile i osobe čiji sajtovi su bili nominovani i pobedili na ovom takmičenju. Ne znam šta su time dobili, osim što su meni dali prostor da preispitujem pobedu B92, jer su direktor sajta i jedna od urednica bili članovi žirija?!

Ali, mnogo veći skandal desio se sa glasovima publike.

Organizatori kao da su pali sa druge planete i kao da nisu znali da Srbi imaju genetsku potrebu da nađu rupu u sistemu, naročito kada je u pitanju glasanje, tako da je svako koga nije mrzelo da otvora nove e-mail adrese mogao da glasa stotinama puta – što se i dogodilo. Među pobednicima našli su se sajtovi za koje niko nije čuo, ili koju su tek u izgradnji i nemaju puno sadržaja, ili čija posećenost je nekoliko puta manja od glasova koje su dobili.

Na kraju su dodeljene nagrade, neki pobednici su se okitili tuđim perjem, organizatori ćute kako ne bi ispali amateri i najavljuju novi festival za sledeću godinu, a ja se držim one „ko gubi, ima pravo da se ljuti“.