Borba: Bože, kupi mi mercedes-benc, ali na struju

Piše: Predrag M. Azdejković

Možda će zvučati začuđujuće, ali prvi električni automobili pojavili se pre više od sto godina. Njihova istorija počinje sredinom 19. veka i imala je svoje uspone i padove. Električni automobil je sve do 1900. godine držao rekord kao najbrže prevozno sredstvo na zemlji, ali visoka cena i mala brzina, u poređenju s kasnijim automobilima sa unutrašnjim sagorevanjem, doveli su do smanjenja proizvodnje i korišćenja. Na početku 21. veka ponovo raste interesovanje za električne i automobile koji ne koriste fosilna goriva, zbog sve veće zabrinutosti za životnu okolinu i negativne aspekt automobila na benzin, kao i sve manje zalihe nafte na zemlji.

Život i smrt električnog automobila

Izum električnog automobila može se pripisati nekolicini ljudi. Mađarski sveštenik i pronalazač Anjos Jedlik je 1828. godine napravio mali model automobila koji je pokretao električni motor koji je on napravio, dok je šest godina kasnije američki kovač, Tomas Davenport napravio prvi američki jednosmerni elektro-motor kojim je pokrenuo mali model automobila. Holandski profesor Sibrandus Strating i njegov asistent Kristofer Beker su 1835. napravili mali električni automobil koji se napajao iz galvanske baterije, dok je Škot, Robert Davidson, 1838. godine napravio električnu lokomotivu koja se kretala brzinom od 6 kilometara na sat. Između 1832. i 1839. Robert Anderson iz Škotske je napravio električnu kočiju.

Poboljšanja kada je reč o baterijama tokom 19. veka doprinela su da procvatu industrije električnih automobila u Evropi. Na Svetskoj izložbi 1867. godine u Parizu predstavljen je prvi električni dvotočkaš, koji je kreirao Austrijanac Franc Kravogl, dok je francuski pronalazač Gustav Truve prvo vozilo s tri točka predstavio 1881. godine na Internacionalnoj izložbi električne energije u Parizu. Francuska i Velika Britanija su bile prve zemlje koje su podržavale širok razvoj električnih vozila, dok je Švajcarska u njima videla izlaz iz energetske zavisnosti, te je zbog nedostatka fosilnih goriva jako brzo elektrifikovala svoju železničku mrežu. Engleski pronalazač Tomas Parker, koji je uveo električnu energiju u londonski metro, je 1884. godine kreirao prvi električni automobil.

Pored automobila koristili su se i električni vozovi koji su prevozili ugalj iz rudnika, jer njihovi motori ne sagorevaju kiseonik, koji je dragocen u dubini rudnika. Pre nadmoći motora sa unutrašnjim sagorevanjem, električni automobili su držali mnoge rekorde u brzini i pređenom putu. Među najboljim rezultatima, kada je brzina u pitanju, je probijanje barijere od 100 kilometara na sat. Belgijski profesionalni vozač Camille Jenatzy je 1899. godine u svom vozilu koje izgleda kao raketa postigao brzinu od 106 kilometara na sat.

Početkom 20. veka u SAD trećinu vozila pokretala je električna energija i pored toga što je u to vreme električna energija bila skupa. Električni automobili su bili pouzdaniji i mogli su da pređu 50 kilometara, dok su se benzinci posle dvadesetak kilometara pregrejavali i nisu mogli ići uzbrdo. Tadašnja taksi vozila u Njujorku su na iznenađenje mnogih išli na struju sa maksimalnom brzinom od 23 kilometra na sat, što je u to vreme bio dobar rezultat.

Prvi električni automobili, kao što je Faeton iz 1902. godine, su svojim izgledom ličili na električna kočija bez konja. Faeton je u to vreme koštao dve hiljade dolara i mogao da pređe 29 kilometara sa maksimalnom brzinom od 23 kilometra na sat. Kasnije je ista fabrika koja je proizvodila Faetona, 1916. godine kreirala svoj prvi hibrid koji je u sebi imao električni i motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Amerika je početkom 20. veka cvetala i automobili, koji su tada bili dostupni sa parnim, električnim i benzinskim motorima, su postajali sve popularniji. Električni automobili su svoj vrhunac doživeli 1899. i 1900. godine, jer su bili najprodavaniji. U odnosu na konkurenciju električni automobili su imali mnoge prednosti, nisu vibrirali, smrdeli, niti bili bučni kao ostali. Menjanje brzina kod benzinskih automobila je bio najteži deo vožnje, dok kod električnih automobila nije postojao menjač i nisu se menjale brzine. Ni automobili na paru nisu imali menjač, ali kod njih je bio problem da im je trebalo po 45 minuta da se zagreju, kad su hladna jutra, pre nego što bi mogli da se voze. U to vreme jedini dobri putevi su bili u gradovima, tako da su se automobili mahom po njima vozili, što je bilo savršeno za električne automobile koji su imali limitiran domet. Mnogi su u to vreme birali električne automobile, jer nisu iziskivali ručno paljenje kurblom, kao benzinski, niti mučenje sa menjačem.

Osnovni model električnog automobila je u to vreme koštao manje od hiljadu dolara, raniji modeli električnih automobila su mahom pravljeni za pripadnike više klase, sa modernim i skupim enterijerom i koštali su oko tri hiljade dolara.

Pad popularnosti električnih automobila uzrokovalo je više faktora. Tokom dvadesetih godina 20. veka razvila se dobra mreža puteva među velikim gradovima što je iziskivalo automobile koji imaju mnogo veći domet. Pronalazak da Teksas leži na nafti smanjilo je cenu benzina i samim tim pad popularnosti električnih automobila u SAD. Pronalazak električnog anlasera 1912. godine izbacio je kurblu iz upotrebe, a Henri Ford je pronašao motor sa unutrašnjim sagorevanjem što je dovelo do masovne proizvodnje benzinskih automobila koji su koštali od 500 do 1000 dolara, dok su električni automobili u to vreme koštali 1750.

Električni automobili su polako nestajali, da bi skroz iščezli sa tržišta do 1935. godine.

Buđenje iz višedecenijskog sna

Sve to šezdesetih godina 20. veka električni automobili su bili mrtvi. Već se tokom šezdesetih i sedamdesetih videla potreba za vozilima koja koriste alternativne izvore energije, kako bi se smanjili problemi koje stvaraju vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, najveći među njima zavisnost od uvozne nafte.

Od šezdesetih pa do danas bilo je puno pokušaja da se napravi praktični električni automobil.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka u Engleskoj je otvorena Batronik kompanija za proizvodnju kamiona koja je 1964. godine proizvela prvi Batronik električni kamion. Ovaj kamion je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 40 kilometara na sat i pređe 100 kilometara bez punjenja, a koštao je 2500 funti.

Batronik kompanije je od 1973. do 1983. godine napravila 175 kombija koji su se koristili u lakoj industriji da bi se demonstrirale mogućnosti vozila na baterije. Ova kompanija je tokom sedamdesetih napravila oko dvadeset autobusa i bila lider u proizvodnji električnih vozila u to vreme. Kompanija Sebring-Vangard je napravila preko dve hiljade gradskih automobila sa dva sedišta, koji su imali maksimalnu brzinu od 70 kilometara na sat i 80 kilometara domet bez punjenja. Druga kompanija koja je u to vreme proizvodila električne automobile je Elkar koji su proizvodili istoimeni automobil koji je imao slične tehničke karakteristike kao i njegov konkurent, a koštao je oko 4 hiljade dolara. Zajednička karakteristika za oba automobila je ružan dizajn.

Američka pošta je 1975. godine naručila 350 električnih kombija od kompanije Amerikan motor koji su imali maksimalnu brzinu od 80 kilometara na sat i 65 kilometara domet. Punjenje ovih kombija trajalo je 10 sati.

Ubistvo električnog automobila s predumišljajem

Tokom devedesetih nekoliko zakonskih promena za zaštitu životne sredine u SAD i drugim zemljama sveta dovele su do ponovnog razvoja električnih automobila. Pored strožije kontrole emisije štetnih izduvnih gasova i propisa o upotrebi benzina nekoliko država je objavilo i potrebu za vozilima sa nula emisijom štetnih gasova. Sve to je povećalo istraživanja i stvoreni su električni automobili koji mogu da dostignu velike brzine i da pređu do 250 kilometara između punjenja.

Ford je početkom devedesetih predstavio Ekostar kombi kojeg je pokretao naizmenični elektro-motor i natrij-sumporne baterije. Razvijao je maksimalnu brzinu od 110 kilometara na sat i mogao da pređe do 170 kilometara bez punjenja. Proizvedeno je oko sto primeraka, ali nikad nije ušao u komercijalnu proizvodnju. Ford je takođe ponudio i električnu verziju svog Rejndžer pikupa koji je mogao da pređe oko 100 kilometara bez punjenja i maksimalnom brzinom od 120 kilometara na sat.

Dženeral motors nije prepravljao svoje postojeće modele u električne, već je kreirao sasvim novo električno vozilo koje je nazvao EV1. U pitanju je sportski dvosed koji je pokretao naizmenični elektro-motor i olovne baterije. EV1 je imao maksimalnu brzinu od 130 kilometara na sat i mogao je da pređe 130 kilometara bez punjenja.

Pored ovih automobila tokom devedesetih pojavili su se i Tojotin model RAV4, Hondin EV plus sedan i Krajslerov EPIC. Sva tri modela koristila su napredne nikl-metalne baterije. Nisan je 1998. godine predstavio model Altra EV koja je koristila litijum ion baterije. Iako su svi ovi modeli imali dobre tehničke karakteristike i optimalnu brzinu i domet, njihova cena od 30-40 hiljada dolara činila ih je preskupim.

Dženeral motors je prekinuo s proizvodnjom EV1 vozila 1999. godine i svi primerci su uništeni. Na tu temu je snimljen i dokumentarac „Ko je ubio električni auto?“ Film se bavi uticajem Bušove administracije na smrt električnog auta, koju su činili nekadašnji članovi upravnih odbora naftnih i auto kompanija. Naftne kompanije su se uplašile da će izgubiti profit u narednim decenijama ako električni automobili uđu u serijsku proizvodnju, tako da su doprinele njegovom ubistvu, pre nego što postane velika pretnja. Najavljen je nastavak ovog dokumentarca „Osveta električnog automobila“, jer uprkos svemu ideja o automobilu na struju je ipak preživela, što dokazuju Tesla roudster automobili.

Električni automobili za 21. vek

Tesla roudster je prvi električni automobil koji je ušao u serijsku proizvodnju a prvi put je predstavljen u julu 2006. godine na aerodromu Santa Monika uskom krugu zvanica, a potom i na Međunarodnom salonu u San Francisku, u novembru iste godine. Početkom ove godine počela je njegova prodaja i na evropskom tržištu, a cena mu je oko 90 hiljada evra. Roudster može da pređe oko 400 kilometra bez punjenja, a brzina mu je limitirana na 200 kilometara na sat. Punjenje baterija traje tri sata. Tesla motors je jedna od retkih kompanija koja u 2009. godini beleži profit. Tesla je u julu isporučila više od 100 komada roudster modela, a bum se očekuje 2011. godine kada će se pojaviti luksuzni sedan.

Nisan je ove godine prikazao mnogo jeftiniji model nazvan lif, kojeg pokreće električni motor snage 107 konja, a s jednim punjenjem može da pređe 160 kilometara. Prvi primerci ovog modela naćiće se u salonima polovinom sledeće godine i koštaće oko 20 hiljada evra. Punjenje baterije traje osam sati.

Nafte na zemlji ima sve manje, zagađenja sve više, ekološka svest raste kod ljudi, što može dovesti do brze smrti benzinskih automobila i, posle sto godina, ponovnu prevlast električnih automobila.

Zašto su električni automobili dobri?

Električna vozila nemaju izduvne gasove. To je posebno važna činjenica zbog globalnog zagrevanja. Važno je napomenuti da električni automobili smanjuju energetsku zavisnost od nafte. To su tiha vozila, koja kada stoje na semaforima ne troše energiju i jeftino im je održavanje. Električni automobili su savršeni za gradsku vožnju, kao taksi vozila ili vozila gradskog prevoza i doprineli bi smanjenju smoga po gradovima.