Borba: Prigovor savesti – Muški spas od vojske

Piše: Predrag M. Azdejković

Odbijanje služenja vojnog roka iz političkih, verskih, filozofskih, moralnih ili bilo kojih drugih razloga savesti, predviđen je Predlogom zakona o civilnoj službi koji je Vlada Srbije, u martu ove godine, uputila u skupštinsku proceduru

Uprkos globalnom trendu prepoznavanja prava na prigovor savesti na vojnu obavezu, mnogi koji se pozivaju na to pravo često su diskriminisani, gonjeni, kažnjavani i zatvarani u mnogim zemljama širom sveta.

Izveštaj Svetskog crkvenog odbora iz 2009. godine je pokazao da se prigovarači savesti širom sveta suočavaju sa ozbiljnim problemima. Koreja, Izrael i Sjedinjene države su primeri država gde prigovarači savesti mogu imati probleme.

Južna Koreja ima najveći broj uhapšenih prigovarača savesti na svetu. Oko 700 njih svake godine bude uhapšeno. Većina su Jehovini svedoci, koji često ne dobijaju podršku lokalnih organizacija. Korejska vlada je 2007. godine zaustavila planove za uvođenje civilne službe, ali je politička diskusija povećala svest o prigovoru savesti, tako da se povećao broj prigovarača.

U Izraelu vojnu obavezu imaju muškarci i žene stariji od 17 godina. Potrebno je mnogo hrabrosti da se ona odbije i oni koji to učine često su suočeni sa zatvorskom kaznom dok su još tinejdžeri. U poslednjih nekoliko godina razvio se pokret prigovarača savesti. Mnogi od njih nisu protiv vojske, već protiv izraelske okupacije Palestine. Oni takođe osuđuju skorašnji rat u području Gaze.

U Kanadi pojedine crkve nude sklonište dezerterima iz SAD. Mnogi od njih su vojnici koji su dobrovoljno stupili u vojsku, ali nakon iskustava u Iraku ne žele više da budu deo oružanih snaga, jer smatraju da je taj rat bio nemoralan. Pošto prigovor na određeni rat u Americi nije pravno prepoznat, oni beže u Kanadu sa svojim porodicama gde traže status izbeglica. Oni su suočeni sa opasnošću da budu proterani i na kraju uhapšeni, a njihova deca poslata u sirotište.

U Srbiji je civilna služba uvedena Zakonom o Vojsci Jugoslavije iz 1994. godine, ali je to bilo samo mrtvo slovo na papiru. Uredbom o vršenju vojne obaveze iz 2003. godine se pravo na prigovor savesti i civilnu službu podrobnije definiše. U početku civilna služba je trajala dve godine, da bi 2001. godine bila smanjena na 13, a 2003. na 9 meseci. Ove godine Vlada Republike Srbije je u martu mesecu uputila u skupštinsku proceduru Predlog zakona o civilnoj službi, kojim se uređuje ostvarivanje prava na prigovor savesti muškarcima koji podležu vojnoj obavezi. Predlog je izradilo Ministarstvo odbrane i njime se uređuju prava i obaveze onih koji se upućuju na civilnu službu, kao i načini nadzora, finansiranja i izricanja kazni. U pozivu za uvođenje u vojnu evidenciju, lekarske preglede i odsluženje vojnog roka Ministarstvo odbrane je dužno da regrutu dostavi obaveštenje o njegovom pravu na prigovor savesti i postupak za ostvarivanje tog prava.

Ovo pravo ne mogu da ostvare oni koji su nekada posedovali ili još uvek poseduju dozvolu za nošenje ili držanje oružja, oni koji su se bavili ili se još uvek bave prodajom ili popravkom oružja, kao ni kolekcionari ili vlasnici vatrenog ili trofejnog oružja. Takođe, ovo pravo ne mogu da ostvare ni oni koji su pravosnažno osuđivani za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, ili za krivično delo ili prekršaje s elementima nasilja, a koje se goni po privatnoj tužbi. Članovi lovačkog, streljačkog, streličarskog ili drugog kluba, društva ili udruženja koje u svojim aktivnostima ima upotrebu hladnog ili vatrenog oružja takođe nemaju pravo na prigovor savesti. Ovim ograničenjima direktno se diskriminišu sportisti koji koriste sportske rekvizite, koje Ministarstvo odbrane smatra hladnim ili vatrenim oružjem, kao i mnogi drugi, jer se pretpostavlja da je svako ko je u dodiru sa nekim oružjem, spreman i da ubije drugo ljudsko biće.

Regruti koji žele da se pozovu na prigovor savesti podnose pisani zahtev za civilnu službu sa potrebnim dokazima najkasnije u roku od osam dana od dana prijema poziva za odsluženje vojnog roka.

U civilnu službu regrut se upućuje u kalendarskoj godini u kojoj navršava 19 godina, a najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina. Izuzetno, regrut može biti pod posebnim uslovima upućen u civilnu službu najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina.

Predlogom zakona o civilnoj službi formira se Centar za civilnu službu koji obavlja poslove koji se odnose na pripremu i izradu predloga podzakonskih propisa i drugih akata kojima se bliže uređuje civilna služba. Zadatak Centra je i prikupljanje, obrada podataka i izrada predloga rešenja o određivanju organizacija ili ustanova u kojima se obavlja civilna služba, kao i donošenje planova popune organizacija ili ustanova u kojima se obavlja civilna služba.

Centar se stara i o organizovanju i vršenju civilne službe, o postupku vođenja evidencije osoba u civilnoj službi i rezervnom sastavu, kao i o kontroli i nadzoru planiranja, organizovanja i sprovođenja civilne službe.

Regruti koji žele da se pozovu na prigovor savesti moraju u roku od osam dana od prijema poziva za odsluženje vojnog roka da podnesu pisani zahtev za civilnu službu sa potrebnim dokazima, među kojima su dokaz da nemaju dozvolu za oružje, da nisu podneli zahtev za nošenje oružja, da nisu pravosnažno osuđivani za nasilna krivična dela, da se ne bave prodajom oružja, da nisu kolekcionari oružja niti članovi lovačkog ili streljačkog društva, dokaz o školskoj spremi i lekarsko uverenje da su sposobni za rad. Ako se uzme u obzir da će od tih osam dana, dva biti neradna, za prikupljanje ovolikog broja dokaza ostaje samo šest dana. Zato treba biti brz i ne gubiti vreme. Takođe, ovoliki broj dokaza i kratak rok se mogu tumačiti kao želja države da demotiviše regrute da se pozivaju na prigovor savesti.

Prigovor savesti je odbijanje učešća u onim radnjama koje savest prigovarača ne odobrava i najčešće se odnosi na vojnu službu. Prigovor savesti na vojnu službu je odbijanje služenja vojnog roka iz političkih, verskih, filozofskih, moralnih ili bilo kojih drugih razloga savesti. Pravo na prigovor savesti izvedeno je iz slobode savesti, mišljenja i verovanja i pripada osnovnim ljudskim pravima. U praksi, pravo svakog je da odbije službu u vojnim jedinicama i ustanovama i, samim tim, odbije učešće u bilo kakvom vidu rata ili priprema za rat. Mnogi prigovarači savesti su inspirisani mišlju Alberta Ajnštajna: “Ratovi će prestati kada ljudi odbiju da se u njima bore”. U nekim zemljama je pravo na prigovor savesti priznato najvišim zakonskim aktima, dok je u drugima krivično delo. Većina evropskih država najčešće prigovaračima savesti obezbeđuje alternativu služenju vojnog roka u vidu civilne službe, ili vojne službe bez oružja.

Međunarodni dan prigovora savesti – 15. maj

Međunarodna mreža prigovora savesti je 1985. godine odlučila da 15. maj postane Međunarodni dan prigovara savesti, kako bi se stvorio veći globalni fokus na pitanje prigovora savesti. Međunarodna mreža prigovora savesti se sastajala svake godine od 1981. do 1997. godine. U početku su to bili sastanci prigovarača savesti koji su razmenjivali ideje i iskustva, da bi se kasnije raspravljalo o ozbiljnijim ciljevima i razvijale strategije. Iako Mreža već godinama nije imala sastanke 15. maj je izabran za međunarodni dan za akciju. U mnogim državama širom sveta taj dan se obeležava akcijama koje podržavaju pravo na prigovor savesti.

Prigovarači savesti “mlakonje”

Na prigovarače savesti koji izaberu civilnu službu gleda se kao na mlakonje i kukavice koji nisu dovoljno veliki muškarci da ide u „pravu” vojsku. Zbog toga se često civilna služba povezuje i sa gej populacijom. Ovo je naročito vidljivo u unutrašnjosti Srbije gde je odlazak u vojsku posebna i velika čast za mlade muškarce. Ovaj negativan stav prema civilnoj službi se smanjuje zbog velikog broja mladića koji ne žele da idu u vojsku, ali je i dalje vidljiv. Na sajtu www.vukajlija.com u objašnjenju za civilnu službu stoji da je civilna služba uzrok bele kuge, jer momci ne mogu da se žene, jer nisu služili vojsku, i da su nam potrebni pravi muškarci, a ne peškirići. Zbog toga su mnoge kampanje za prigovor savesti u Srbiji podilazile ovakvim stavovima i isticale mačo i hetero aspekte, prikazujući prigovarače savesti kao snažne muškarce, koji biraju civilnu službu iz moralnih razloga.