Novine novosadske: Da li smo stvarno retardirani, ili to samo političari misle?

Ovih dana imam sreću da mi se na Facebooku, iz meni nepoznatih razloga, pojavljuju reklame iz Kine, umesto iz Srbije. Ili je Zuckenberg odlučio da me poštedi, ili je u pitanju neka druga viša sila, ali meni više ne iskaču Tadić, Vučić, Đilas i ostale političke njuške. Televizor sam odavno izbacio iz kuće, te ne mogu preko njega da me maltretiraju, ali koliko god pokušavao da ga izbegnem, moram ponekad da izađem iz svoja četiri zida. Na ulici ne postoji ni najmanja šansa da ne naletim na njihove štandove, aktiviste, plakate, letke ili bilborde, jer oni su iza svakog ćoška i skoro da su počeli da iskaču iz šahti i kontejnera. Koliko god se trudio da ostanem imun na političko ispiranje mozga, pokupio sam dovoljan broj političkih poruka za čitav život i dovoljno da mi dižu pritisak. Šta je to što me u ovogodišnjoj političkoj kampanji najviše nervira?

Političari lažu i obećavaju kule i gradove. Oduvek su to radili i to nije ni malo iznenađujuće. Ono što jeste, i što je uvredljivo je činjenica da su njihove laži toliko providne i naivne, da time samo pokazuju kakvo (nisko) mišljenje imaju o građanima ove zemlje. Ako imamo situaciju da političke partije pozivaju na zaustavljanje partijskog zapošljavanja, a znamo da se ni posao u butiku više ne može dobiti bez partijske knjižice, da predsednik odlazi na sahranu Noletovom dedi, trči maraton s mišlju da će tako da se dodvori glasačima, da se bivši vlastodršci kritikuju odluke koje su sami doneli, da su u koaliciji četnici i partizani, da uz vesti iz crne hronike i milione nezaposlenih ide slogan „Sigurna budućnost“, da su na političkoj sceni već decenijama isti ljudi koji su nas unazadili a sada se javljaju da nas čvrsto pokreću, da su promenili Dan Vojske Srbije sa 15. februara na 23. april kako bi i vojsku uključili u predizbornu kampanju, samo pokazuje da svi oni misle da smo jedna retardirana masa koju mogu da zaluđuju kako god im padne na pamet. Žao mi je, ali to ni pas s maslom ne bi progutao.

Imam običaj da kažnjavam one koji me vređaju i omalovažavaju. To ću učiniti i u ovom slučaju, jer ne dozvoljavam da me smatraju za debila, što i vama preporučujem. Naravno, apsolutno razumem one koje je stranka uhlebila i od koje im zavisi radno mesto što su, kako se bliže izbori sve agresivniji i nervozniji, ali to ne znači da mene i druge ljude treba da zanima njihova poltronska egzistencija i što žele da na našoj muci žive lepo još jedan mandat. Ne, hvala!