Trablmejker: Želimo da transformišemo srpsko društvo u jedno mnogo bolje i tolerantnije

I dolazak na ovaj festival, kad su u pitanju LGBT osobe, negde je jedna vrsta coming outa. I treba mnogo hrabrosti! Meni je super što jako puno strejt ljudi dođe. Bilo je u ono strejt parova, momak i devojka dođu da gledaju filmove i bilo je starijih parova. Muž i žena dođu da gledaju filmove. To je meni super slatko.

Festival queer filma- Merlinka, završava se večeras, besplatnom projekcijom pobedničkog filma, u velikoj sali Doma omladine u 20 časova. O tome koliko je zadovoljan festivalom, o kalendarima koji su deljeni posetiocima i šta nas očekuje 2013. godine, razgovarali smo sa Predragom Azdejkovićem, direktorom i selektorom festivala.

Koliko si zadovoljan ovogodišnjim festivalom?

Ja sam zadovoljan jer upoređujem kako je to krenulo. Krenuli smo iz tribinske sale one male na prvom spratu. Tu je bio prvi. Onda smo prešli u Amerikanu i evo nas sad u Velikoj Sali. To znači da rastemo. I zadovoljan sam kako to ide, jer je i dolazak na ovaj festival, kad su u pitanju LGBT osobe, negde je jedna vrsta coming outa. I treba mnogo hrabrosti! Meni je super što jako puno strejt ljudi dođe. Bilo je u ono strejt parova, momak i devojka dođu da gledaju filmove i bilo je starijih parova. Muž i žena dođu da gledaju filmove. To je meni super slatko.

Šta je najteže kod organizovanja festivala?

Ima jako puno posla! Ja ne mogu da uživam u filmovima, i samo hoću da ležim, i da spavam, i da odmaram, jer sam izmoren. Jer treba voditi računa o hiljadu stvari. Najteže je ustvari, pronaći finansije. To je najgore od svega i to je najdosadniji posao. I najiscrpljujući. Ja najviše uživam kad mi stižu filmovi! Pošto mi imamo taj konkurs i stiglo je 160 filmova i mene ne mrzi da odgledam svih 160 filmova koliko me mrzi da pišem projekte i nalazim sredstva za festival.

Po kom kriterijumu se biraju filmovi?

Odgledamo filmove, pa koji se nama svide! Selekciju smo radili ja i Boban Jevtić koji je urednik filmskog programa u Domu omladine. Obavezno vodimo računa da postavimo podjednak broj filmova koji se bave, gej muškom tematikom, lezbejskom i transeksualnom. Da ne zapostavljamo ta LGBT slova, da bude podjednak broj kvalitetnih radova. U stvari teško je izabrati samo 40 filmova. Ja bih primio 100 filmova, ali tada bi mi trajali 10 dana. Mi nismo niti sredina niti je ovo festival koji bi mogao da izdrži 10 dana i da ljudi dolaze. Mi smo jednu projekciju u stvari ukinuli! Imali smo projekciju u tri ali smo je ukinuli zato što jako malo ljudi dođe. Negde nije fer prema filmu koji pustiš onda u tri. Tako da smo samo ovo u pet, sedam i devet . Malo nam je rizično da imamo projekciju uveče u jedanaest jer je isuviše kasno a i policija je tu.

Koji je tvoj omiljeni film od ovogodišnjih?

Ovaj turski film Trbušni plesač je meni genijalan. To je niskobudžetni film, i nije ništa specijalno. Ali ta priča je jaka zato što je istiniti događaj… i mene to dirne. Ovaj lezbejski film Provala oblaka, meni je bilo fenomenalno zato što se publika non-stop smejala i ja sam se smejao i mnogo je zabavan film. Ja sam plakao kad sam gledao ovaj “Naš gej heroj Vito”. I gomila ljudi je plakala jer je baš… baš je jak! Jaka je to životna priča naročito što sam se ja pronašao u liku Vita Rusoa. On je pravio filmske festivale, bavio se filmom , aktivizmom i bio je veoma … ono besan na čitavu situaciju i ja imam taj isti bes koji me često obuhvati. Ja obožavam kratke filmove, koji nažalost na ovom festivalu dobijaju najmanje pažnje zato što je to projekcija u pet.

Reci mi nešto o kalendarima?

Merlinka kalendar je napravljen od radova koji su pristigli za konkurs za plakat. Mi smo prošle godine pravili izložbu tih plakata i oni su prošli nezapaženo. Jer ljudi dođu da gledaju filmove i plakati ih nešto i ne zanimaju. A i to je 5 dana i onda ti plakati umru i niko ne zna za njih. Ovako imamo kalendar koji će trajati 12 meseci i gomila ljudi će ga sačuvati zato što je kao knjiga i može da se sačuva kao uspomena.

Optimist kalendar je mnogo ozbiljniji i aktivistički je kalendar, gde smo mi izabrali 12 događaja koji su obeležili godinu, a imaju veze sa LGBT tematikom. Jer mi uvek kukamo “Jao, u Srbiji je sve grozno, ništa se ne dešava!” Onda smo mi hteli da izaberemo 12 događaja koji su pozitivni i obeležili su godinu i da ponesemo u tu budućnost. I kalendar nosi naziv budućnost. I optimističan je!

A naziv drugog kalendara Transformacija?

Transformacija je vezano za Merlinka festival jer je slogan festivala transformacija, jer se donekle filmovi bave trans temom. Ali mi i uz pomoć filmske umetnosti želimo da transformišemo srpsko društvo u jedno mnogo bolje i tolerantnije.

Na festival je svratio i gost iz Francuske. Režiser Entoni Hikling (Antoni Hickling), pojavio se na festivalu nakon što mu je kartu za prevoz kupio bivši dečko (kao poklon za rođendan)! Naš sagovornik preneo nam je njegove utiske i preporuke.

On je zamišljao da će to biti u nekom podrumu, tri sprata ispod zemlje, u nekom mraku, petoro ljudi uplašeno gleda filmove… On je oduševljen prostorom! Kaže “Vi imate savršen prostor kome mogu da vam zavide i neki evropski festivali”. Njegova je bila preporuka da više ljudi zovemo iz inostranstva, što sam ja do sada nisam baš želeo jer onda imam responsibility za te ljude. Moram da brinem o njima, da li će nešto da im se desi. Ali mislim da ćemo to sledeće godine da radimo. Da pozovemo gomilu ljudi iz inostranstva i iz regiona da dođu na festival. On je rekao da zovemo te strane režisere, i da imamo obavezno Q&A session. Znači da publika postavlja pitanja režiserima, tako da neka celebrity osoba predstavi film. To sve planiramo, za 2013 godinu u decembru.

A koji su još planovi za decembar 2013. godine…

Da se još više ukačimo sa domaćim klubovima u Beogradu. Da pravimo ono filmovi-žurka, filmovi- žurka i da to bude turistička atrakcija za tih 5 dana. Za sledeću godinu biće još jedna promena. Mi ove godine dajemo tri nagrade- za kratki, igrani i dokumentarni film. Ukidamo nagrade za igrani i dokumentarni film. Biće nagrade samo za kratki, i trudićemo se da to bude novčana nagrada. Hoćemo da bude prepoznatljiv kao festival koji nagrađuje kratke filmove. Više bi filmova dobijali i bila bi mnogo bolja selekcija. Jer mi stvarno ne možemo da se borimo sa ovim velikim festivalima koji dobiju jako kvalitetne igrane filmove i njihova nagrada mnogo znači. To možda za dvadeset godina.

I šta još može za deset, dvadeset godina…

Ja računam, za nekih 10-15 godina da ćemo biti na više lokacija. U Domu omladine, u DKC-u u Delti u bioskopu. Ja volim… volim da maštam. Tako da, što veće to bolje!

Intervju i fotografije: Milica Jović