Optimist: Može li nas Nevena Petrušić zaštiti od diskriminacije?

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović ocenio je u božićnoj poruci da svet živi u vremenu afirmacije nagonskog totalitarizma koji razara porodicu i legalizuje sve seksualne izopačenosti i optužio je svetske organizacije da stoje iza globalne seksualne revolucije.

„Ova revolucija novog (prastarog) paganskog totalitarizma… u ime polnog zadovoljenja, pretvara materinu upotrebu iz radionice života u radionicu smrti, legalizuje sve seksualne izopačenosti, od sodomije do pederastije“, rekao je mitropolit i dodao da se Crkva svim svojim bićem i svedočenjem protivi „protivprirodnom, beslovesnom i jalovom raspaljivanju muškog na muško i ženskog na žensko“.

Ovo nije prvi, a svakako neće biti ni poslednji put da je mitropolit širio govor mržnje prema pripadnicima LGBT populacije. On je u oktobru 2010. godine učesnike Parade ponosa nazvao „smradom sodomskim koji je otrovao i zagadio Beograd“, čime je opravdavao nasilje koje se desilo na ulicama Beograda 10. oktobra 2010. godine i amnestirao nasilnike rečima: „I vidite, jedno nasilje, nasilje tih bezbožnih i nastranih ljudi izazvalo je drugo nasilje. Pa se sad pitaju ko je kriv i tu djecu nazivaju huliganima!“.

Povodom tog govora poverenici za zaštitu ravnopravnosti stigle su pritužbe od organizacije „Labris“ i preko trideset drugih pojedinaca i udruženja. Njeno mišljenje je bilo da je bilo govora mržnje i kršenja Zakona o zabrani diskriminacije i preporučila je da mitropolit primi delegaciju LGBT aktivista, da se javno izvini učesnicima Parade ponosa i da se ubuduće suzdržava od širenja mržnje. On do danas nije postupio po njenim preporukama, a poverenica je za dnevni list „Danas“ izjavila sledeće: „Mada po Zakonu o zabrani diskriminacije imamo pravo da protiv lica koje eventualno ne bude poštovalo javnu preporuku, kao i javnu opomenu koja sledi posle nje, pokrenemo parnički postupak za zaštitu od diskriminacije, procenili smo da u slučaju mitropolita Amfilohija nema mesta takvoj meri. U ovom času nismo u mogućnosti da vodimo parnični postupak jer nemamo kapaciteta. U povereništvu je zaposleno samo četvoro ljudi, a i zakon poznaje takozvane strateške parnice“.

Prošlo je dve godine od toga, a danas imamo sličnu situaciju, pa se postavlja pitanje da li uopšte ima svrhe pisati pritužbu poverenici kad mitropolit Amfilohije ni po prošloj nije postupio, a poverenica nije htela da iskoristi sva svoja zakonska ovlašćenja da se po preporuci postupi?

Na to pitanje stigao nam je sledeći odgovor iz kancelarije poverenice: „Veoma je važno da znate da tužba u postupku za zaštitu od diskriminacije nije način na koji se obezbeđuje poštovanje preporuka. Ni u slučaju Amfilohija Radovića, kao i ni u jednom drugom slučaju kada pravno ili fizičko lice nisu postupili po preporuci, poverenica nije vodila parnični postupak, jer to nije smisao odredaba Zakona o zabrani diskriminacije kojima je poverenici dato ovlašćenje za podnošenje tužbi. Povodom kojih slučajeva će voditi parnicu, tj. povodom kojih akata diskriminacije će zatražiti sudsku zaštitu, odlučuje sama poverenica, vodeći računa o tome da to čini u onim slučajevima kada cilj i smisao parnice prevazilazi značaj koji ona ima sa aspekta zaštite prava samog diskriminisanog lica.“

Organizacija „Labris“ se pored ovog slučaja žalila i zbog izjava dr Miroljuba Petrovića tzv. doktora za gejeve za dnevni list „Alo“ i Udruženja studenata Pravnog fakulteta „Nomokanon“. Poverenica je donela preporuke da su list „Alo“, dr Miroljub Petrović i „Nomokanon“ prekršili Zakon protiv diskriminacije, ali po njima nikad nije postupljeno, niti je poverenica pokrenula parnicu protiv njih. Takođe, „Labris“ se žalio na izjave monaha Antonija koji je na konferenciji za novinare izjavio da će „i ove godine pokušati da spreči paradu“ koju je nazvao „paradom srama i paradom seksualnih izopačenika te propagandnim skrnavim veseljem zabludelih gej jadnika“ navodeći da je ona „demonsko ismevanje suštine bića ovog naroda“. Poverenica je dostavila rešenje da je upućen zahtev monahu da se izjasni na navode iz pritužbe ali da je dopis vraćen sa naznakom da se monah preselio.

„Labris“ se žalio i na izjave pevača Ace Lukasa u intervjuu datom dnevnom listu „Kurir“ gde je na pitanje o tome da li zna da su mnoge poznate ličnosti svingeri, odgovorio – „Ne volim te bolesne stvari. Svingeraj je za mene bolest, kao i pederluk, i niko ne može da mi kaže da je to normalno.“ Da bi dalje na konstataciju novinara da na estradi ima mnogo homoseksualaca, izjavio – da nema ništa protiv gejeva, ali „zamisli da sad svako od nas ’normalnih’ dovede svoju devojku ili ženu, pa da mi napravimo svoju paradu i da ulicama šetamo goli i da se je..mo po kamionima. To mi je stvarno degutantno“. I u ovom slučaju nije bilo moguće ustanoviti tačnu adresu na kojoj poznati pevač ima prebivalište, te je zbog birokratske prepreke, i ova pritužba pala u vodu.

Posebno je interesantna žalba na izjave profesora Milana Brdara sa univerziteta Megatrend koji je na predavanju na predmetu Teorija javnog mnjenja izneo stav da je homoseksualnost bolest „kao što je čir na želudcu“ i da je treba lečiti promenom pola. U slučaju profesora Brdara, zatraženo je da se izjasni na navode iz pritužbe a kao preporuka da “ubuduće vоdi rаčunа dа оnо štо studеntimа gоvоri о hоmоsеksuаlnоsti budе sаsvim јаsnо i nеdvоsmislеnо, bеz ikаkvе mоgućnоst dа sе smisао njеgоvih rеči pоgrеšnо rаzumе, imајući pri tоmе u vidu dа оdrеđеnе nеtаčnе izјаvе mоgu dоprinеti stvаrаnju i оdržаvаnju stеrеоtipа, prеdrаsudа i nеtоlеrаnciје prеmа LGBТ оsоbаmа, pоvrеditi njihоvо dоstојаnstvо i u оdnоsu nа njih stvоriti pоnižаvајućе i uvrеdlјivо оkružеnjе“. Odgovor profesora Brdara, bio je žestok i veoma opširan. Njegovo mišljenje o instituciji poverenika i uopšte o pritužbi objavljen je na sajtu „Nova srpska politička misao“. Tekst se završava ovim rečima: „Ovaj tekst sam napisao iz protesta, a zbog razmera problema od akademske zajednice zahteva da se o ovom slučaju izjasni, ne samo zbog zaštite svog posebnog esnafskog interesa nego i radi spasa prava i dostojanstva građanina, i ustavom zajamčenog prava slobodu mišljenja i rasprave o svim pitanjima res publicae. Jedino tako zaštitićemo i autonomiju nauke koja je upravo zbog ovakvih stvari na ispitu istorije“.

Izgleda da se akademska zajednica oglasila, jer je proteklih nekoliko nedelja bila veoma intenzivna medijska hajka na ovu instituciju i na samu poverenicu, Nevenu Petrušić. Hajka je pokrenuta nedavno ali spisak osoba koji traže njenu smenu i koji kao razlog za smenu navode privilegovanje LGBT osoba i naročito organizacije „Labris“, datira od sredine 2012. godine, što savršeno vremenski i sadržajem koincidira sa objavljivanjem traktata profesora Brdara i njegovim pozivom na reakciju od strane akademske zajednice.

S jedne strane imamo činjenicu da je broj pritužbi zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije veoma mali, što su nam potvrdili i iz kancelarije poverenice, da su pojedine pritužbe odbačene jer podnosilac ne zna adresu osobe protiv koje podnosi pritužbu, a da po pojedinim preporukama nije ni postupljeno, dok s druge strane imamo hajku protiv Nevene Petrušić zbog privilegovanja LGBT populacije i organizacije „Labris“. Kakva li bi tek hajka bila da poverenica koristi maksimum svojih zakonskih ovlašćenja i pokrene parnicu protiv onih koji ignorišu njene preporuke? Trenutna situacija pokazuje da se igramo borbe protiv diskriminacije slično kao nekad deca na ulici koja su se igrala kauboja i Indijanaca, jer postoji institucija kojoj možemo da se žalimo, koja donosi neke preporuke, koje i ne moraju da se poštuju, jer poverenica nema hrabrosti da pokreće parnice. Organizacija „Labris“ priprema novu pritužbu zbog božićne poruke mitropolita Amfilohija, pa ćemo videti kakvu će odluku doneti poverenica i šta će učiniti da bi se ovoga puta postupalo po njenim preporukama, jer ona može da nas zaštiti od diskriminacije, samo je pitanje da li to želi.