Kurir: Evropa na kraju tunela

Kurir je istraživao šta stručnjaci kažu o evrointegracijama Srbije. Dokle smo stigli i šta nas tek čeka na putu ka Evropskoj uniji

BEOGRAD – Gde je Evropa, a gde smo mi? Nekima će kroz glavu proći rečenica: hiljadama kilometara daleko. Ipak, nije tako.

Kurir je pitao stručnjake iz oblasti ključnih za evrointegracije za komentar o napretku naše zemlje ka EU.

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić smatra da smo na dobrom putu, ali da su dodatni napori potrebni u skoro svim domenima.

– U pojedinim oblastima, poput prava konkurencije ili zaštite ljudskih prava, postoji dobar institucionalni okvir, a akcenat je na implementaciji propisa, dok u nekim moramo još da se trudimo kako bismo mogli da kažemo da smo postigli visok stepen usklađenosti. Izvesno je da su u reformske zakone koje ova vlada predlaže ugrađena sistemska rešenja prema standardima EU, ali je njihova primena nešto u šta mora da se uloži dodatni napor – objašnjava potpredsednik Vlade. On podseća da je EK još u oktobru prošle godine skrenula pažnju na 10 oblasti u kojima je potrebno ubrzavanje reformi radi sticanja statusa kandidata, i da je na osnovu toga Vlada i počela da primenjuje akcioni plan za izvršenje ovih reformi.

– U ovom trenutku ovaj plan je ispunjen oko 70 odsto, što je jako dobar rezultat i govori o posvećenosti naše zemlje evrointegracijama, koje imaju za cilj da se u našoj zemlji živi bolje – naglašava Đelić i kaže da se Srbija trenutno nalazi u izazovnoj fazi, pred dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU.

– Vlada je usvojila ambiciozan akcioni plan za dobijanje statusa kandidata do kraja ove godine, koji sadrži niz ključnih koraka, poput donošenja zakona o restituciji, finansiranju političkih stranaka, ukidanju blanko ostavki itd. U oktobru očekujemo mišljenje EK, na osnovu kojeg će preporučiti Savetu da dodeli Srbiji status zemlje kandidata – ističe Božidar Đelić.

Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede

* Pojačati konkurentnost srpske poljoprivrede

– U integracionim procesima poljoprivreda je jedno od najosetljivijih pitanja. EU je prešla dug put uređenja poljoprivrede, čiji je rezultat današnja veoma kompleksna, raznovrsna i skupa poljoprivredna politika. Bitno je da upravo takva politika mora biti primenjena u našoj zemlji. Imperativ je usklađivanje domaće mere podrške sa onima na snazi u EU. Moramo uvoditi sisteme institucionalne podrške nalik onima u EU, ali i sisteme bezbednosti hrane. Naše ministarstvo mora raditi i na krucijalnom segmentu uspešne integracije – povećanju konkurentnosti poljoprivrede Srbije – kako cenovne tako i kvalitativne. Posebna pažnja biće posvećena udruživanju i zajedničkom nastupu na tržištu. Domaća poljoprivreda vapi za investicijama koje će sniziti cenu koštanja, poboljšati kvalitet i uskladiti proizvodnju, preradu i plasman s međunarodnim standardima, i upravo t ćeo biti okosnica našeg rada u budućem periodu.

Nenad Popović, potpredsednik DSS i privrednik

* Privredu ubija jednostrana primena SSP

– Zbog sankcija i NATO bombardovanja srpska privreda se poslednjih 15 godina nalazi u teškom stanju. Najveći rast imali smo za vreme dve vlade Vojislava Koštunice, od 2004. do 2008. godine, kad je Srbija imala u proseku četiri milijarde evra stranih investicija godišnje i rast BDP od 7,5 odsto. U ovogodišnjem budžetu aktuelna vlada za subvencije privredi izdvaja samo 55 milijardi dinara, ili sedam odsto budžeta. To je nedovoljno da bi se privreda pokrenula. S takvim odnosom prema privredi naravno da ne možemo da budemo konkurentni sa Evropom. Nažalost, to nije sprečilo aktuelnu vladu da jednostrano primenjuje SSP i odobri uvoz bez carina na proizvode iz EU. To je veliki udarac za srpsku privredu, jer domaći proizvođači apsolutno nisu spremni da se bore s konkurencijom iz EU, gde su subvencije za neke proizvode čak i deset puta veće.

Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke

* Banke u Srbiji stabilne

– Bankarski sektor u Srbiji organizovan je u skladu s načelima EU i izuzetno je stabilan, što se pokazalo i u proteklom, kriznom periodu. S obzirom na to da su banke u Srbiji deo svetskih bankarskih grupacija, sa sobom su donele proizvode i usluge sa razvijenih tržišta, pa u tom smislu nema većih razlika u odnosu na zemlje EU. Ono što se čuje kao kritika u javnosti, jeste da su kamatne stope u Srbiji više od bankarskih kamata u EU. Izvesna razlika postoji, jer sredstva za kreditiranje uglavnom dolaze iz inostranstva, pa u kamatu, između ostalog, ulazi i „trošak rizičnosti zemlje“ i „trošak rizika likvidnosti“. Nadam se da će kreditni rejting zemlje u narednom periodu ići u pravcu koji će povoljno uticati na visinu kamatnih stopa u Srbiji.

Saša Đogović, ekonomista

* Na hranu trošimo tri puta više!

– Stanovnici najbogatijih zemalja EU od prosečne plate izdvajaju 15 odsto za hranu, dok se u Srbiji za to izdvaja tri puta više. Samo na hranu i bezalkoholna pića u trećem kvartalu prošle godine odlazilo je 41,1 odsto primanja. To je znatno iznad proseka EU, gde se za iste stvari izdvaja oko 15 odsto primanja. Po ovom parametru nalazimo se čak i ispod Bugarske, u kojoj se od mesečnih primanja na hranu mesečno daje 34,7 odsto prihoda.

Predrag Azdejković, gej aktivista

* Srbija se stidi gejeva i lezbijki

– U EU gejeve i lezbijke prihvataju kao sastavni deo svog društva, ravnopravne građane koji plaćaju porez i imaju svoja ljudska prava i pravo na ličnu sreću, dok se Srbija stidi tog dela svog stanovništva. Zbog procesa pridruživanja EU Srbija je morala da donese neke zakone, koji podrazumevaju i prava gejeva i lezbejki. Nažalost, Srbija priznaje ta prava samo gejevima i lezbijkama koji su samci, dok gej i lezbijski parovi nisu prepoznati od strane naše države i nemaju nikakva prava. Potrebno je da Srbija prepozna zakonski te parove, kako bi mogli da regulišu prava zajedničke imovine, nasleđivanja, zdravstvene zaštite i mnoge druge stvari koje olakšavaju život.