Borba: Dan nenasilja, 30. januar

Piše: Predrag M. Azdejković
Ilustracija: Nikola Grulović

Nenasilje može biti i politička strategija i lična filozofija koja odbacuje korišćenje nasilnih metoda u naporima da se sprovedu društvene i političke promene.

Kao alternativa za pasivnost i oružanu borbu, nenasilje nudi drugačije mogućnosti kao što su građanska neposlušnost, nenasilni otpor ili snaga nesaradnje kombinovane sa ubeđivanjem.

Iako se termin često koristi kao sinonim za pacifizam, od sredine 20. veka nenasilje ili nenasilni otpor podrazumevaju različite tehnike u traženju društvenih promena bez korišćenja nasilja koje su poduprte političkim i filozofskim ubeđenjima.

Nenasilje je opisivano kao politika običnih ljudi, reflektujući njegovu istorijsku masovnu upotrebu širom sveta. Društveni pokreti koji se povezuju s nenasiljem jesu kampanja za nezavisnost Indije, koju je vodio Gandi, pokret za građanska prava Afroamerikanaca, koji je vodio Martin Luter King Junior.

Mnoge zemlje, kulture i političke tradicije mogu se povezati s primerima nenasilnog pokreta i istorije. Centralni principi nenasilne filozofije postoje u svakoj velikoj religiji kao što su islam, judaizam, hrišćanstvo, hinduizam, budizam. Takođe, princip nenasilja se može naći i u mnogim paganskim religijama.

Nenasilje je dobilo i priznanje na institucionalnom nivou i prihvatanje na globalnom. Ujedinjene nacije su proglasile prvu dekadu 21. veka kao Internacionalnu dekadu za promociju kulture mira i nenasilja za decu širom sveta.

Nenasilni pristup društvenoj borbi predstavlja radikalno odstupanje od konvencionalnog razmišljanja o moći i konfliktu, a ipak je u skladu s brojnim široko prihvaćenim vrednostima i zdravim razumom.

Centralno mesto u razumevanju teorije nenasilja jeste ideja da moć vladara zavisi od saglasnosti stanovništva. Bez birokratije, vojske ili policije koja će sprovesti vladarevu želju i bez pristanka ključnih sektora populacije, vladar je nemoćan. Moć, kako nas uči nenasilje, zavisi od saradnje drugih. Nenasilje zagovara podrivanje moći vladara kroz promišljen prekid te saradnje i nedavanje saglasnosti.

Takođe, od primarne važnosti jeste stav da će zavisno od izabranog načina delovanja to dovesti do određenog cilja. Gandi je rekao da „način treba uporediti sa semenom, a cilj s drvetom”. Pristalice nenasilja smatraju da je iracionalno koristiti nasilje u stvaranju mira.

Pojedine pristalice nenasilja zagovaraju poštovanje i ljubav prema protivnicima. To je princip koji se ponajviše povezuje s religijskim opravdavanjem nenasilja. Poštovanje i ljubav prema protivnicima imaju i svoje pragmatično opravdanje, gde tehnika odvajanja dela od osobe koja je to delo počinila daje mogućnost da ta osoba promeni svoje ponašanje, a možda i svoje verovanje.

Martin Luter King je svojevremeno rekao: „Nenasilje znači izbegavanje ne samo spoljnjeg fizičkog nasilja već i unutrašnje duhovno nasilje. Vi ne odbijate samo da ubijete čoveka, već odbijate i da ga mrzite”.

Finalno, princip istine je centralni u gandijevskom konceptu nenasilja. Gandi sagledava istinu kao višeslojnu i neuhvatljivu u svojoj celovitosti od bilo koje individue. Mi nosimo deliće istine, verovao je on, ali su nam potrebni delići drugih da bismo dostigli stvarnu istinu. To ga je dovelo do mišljenja da s protivnicima treba razgovarati da bi se shvatila njihova motivacija i pozicija s koje deluju. Na praktičnom nivou, volja da se čuje druga strana zavisi od reciprociteta. Da biste bili saslušani od drugih, prvo morate biti spremni da slušate.

Kreativnost je tipična za nenasilni pokret. Aristofanova Lisistrata daje književni primer gde žene odbijaju da spavaju sa svojim muževim sve dok ne prestane rat. Dobar izvor za inspiraciju za traženje najbolje nenasilne taktike jeste lista Gene Sharp od 198 metoda nenasilne akcije koja uključuje simboličke, političke, ekonomske i fizičke akcije.