AS: Gej ikone srpske politike

Gej populacija Srbije ima svoje ikone i u srpskoj politici. Odavno je poznata činjenica da je broj jedan na njihovoj listi lider LDP-a Čedomir Jovanović, kao i da se „tu negde pri vrhu“ nalazi i predsednik Srbije Boris Tadić.

Ali lista gej ikona srpske političke scene, koju je na našu molbu sastavio Predrag Azdejković, gej aktivista iz Beograda i urednik Queeria veb portala, donela je i neka nemala iznenađenja…

Osim Jovanovića i Tadića, na spisku političara koji se izdvajaju kao miljenici gej populacije u Srbiji mesto su našli još Aleksandar Vučić, Bojan Pajtić, Bojan Kostreš i Nebojša Bakarec.

Pre objašnjenja zašto su se ovi političari našli na spisku, bio bi red da objasnimo šta je odnosno kako se postaje gej ikona, smatra Azdejković.

– Gej ikona bi bila javna ličnost koja ima puno obožavalaca među gej-lezbejskom populacijom i koja svojim radom i delovanjem podržava gej pokret i gej prava. Naravno da upadamo u zamku generalizacije kada neku osobu proglašavamo za gej ikonu, jer to ne znači automatski da je voli čitava gej-lezbejska populacija. Ne vole svi pederi Madonu, Šer, Kajli… Takođe, ono što je zabavno jesu razlozi zbog čega je neka javna ličnost obožavana od strane gej populacije. To može biti zbog muzike i pesama, filmskih uloga, lepog izgleda, vizuelnog identiteta koji podseća na onaj kod transvestita, podrške gej-lezbejskoj populaciji… Muškarci postaju gej ikone mahom zbog svog izgleda. Bekam je gej ikona zato što dobro izgleda, zato što je metroseksualac koji prati modne trendove, a ne zbog fudbala. Ili u prevodu, Bekam je gej ikona zato što većina gej populacije sanja da ima seks s njim – objašnjava kriterijume Azdejković.

Prvi na listi je, kao što je i bilo očekivano, Čedomir Jovanović. Njegova istorija na listi je veoma duga jer je za gej ikonu proglašen od strane gej magazina Dečko pre više od pet godina. Čeda se, objašnjava Azdejković, izdvaja izgledom, prozapadnom liberalnom politikom i podrškom gej pravima.

Na drugom mestu se našao Boris Tadić, ali… Kako Azdejković objašnjava, problem s predsednikom Srbije je u tome što njegova titula gej ikone iz dana u dan bledi. Razlog za to su pojedine homofobične izjave, ali ono što ga održava u vrhu jeste šmekerski izgled.

– Gej populacija je počela da balavi na predsednika od onog trenutka kada se pojavio na naslovnom strani magazina Status, kao seksi vlažni plivač – kaže Azdejković.

Iznenađujuće treće mesto zlatnog sjaja osvojio je radikal Aleksandar Vučić…

– Hm, sada ja imam problem da objašnjavam zašto, jer imam animozitet prema radikalima, ali šta je tu je… Vučić je kao radikal i desničar imao progej izjave date medijima: svojevremeno je rekao kako nema ništa protiv gej populacije i kako svako ima pravo da se orijentiše kako želi. To je kasnije ponovio i Toma Nikolić, što je dovelo do povećanja simpatija za radikale kod gej populacije, a to mene kao levičara zabrinjava. Pored te izjave, Vučićev dečački izgled i pune usne doprinele su da ga deo gej populacije voli i smatra gej ikonom. Naravno, ja bih se od tog stava distancirao – kaže Azdejković.

Odmah ispod pobedničkog postolja, četvrto i peto mesto podelila su dva Bojana – Pajtić i Kostreš.

– Njih je Velja Ilić proglasio za homoseksualce, što su obojica demantovali, ali nisu uleteli u homofobičnu zamku, u koju većina upada. Homofobi, kada su „optuženi“, obično počnu da se busaju u svoje heteroseksualne grudi i da vređaju homoseksualce, kako bi time dokazali da nisu pederi. Ova dvojica su, međutim, civilizovano saopštili da nisu gejevi i da nemaju ništa protiv homoseksualaca. Znači nisu tražili da im Velja pošalje ženu pa da pokažu kako nisu homoseksualci – objašnjava Azdejković.

Spisak gej ikona srpske političke scene završava se najvećim mačom DSS-a, Nebojšom Bakarecom.

– On se na gej ikonostasu našao samo zato što se jadan trudi. Kada neko iz petnih žila pokušava da se probije na političko-estradnom nebu tetovažama i svojim cool imidžom, onda to treba poštovati – kaže naš sagovornik, i dodaje da je DSS posebno zanimljiva stranka…

– Evo, na primer, Andreja Mladenović, Zoran Lončar, Aleksandar Popović… Za njih bi se, da nisu političari, moglo reći da su poželjni muškarci, čak i Andreja sa svojim zdravim rumenilom. Ali činjenica da su oni članovi DSS-a – grupe gde je glavni baja i najbolji među njima dosadni Koštunica – onda svaki interes za njih pada na nulu, pa možda čak i ispod nule. A to mnogo govori i o samoj Srbiji, jer je Koštunica predstavnik svih nas, najbolji među nama. Sad ću opet da padnem u depresiju… – objašnjava Azdejković.

Zbog sličnog problema na listi se nije našao niko od socijalista.

– Kao što kaže ona narodna „gledaj majku, biraj ćerku“… To možemo da modigikujemo u „gledaj predsednika – biraj članove“, i da se odmah pokupimo i zatvorimo radnju. Isto kao i u slučaju DSS-a… – kaže naš sagovornik.

Kada se interesna grupa skrati i svede samo na srpsku političku scenu, izbor se užasno sužava. Kako objašnjava Azdejković, problem je u tome što, bez obzira što se većina uvukla u Armani odela, naši političari i dalje izgledaju zadriglo, propalo i nimalo seksi…

– Uopšte gledano, na političkoj sceni Srbije ima malo muškaraca za koje možete reći da dobro izgledaju, a i ta grupica koja pristojno izgleda kada krene da priča, onda se to svede na pola čoveka… Pored toga, naši političari gaje i homofobičnu crtu koja ih odmah diskvalifikuje iz trke za „prestižnu“ titulu gej ikone. Na kraju, ispada da je srpski gej ikonostas, kada su u pitanju političari, prilično praznjikav. Hvala Bogu, pa se inteligencija ne uzima kao bitan faktor za određivanje ko je gej ikona – zaključuje Azdejković.

ŽENSKE GEJ IKONE SRPSKE POLITIKE

– Definitvni broj jedan je Neda Arnerić, ali ne toliko zbog politke, koliko zbog glumačke karijere iz mlađih dana i njenog doprinosa seksualnoj revoluciji u SFRJ. Vesna Pešić je već godinama miljenica gej-lezbejske populacije. Gej populacije pada na jake i odlučne žene, koje se bore za svoje ideale, a Vesna Pešić je simbol jake žene u politici. Takođe, gospođa Pešić je u više navrata javno iznosila svoje progej stavove. Izdvojio bih i Veru Marković, nekadašnju narodnu poslanicu Socijaldemokratske unije, koja je takođe u više navrata branila prave gej-lezbejske populacije – objašnjava Azdejković.