Borba: Ljudi ubijaju vreme ubijajući se od raznih igrica

Piše: Predrag Azdejković

Što više sede ispred kompjutera ili konzole to manje vremena ulažu u zdrave, fizičke aktivnosti, preti im opasnost od otuđenja i smanjenja socijalnih aktivnosti

Postoji mnogo razloga zašto ljudi odlučuju da svoje slobodno vreme provode igrajući video igre. Uz te nebrojene sate provedene ispred kompjutera ili igračke konzole ide i veliki paket negativnih efekata.

Mnogi ljudi igraju video igre da bi pobegli od svakodnevnog života, jer im daje mogućnost da zaborave na probleme, obaveze i svakodnevnu rutinu. Naravno, nekima vremenom i igranje video igara postane svakodnevna rutina, dok je za većinu ljudi igranje video igara aktivnost koju upražnjavaju s vremena na vreme. Jedan od razloga zašto ljudi igraju video igre jeste smanjenje stresa. Za neke ljude, kada su ljuti ili uznemireni, način da se smire i ne misle na probleme jeste da idu na jogu, vežbaju, jedu ili da igraju video igre. Igranje video igara im pomaže da se  smire i naprave pauzu. Veliki broj igara je nasilno, imaju oružje ili neku vrstu borbe, što može da pomogne ljudima da izbace bes i agresiju iz sebe kroz video igru, bolje neku u realnom životu. Još jedan od razloga zašto ljudi igraju video igre jeste da su one zabavne. Svako ima svoj izbor ubijanja vremena, neki imaju sport, drugi vole da šopinguju, a drugi igraju video igre. Za neke, video igre su jednostavno interesantan način da ubiju vreme. Bez obzira na razloge zašto ljudi odabiraju da igraju video igre, one svakako imaju negativne aspekte.
Jedan od tih negativnih aspekata video igara jeste strah da deca, ili čak i odrasli, nemaju dovoljno fizičkih aktivnosti. Što više ljudi sede ispred kompjutera ili konzole igrajući video igre, to manje vremena provode napolju igrajući se sa prijateljima ili baveći se sportom. Što više vremena provode igrajući video igre to manje vremena ulažu u zdrave, fizičke aktivnosti. Jedan od razloga povećanju gojaznosti u svetu, jeste smanjenje fizičkih aktivnosti.

Pored opasnosti od gojaznosti, postoji i opasnost od otuđenja i smanjenja socijalnih aktivnosti. Pojedini roditelji se plaše da će se njihova deca mnogo manje družiti s drugom decom ako provode previše vremena igrajući video igre. Naravno treba imati na umu da i video igre mogu povezivati ljudi, naročito igre koje se igraju preko interneta i daju mogućnost komunikacije s drugim ljudima, ili zajedničko igranje sa prijateljima. Bez obzira na to, postoji opasnost od otuđenja i stvaranju problema u komunikaciji s drugim ljudima u realnim situacijama, jer komunikacija preko kompjutera ne može se uporediti sa realnom komunikacijom i ljudi u većini slučajeva igre igraju sami.

Još jedan negativni aspekt video igara jeste stvaranje zavisnosti. Sasvim je druga priča ako ljudi igraju video igre s vremena na vreme da ubiju vreme ili izbace stres, ali takođe postoji velika opasnost da ljudi postanu toliko opterećeni igranjem da počnu da zapostavljaju obaveze u realnom životu. Prestanu da odlaze na posao zbog video igara, ne idu u školu, prestanu da uče, zapostavljaju prijatelje i voljene osobe, jer im je bitnije da sede kod kuće i igraju se. Video igre za njih vremenom postaju droga i oni su zavisni od njih.

Mnoge roditelje brine i nasilje kojem su izložena njihova deca dok igraju video igre. Veliki broj najprodavanijih igara sadrže borbe i ubijanje. To nasilje je, u pojedinim slučajevima dovelo do povećanja agresivnog ponašanja. Kada su deca mala ona imaju potrebu da imitiraju. Ona vide nasilje u omiljenim igrama i ona misle da je to ispravno i dobro ponašanje. Ono što je takođe problematično jeste da u tim nasilnim video igrama igrač biva nagrađen za svoje nasilno ponašanje. U većini igara vi prelazite na viši nivo kada ubijete određen broj ljudi ili porazite svog neprijatelja. U većini slučajeva kada dete biva nagrađeno zbog nečega, povećava se mogućnost da dete ponavlja to ponašanje zbog kojeg je bilo nagrađeno.

Takođe, nasilje koje postoji u video igrama može da promeni dečiju percepciju koji je prihvatljiv način rešavanja problema i mogu da počnu da svoje probleme rešavaju nasiljem. Oni vremenom mogu da vide da je nasilno ponašanje prihvatljivo i da se vremenom povećava.

Još jedan od uzroka povećanja nasilnog ponašanja kod dece jeste repetetivno nasilno ponašanje. U nasilnim video igrama od igrača se očekuje da nastavi da ubija i da bije svoje neprijatelje, ako želi da napreduje u igri. Retkost je da se od igrača očekuje da ubije ili da se bori jednom. U školi da bi deca bolje naučila neke podatke, oni ih ponavljaju više puta. Tako je i sa ponavljanjem nasilnih akcija, što ih više ponavljaju, to ih bolje nauče, što na kraju rezultira povećanje agresivnog ponašanja.

Muškarci u video igrama su mahom snažni i nasilni heroji, dok su žene prikazane kao krhke i slabe ili seksualno provokativne. Mahom su polugole sa ogromnim grudima, i izgledaju kao da su sišle sa naslovnih stranica Playboya. Takvo prikazivanje žena u video igrama doprinosi rodnoj diskriminaciji i kreira pogrešnu sliku.

Iako video igre imaju svoju negativnu stranu, uvek postoje načini da se ti problemi reše. Za roditelje koji su uplašeni da bi njihova deca mogla da postanu gojazna rešenje je da im ograniče vreme koje provode igrajući video igre i da ostatak slobodnog vremena provode napolju baveći se fizičkim aktivnostima i družeći se sa ostalom decom. Takođe, treba insistirati da ako dete već želi da igra video igre, da to čini zajedno sa drugom decom, kako ne bi došlo do otuđivanja. Roditelji treba da vode računa i o tome kakve igre kupuju svojoj deci, jer sve igre imaju naznačeno na svom pakovanju za koji su uzrast, tako da su nasilne video igre obeležene da su samo za odrasle. Odrasli treba da ograniče vreme kada deca mogu da igraju video igre i to samo kada nemaju druge obaveze, i da kompjuter ili konzole za igranje premeste van dečijih soba na manje pristupačna mesta u nadi da će se deca manje igrati.

Sa napretkom tehnologije ljudi mahom vide njihove pozitivne efekte, dok im negativni promaknu i njih su svesni tek kada ih osete na svojoj koži. Pozitivne efekte video igara pokazalo je jedno istraživanje Evropske unije, koje kaže da su video igre dobre za decu. Istraživači su zaključili da deca koja igraju video igre održavaju vitalnost mozga i uz to kroz igre uče bitne životne veštine. Deca preko video igara stupaju u kontakt sa kompjuterima i informativnom tehnologijom i uz njihovu pomoć vežbaju logiku i rešavanje problema. Takođe, deca se uz video igre zabavljaju. Zato je potrebno da se nađe balans između pozitivnih i negativnih efekata i da roditelji više vode računa kakve video igre igraju njihova deca.

Igranjem do poslednjeg daha

Ministarstvo zdravlja Velike Britanije, zajedno sa The British Heart Foundation, Cancer Research i Diabetes UK fondacijama je pokrenulo kampanju u kojoj sugeriše da bi video igre mogle biti uzrok prerane smrti. Na posterima se nalazi slogan “Rizikuj ranu smrt, samo nemoj da radiš”, koji treba da “natera” mlade na veću aktivnost, bavljenje sportom i rekreaciju u širem smislu, čime bi se trebali smanjiti rizici od srčanih oboljenja, gojaznosti i drugih tegoba koje nailaze u kasnijem dobu, a delimično su uzrokovani neaktivnošću u najranijim uzrastima. U prvim reakcijama industrije video igara se navodi da ne postoje direktne veze između igranja video igara i navedenih problema, već da je industrija video igara samo laka meta. Ta „laka meta“ je samo u Americi imala prodaju od 21 milijarde dolara i u konstantnom je rastu.

Zavisnost koju stvara i kokain

Prema studije „Švedske organizacije mladih“ video igra World of Warcraft izaziva istu zavisnost koju stvara i kokain.
U studiji se navodi primer dečaka iz Švedske koji je završio u bolnici nakon čak 20 sati provedenih pred kompjuterom i igrao ovu video igru.
Iako se veliki broj poziva ovoj organizaciji, koja se bavi zaštitom zdravlja mladih, odnosi na video igre, odnosno zavisnost od njih, veruje se da popularnost World of Warcraft-a neće opasti nakon ove studije.
Ova studija pre svega ima za cilj da promeni svest roditelja, jer zbog nemogućnosti da sa svojom decom provode više vremena u različitim aktivnostima, roditelji doprinose povećanju ovog problema.

Oboljenje kože izazvano video igrama

Ljubitelji video igara koji isuviše snažno stežu konzole za igru izlažu se opasnosti da dobiju oboljenje kože, čiji simptomi su bolni otoci na dlanovima, saopštili su švajcarski naučnici.
Naučnici su to oboljenje nazvali „Playstation hidradentitis dlanova“ i objasnili da je problem sličan žuljevima koji se mogu pojaviti na stopalima dece koja su se bavila intenzivnom fizičkom aktivnošću.
Stručnjaci ženevske Univerzitetske bolnice i medicinske škole naveli su da stalno stezanje konzole i pritiskanje dugmića za komande može da ozledi kožu.
Zaključak o problemima koje može izazvati igranje Playstationa donet je nakon pregleda devojčice od 12 godina koja je došla u bolnicu u Ženevi zbog bolnih ozleda na dlanovima, koje su se pojavile četiri sedmice ranije.
Lekari su u razgovoru sa njom otkrili da je nekoliko dana pre nego što su se ozlede pojavile počela da igra „Playstation“ svakodnevno, po nekoliko časova dnevno.
Lekari su joj savetovali da neko vreme ne igra „Playstation“ i ona se oporavila za 10 dana.
Proizvođač „Playstationa“ Sony kazao je da su lekari zaključak izveli na osnovu jedne osobe, a da je Sony od 1995. prodao više stotina miliona konzola.
Druga grupa istraživača ranije je otkrila da se mogu javiti problemi ukoliko se isuviše igra Nintentove konzola „Wii“.
Britanski dermatolozi su preporučili korisnicima konzola da prestanu da igraju ukoliko osete da im ruke postaju preosetljive i da ne igraju mnogo ukoliko im se dlanovi znoje.

Zbog “Halo 3″ ubio majku

Slučaj sedamnaestogodišnjeg mladića iz gradića Elirija u Ohaju, koji je pre nešto više od godinu dana, pod uticajem zavisnosti od video igre „Halo 3”, ubio majku i teško ranio oca, uzbudio je Ameriku zbog dalekosežnih implikacija. Okružni sudija je Danijela Petrika proglasio krivim za ubistvo i pokušaj ubistva roditelja, mada je konstatovao da je opsednutost video igrom u kojoj igrači ubijaju tuđince „mogla da iskrivi njegov osećaj za realnost”. Ipak sudija je pola časa obrazlagao svoju presudu po kojoj će mladić provesti najmanje 23 godine u zatvoru. Ova neobična priča sa tragičnim epilogom, počela je dosta naivno kada se u septembru 2007. godine, Danijel iskrao kroz prozor spavaće sobe da bi uprkos očevoj zabrani kupio video igru „Halo 3”. Kada se vratio kući, roditelji su mu je oduzeli. Otac Mark, po zanimanju sveštenik, stavio je igru u sef gde je stajao zaključan i porodični pištolj. Posle samo mesec Danijel je pronašao ključ, iz sefa izvadio pištolj i igricu, otišao do svojih roditelja u dnevnu sobu rekavši im da zatvore oči jer će im prirediti iznenađenje. Danijel je ispalio četiri hica u lice, glavu i grudi majke i pucao u oca. Kada su čuvši pucnje u susedstvu u kuću ušli Danijelova sestra i zet, mladić je pokušavao da pištolj stavi u ruke ocu, kako bi se stvorio utisak da je sveštenik ubio svoju ženu pa potom počinio samoubistvo. Danijel je, dok je sestra zvala policiju, pobegao ponevši sa sobom igru. Policija ga je lako pronašla u porodičnom automobilu, gde se sakrio.

Umro posle 50 sati neprestanog igranja

Jedan Južnokoreanac je 2005. godine umro jer je igrao video igru 50 sati bez prestanka. Ovaj 28-godišnjak je igrao igru Starcraft u jednom internet kafeu u gradu Taegu. On skoro da nije spavao i jeo je vrlo malo tokom ovog igračkog maratona. Pravio je pauze samo da ide do toaleta i da kratko odspava. Njemu je otkazalo srce zbog iscrpljenosti. Igranje preko interneta je jako popularno u Južnoj Koreji zbog veoma brzog i lako dostupnog interneta, a profesionalni igrači video igara imaju status sportskih zvezdi, koji godišnje mogu da zarade do 100 hiljada dolara.

Zabava koja ne stvara ubice?

Igranje video igara neće pretvoriti decu u krvožedne ubice – osnovni je zaključak knjige koju je objavilo dvoje istraživača sa Harvarda. Lorens Katner i Čeril Olson objavili su knjigu „Grand Theft detinjstvo: Zapanjujuća istina o nasilju u video igrama i šta roditelji mogu da učine“.
„Ono što se nadam da će ljudi shvatiti je da ne postoje podaci koji bi podržali zabrinutost da video igre izazivaju nasilje“, rekao je Katner.
Istraživački par je sproveo dvogodišnju studiju na preko 1200 srednjoškolaca vezanu za ponašanje mladih u vezi video igara. Oni su otkrili da je igranje video igara gotovo univerzalna aktivnost među decom i da je često izuzetno društvena aktivnost. Ipak, podaci su pokazali vezu između igranja igara za odrasle i agresivnog ponašanja. Više od polovine dečaka koji su igrali igre samo za starije od 17 godina učestvovali su u tuči, a kod devojčica je zabeleženo 40 odsto takvih slučajeva. Interesantno je otkriće da devojčice naročito vole igre koje su namenjene odrasloj publici, a da je “Grand Theft Auto” krimi serijala drugi po popularnosti kod devojčica.
I Katner i Olsonova navode da su sada potrebne dalje studije jer njihovi podaci pokazuju samo korelaciju, a ne i uzrok. I dalje nije jasno da li te igre izazivaju agresiju ili agresivnu decu jednostavno privlače takve igre.

Najprodavanije igre za PC
1. The Sims (16 miliona)
2. The Sims 2 (13 miliona)
3. World of Warcraft (11,5 miliona)
4. Starcraft (11 miliona)
5. Half-Life (9,3 miliona)
6. Half-Life 2 (6,5 miliona)
7. Guild Wars (6 miliona)
8. Myst (6 miliona)
9. Counter-Strike (4,2 miliona)
10. Cossacs: European Wars (4 miliona)

Najprodavanije igre svih vremena
1. Wii Sports (45,7 miliona)
2. Super Mario Bros. (40,2 miliona)
3. Tetris (35 miliona)
4. Super Mario World (20 miliona)