Borba: Žene, ako to žele, mogu biti jači pol

Piše: Predrag M. Azdejković
Ilustracija: Nikola Grulović

Prva asocijacija na žene ratnike jesu Amazonke iz grčke mitologije. Pojedini istoričari odbacuju legende o Amazonkama kao obična maštanja, jer je u to vreme bila nezamisliva država neustrašivih žena. Tome protivureče iskopine iz Ukrajine i Crnog mora, gde su pronađeni grobovi žena koje su pokopane u punoj ratnoj opremi.

Danas se u nekim državama žene mogu uključiti u oružane snage, dok je u mnogim to nemoguće. U SAD, Britaniji, Francuskoj i još nekim zemljama žene, ako žele, mogu postati profesionalni vojnici, dok u Izraelu služe obavezni vojni rok u trajanju od dve godine.

U Srbiji za žene postoji vojna obaveza u ratu ako se ukaže potreba za tim. Većina država ne predviđa nikakvo angažovanje žena u vojsci, čak je ono bilo vekovima izričito zabranjeno. Ali zabrane su tu da bi se kršile.

Jedna takva priča o hrabroj ženi ratniku opisana je i u „Diznijevom” crtanom filmu „Mulan”, koji je inspirisan legendom o Hua Mulan, kineskoj heroini koja se priključila vojsci umesto svog starog oca. Nakon rata kineski car joj je ponudio mesto u njegovoj službi, ali je ona to odbila kako bi se vratila porodici. Pretpostavlja se da je Mulan živela u petom veku nove ere.

Hana Snel je rođena 1723. godine u Engleskoj. Udala se u 21. godini i rodila ćerku. Nakon što joj je ćerka umrla, a muž je napustio, Snelova je, razočarana, pozajmila muško odelo, uzela ime svoga zeta Džejmsa Greja i priključila se Kraljevskoj mornarici. Išla je dva puta u rat i ranjavana je jedanaest puta. Kada su se ratovi završila, otkrila je istinu o sebi svojim saborcima. Svoju priču je ispričala novinama i zatražila vojnu penziju, koja joj je i odobrena. Kasnije je otvorila kafanu koju je nazvala „Žena ratnik”. Ponovo se udala i rodila dvoje dece. Umrla je u 69. godini.

Brita Nilsdoter rođena je 1756. godine u Švedskoj. Udala se u 29. godini za vojnika Pitera Hagberga, koji je kratko nakon venčanja pozvan u rat. Usamljena, bez svog muža, Brita se obukla kao muškarac i otišla u vojsku da ga nađe. Učestvovala je u nekoliko bitaka. Kada je komandujući oficir prozvao ime Hagberg, ona i njen muž su istupili i tako ga je pronašla. Kada je ranjena, njena tajna je otkrivena. Nakon rata dodeljena joj je penzija i medalja za hrabrost. Sahranjena je uz vojne počasti.

Malinda Blalok je bila vojnik u američkom građanskom ratu. Kada je rat počeo, nije želela da se odvoji od svog muža, te se prerušila u muškarca i pridružila vojsci. Regrutovana je pod imenom Semjuel Blalok 1862. godine. Hrabro se borila, ali je zajedno sa svojim mužem dezertirala.

Učešće žena u vojsci i ratovanju nije novost ni za srpsku vojsku. Čučuk Stana bila je velika žena ratnik.

Mnoge žene partizanke učestvovale su u Drugom svetskom ratu, ali najveća heroina u Srbiji bila je Milunka Savić, koja je učestvovala u Prvom svetskom ratu. Ona je žena s najviše medalja u istoriji ratovanja, a ranjena je devet puta.

Rođena je u selu Koprivnica blizu Raške 1888. godine. Kada je njen brat dobio poziv za vojsku 1913, ona je obukla mušku garderobu i otišla u rat umesto njega. Ubrzo je dobila čin podoficira i prvu medalju. Kada je prvi put ranjena, u bolnici su otkrili da je ženskog pola, ali je i dalje nastavila da se bori.

Nakon bitke kod Kolubare, kada je sama zarobila dvadeset nemačkih vojnika, dobila je prvu Karađorđevu zvezdu s mačevima. Svoju drugu Karađorđevu zvezdu je dobila nakon bitke kod Crne Reke, kada je sama zarobila dvadeset tri bugarska vojnika. Takođe je dobila dva puta francuski orden Legije časti, ruski Krst svetog Đorđa, englesku medalju Reda svetog Mihajla i svetog Đorđa, srpsku medalju „Miloš Obilić”… Ona je jedina žena na svetu koja je dobila francuski Ratni krst sa zlatnim palmama.

Nakon rata odbila je ponudu da se preseli u Francusku, gde bi dobila vojnu penziju. Ostala je da živi u Beogradu, ali su i ona i njeni ratni podvizi brzo zaboravljeni. Ostatak života je radila kao čistačica. Umrla je 1973. godine.