RTS: Koliko smo daleko od istopolnih brakova

Muškarac i muškarac. Žena i žena. Od juče su istopolni brakovi u Hrvatskoj dozvoljeni. Sabor je usvojio Zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola. Imaće ista prava kao i bračni partneri, s tim što neće moći da usvajaju decu. Koliko je taj san daleko od LGBT udruženja u Srbiji, a koliko od srpske političke jave?

Francuska, Havaji, Novi Meksiko, Škotska, Engleska. Primamljive turističke destinacije, ali i države u kojima dve žene ili dva muškarca mogu zakonski pred matičarem da izgovore “da”. To se sada može i u našem komšiluku, u Hrvatskoj. Koliko je zakon donet nekoliko stotina kilometara dalje, zapravo blizu nas?

Prema rečima LGBT aktiviste Predraga Azdejkovića, potrebna je velika hrabrost da na svoja vrata stavite jedno prezime, a da unutra žive dve osobe istog pola.

“To je javni kaming aut gde vi celom svetu kažete ko ste i šta ste. Ali je odgovornost nas aktivista i samog društva i države da stvori klimu gde će se na to gledati kao na jedan običan korak”, kaže Azdejković.

Da homoseksualni brak posmatra isto kao heteroseksualni, naše društvo nije, niti će skoro biti spremno, uvereni su i aktivisti i sociolozi. Procenjuju da bi najteže to mogli da prihvate tradicionalno orijentisani, niže obrazovani, stariji, oni koji žive na selu.

Sociolog Vladimir Vuletić ističe da je teško preko noći ostvariti ona prava za koja se LGBT zajednica zalaže.

“Ne samo da je teško i nemoguće, nego možda čak nije ni potrebno. Neka vrsta postepenosti je tu neophodna. Moraju se praviti kompromisi koji su i do sada pravljeni”, smatra Vuletić.

Zakon koji u Hrvatskoj omogućava istopolni brak podržalo je 89 poslanika, a 16 je bilo protiv. U našem parlamentu malo poslanika je htelo da komentariše takvu odluku. Još manje onih koji su hteli da odgovore: Kako bi glasali ako bi se isto pitanje našlo na dnevnom redu?

Poslanik SPS-a Srđan Dragojević kaže da bi svakako podržao takav predlog.

“Smatram da ljudska prava moraju da se poštuju, da je to u skladu sa evropskim zakonima. Ne možemo prihvatati evropske zakone selektivno i onako kako se nama dopada, već u celini”, rekao je Dragojević.

Poslanik LSV-a Bojan Kostreš smatra da je izjašnjavanje srpskog parlamenta o tom pitanju civilizacijsko pitanje.

“Srbija će kroz to morati da prođe pre ili kasnije. Nažalost, koliko ja poznajem Srbiju, mislim da će to biti mnogo kasnije nego što se to dešava recimo u Hrvatskoj”, navodi Kostreš.

Svaki drugi građanin u Srbiji smatra da je homoseksualizam bolest koju treba lečiti, pokazuju istraživanja. Više od 80 odsto ispitanih ne želi LGBT osobe u svojoj porodici.

Koliko smo odmakli od te statistike, pokazaće prvi test zakazan za septembar. Tada bi trebalo da se održi, zbog poplava odložena, Parada ponosa.