Evropa: Vagine glasajte na izborima

Tanušna knjižica Iv Ensler Vaginini monolozi zavredela je obeležavanje desetogodišnjice kao mala biblija antitrafikinga i borbe protiv nasilja nad ženama

– Sablažnjivo je izgovoriti tu reč. „Vagina”. U početku vam se čini kao da prolazite kroz nekakav nevidljivi zid. „Vagina”. Potom se osećate krivom i nevaljalom, i kao da će vas neko opeći. Nakon što je stoti ili hiljaditi put izgovorite, padne vam na pamet da je to zapravo vaša reč, vaše telo, vaše najsuštastvenije mesto. Iznenada uviđate da su stid, nelagodnost i zbunjenost koje ste ranije osećali izgovarajući ovu reč bili oblik zatomljavanja sopstvene želje i ambicije – kaže američka spisateljica Iv Ensler u uvodu knjige provokativnog naslova Vaginini monolozi, koja ove godine slavi desetogodišnjicu. Tanušna knjižica zavredela je taj jubilej kao mala biblija antitrafikinga i borbe protiv nasilja nad ženama. Izrasla je iz potrebe da se vaginom bavimo „egzistencijalistički”, dakle, ne samo kroz njenu mistifikaciju i predrasude koje budi od pradavnih vremena bez racionalnog opravdanja.

Pripremajući Vaginine monologe, spisateljica je prvenstveno želela da napravi pomalo zabavnu pozorišnu predstavu u slavu ženstvenosti. Vaginu je protumačila kao sredstvo za osnaženje žena, simbol kojim postižu potpunu individualnost i ženstvenost, a u jednom intervjuu je priznala da je inspiraciju za komad našla u Tini Tarner, ženi za koju smatra da „potpuno naseljava svoju vaginu”.

Neočekivano brzo, dve godine nakon prvog izvođenja u HERE Arts centru u Njujorku 14. februara 1996, dakle 1998, delo Iv Ensler postalo je detonator fenomena V-dan, čija se desetogodišnjica ove godine obeležava u celom svetu, pa i u Srbiji. Reč je o pokretu protiv nasilja nad ženama a sam simbol V, ne bez humora – označava Viktoriju, Svetog Valentina i Vaginu.

Najviše zasluga za ovu transformaciju Enslerova pripisuje gledateljkama. Na samom početku, autorka je bila oduševljena kontaktima s publikom očekujući da će čuti inspirativne i divne priče o ženskom shvatanju seksualnosti i odnosu prema vlastitom telu, ali je većina žena osetila potrebu da joj poveri svoja traumatična iskustva: kako su bile silovane, prebijane, doživljavale incest.

U intervjuu za magazin Tajm Enslerova je priznala da ju je otac zlostavljao i nazivao droljom i da joj te priče nisu bile strane pa je predstava iz lepršave priče prerasla u priču o nasilju, stidu, krivici i preživljenoj patnji. Tada je shvatila da su milioni žena počeli da razmišljaju o svom telu tek nakon preživljenih užasa, a predstava ih je podstakla da prevaziđu stid i osećanje krivice. Vaginini monolozi amalgamisani su na osnovu preko 200 intervjua sa ženama različite starosne dobi, koje su pored sasvim ozbiljnih pitanja odgovarale i na ona šaljiva: „Kada bi vaša vagina mogla da bira odeću, šta bi najradije obukla?”, „Kada bi vaša vagina mogla da govori, šta bi ukratko rekla?” ili: „Na šta miriše vagina?”

I sama Iv Ensler u početku je bila neodlučna kojem izrazu za ono „tamo dole” da da prednost, ali se odlučila za reč „vagina”, mada ona „zvuči kao naziv kakve infekcije ili eventualno nekog medicinskog instrumenta”.

Reč „vagina” direktori pozorišta pokušavali su da izbegnu, smatrajući je ružnom i pornografskom, pa je predstava često reklamirana kao V-monolozi.

Pri prvom pokušaju da objavi Vaginine monologe, Enslerova je naišla na prepreku jer je izdavač koji je prihvatio rukopis kasnije zbog skandaloznog sadržaja odlučio da ne objavi delo, ali je autorki dozvolio da zadrži honorar. Izdavačka kuća Villard bila je hrabrija i knjiga se 1998. konačno pojavila. Na srpskom jeziku Vaginini monolozi objavljeni su već sledeće godine u izdanju Platoa, a istoimena predstava u režiji Jelene Bogavac igrana je 2006. u sklopu obeležavanja V-dana.

Javno pominjanje reči „vagina” ni u Srbiji nije prošlo bez negativnih reakcija, a aktivistkinje Antitrafiking centra (ATC), koji je organizovao celu akciju, morale su da se bore protiv predrasuda medijskih kuća! O tome za Evropu govori Jelena Đorđević.

– Iako su karte bile rasprodate u rekordnom roku, pre predstave smo iskusile koliko je medijski prostor zatvoren za razgovor o ženskoj seksualnosti. Na momente nam se učinilo da nećemo imati medijski prostor za najavljivanje Monologa zato što su pojedine TV stanice odbile da pominju naziv predstave. (Predstavu smo organizovale oko Uskrsa, a mnogim TV stanicama je smetalo da govore o vaginama oko tog dana), Odbile su i da emituju promotivne spotove kojim smo najavljivale događaj – u spotovima su žene iz celog sveta na različitim jezicima izgovarale reč vagina. To nam je pokazalo do koje mere je ženska seksualnost tabu u Srbiji, a dok o njoj na budemo govorili slobodno, seksualno nasilje će biti obavijeno velom tišine i stida. Dok god je tako, borba protiv ovog vida nasilja ne može biti potpuna – kaže Đorđevićeva.

Stav većine naših sunarodnika prema ovom delu naslućuje se kroz komentar napisan u jednom prikazu srpskog izdanja Vagininih monologa, kada njegov autor savetuje tradicionalistima da se klone ove knjige kako bi izbegli mogućnost srčanog udara.

Predrag Azdejković (centar Queeria) pokušao je da objasni zbog čega je knjiga Iv Ensler toliko šokantna i potencijalno opasna po zdravlje prosečnog muškarca.

– Organ iz kojeg smo svi izašli prati veoma loša reputacija. Naziv tog organa se koristi kao psovka i reč kojom se vređa. Kada bih ovde koristio reč „pička”, zadao bih velike glavobolje uredniku. To je u više dimenzija zanimljiv fenomen. Heteroseksualni muškarci koji seksualno žude za ženskim polnim organom, koriste naziv za njega da uvrede druge, što samo pokazuje njihovu podsvesnu mržnju. Šta nam te psovke uopšte poručuju? Da je ženski polni organ prevrtljiv i dvoličan, dok s druge strane imamo da je muški polni organ glup. Žene takođe koriste naziv svog polnog organa da vređaju druge. Tom praksom smanjena važnost organa koji daje život i samim tim je i manja uloge žene u društvu.

Marginalnu ulogu žene u društvu i nasilje nad njom Azdejković vidi i kao jedan od uzroka napada na gej muškarce.

– Bitno mi je da naglasim i povezanost nasilja nad ženama s nasiljem nad gej-lezbijskom populacijom, jer nam je zajednički neprijatelj patrijarhalni sistem. Muškarac koji tuče gej muškarce ne preza od toga da digne ruku na žene. Iako zvuči trivijalno, voleo bih da završim s prevodom Madonine pesme, iz kojeg se vidi povezanost problema s kojim se nose žene i gej muškarci: „Devojke mogu da nose džins i kratku kosu, majice i čizme, jer je OK biti dečak, ali kada dečak liči na devojčicu, to je ponižavajuće, jer mislite da je biti devojčica ponižavajuće.” Ponižavajuće je biti gej muškarac, jer on preuzima žensku seksualnu ulogu, koju smatraju niževrednom.

Predstavom protiv nasilja u Srbiji

– Knjiga Iv Ensler i predstava koja ja igrana u svim delovima sveta – pa i onda kada je izvođenje ove predstave zabranjivano, kao u Ugandi, na Manili, odnosno i kada su glumice morale da se kriju u stanovima i tajno je izvode za ograničeni deo ženske publike, kao u Pakistanu – označila je početak globalnog pokreta za oslobođenje žena i devojčica od seksualnog nasilja.

– Umanjiti nasilje nije cilj ovog pokreta. Cilj je njegovo potpuno i beskompromisno zaustavljanje. Knjiga Iv Ensler je pokazala koliko su slična iskustva velikog broja žena i devojčica iz celog sveta – kaže Jelena Đorđević iz Antitrafiking centra koji u Srbiji organizuje obeležavanje V-dana.

Predstava Vaginini monolozi u okviru obeležavanja V-dana izvedena je u Srbiji 22. aprila 2006. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Po ugledu na obeležavanje V-dana u svetu, gde u Vagininim monolozima učestvuju zvezde poput Glen Klouz i Vupi Goldberg, domaća postavka okupila je neke od naših najpoznatijih glumica. U predstavi su učestvovale: Mirjana Karanović, Ana Sofrenović, Anita Mančić, Danica Maksimović, Nataša Marković, Danijela Vranješ, Jelena Ilić, Vladislava Đorđević, Aleksandra Ristić i Hristina Popović. Režija je bila poverena Jeleni Bogavac, a doprinos obeležavanju V-dana u Beogradu dale su i gošće iz inostranstva – Beatris Luengo (Lola iz serije Korak napred) i engleska pijanistkinja Myleene Klass.

Jelena Bogavac kaže da je rad na Vagininim monolozima shvatila prvenstveno kao društveno angažovan gest, ali se potrudila da on bude i formalnoumetnički uobličen.

– Režiji komada sam pristupila pre kao performansu, nego kao predstavi. Pre kao aklamatornom izrazu zdravog stava ženskog saučesništva nego kao prema klasičnom pozorišnom ostvarenju. Bio mi je značajniji uzrok, povod i odziv učesnica nego eventualni umetnički dojam, koji svakako nije izostao. U akciji sam sarađivala sa svesnim i savesnim ženama.

Rediteljka je izuzetno zadovoljna saradnjom s organizatorkama iz ATC-a i internacionalnom ženskom glumačkom ekipom, koja je besprekorno i hrabro izvela performans, a naročito je zadovoljna reakcijama publike, u kojoj se zahvaljujući prisustvu Beatris Luengo, našao veliki broj mladih devojaka.

– Pored 20 glumica na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, jednako važni učesnici bili su ljudi iz prepune sale. Zarada od preko 800 prodatih karata iskorišćena je za zaštitu ugroženih žena. To dovoljno govori o uspehu akcije – kaže Bogavčeva i dodaje kako je hiljadu okupljenih ljudi oko jednog ovakvog projekta premalo da bi se govorilo o opštoj društvenoj svesti o mizoginiji u našoj sredini. Ona priznaje da se poslednjih godina više govori o pravima žena i kršenju tih prava na mnogim nivoima.

– Problem je lociran davnih dana, a ipak, da bi se razbili čudovišni kvazipatrijarhalno-šovinistički uzusi, biće potrebno još mnogo akcija slične vrste – kaže ona.

Scenario jubileja

Desetogodišnjica Vagininih monologa i V-dana će u Americi biti obeležena događajem pod nazivom V to the Tenth, koji će uključivati izvođenje predstave Vaginini monolozi širom sveta, goste iz sveta muzike, aktiviste V-dana iz svih krajeva planete, muškarce koji se bore za ženska prava. Učešće su potvrdile brojne velike svetske zvezde: Glen Klouz, Rosario Doson, Džejn Fonda, Selma Hajek, Ešli Džad, Džulija Stajls, Opra Vinfri, Iv, Džoš Stoun…

Jubilej V-dana u Srbiji biće obeležen krajem marta 2008. Antitrafiking centar iz Beograda, Centar za ženske studije iz Zagreba i CURE fondacija iz Sarajeva organizuju zajednički regionalni V-dan pod nazivom V-trougao Zagreb–Sarajevo–Beograd i slave desetogodišnjicu V-pokreta i Vagininih monologa. V-trougao 2008. spojiće žene iz regiona koji je bio pogođen ratovima unutar nove geografske mape – V-mape. S obzirom na to da distance od Zagreba do Beograda, Beograda do Sarajeva i od Sarajeva do Zagreba čine V-trougao, zanemarujući granice među zemljama, V-dan će promovisati slobodu kretanja među ženama različite etničke pripadnosti kroz Vaginine monologe u kojima će učestvovati glumice i aktivistkinje iz Zagreba, Beograda i Sarajeva. One će zajedno putovati iz jednog u drugi grad.

Više od same reči „vagina”, konzervativce je razljutilo to što je Iv Ensler pre nekoliko godina odlučila da Vaginine monologe iskoristi kako bi pozvala žene da izađu na izbore. Slogan „Vaginas Vote, Chicks Rock” razljutio je borce za prava muškaraca, pa se Kris Ki osetio prozvanim i Enslerovu nazvao osobom incestuozno opsednutom ženskim genitalijama ne propustivši ni da se zgrozi nad izložbama na kojima je posetiteljkama bilo ponuđeno da problematično mesto dobro osmotre u ogledalu.

Ova knjiga pomerila je granice i nastavlja da ih gura po korak dalje svake godine, ali čini se da će proteći još mnogo vremena do trenutka u kome će žene potpuno živeti u skladu sa svojim telom, a mačisti neće imati priliku da uživaju u statističkom podatku da jednu od tri žene na svetu u nekom periodu života očekuje silovanje ili prebijanje.