All posts tagged “Featured”

ALO: Kako reći roditeljima da si gej?

Kako porodici saopštiti da si gej ili lezbijka, to jest da vas seksualno privlače osobe istog pola, kao i koliko je u svemu tome bitna podrška baš najuže familije, tema je ovogodišnjeg, drugog po redu, beogradskog „Prajda“.

O ovoj teškoj temi nešto više od mesec dana pre nove „Parade ponosa“ otvoreno za „Alo!“ priča najpoznatiji domaći gej aktivista Predrag Azdejković.

Kako objašnjava naš sagovornik, samospoznaja o tome da ga interesuju muškarci u njegovom slučaju je došla veoma rano. Continue Reading

Kurir: Azdejković: I gejevi su Srbi

Prema njegovim rečima, iskreni rodoljubi podržavaju gej paradu, jer podržavaju sve članove srpskog društva

Gej lezbejski info centar (GLIC) saopštio je da LGBT osobe i članovi njihovih porodica čine deo srpskog naroda, zbog čega je omalovažavanje i vređanje pripadnika gej populacije u suprotnosti sa porodičnim vrednostima koje promoviše pokret Srpski sabor Dveri. Continue Reading

NIN: Oni dani u godini

Piše: Predrag M. Azdejković

Ala vreme leti. Opet su oni dani u godini, kad je Parada ponosa glavna tema. Šekspir 6i rekao mnogo buke ni oko čega, ali ta buka uspe da uguši sve aktivističke i političke zahteve Parade ponosa. Da li se možda sećate koji su bili politički zahtevi prošlogodišnje parade? Ne, zato što ih niko nije čuo, zato što ih nijedan medij nije objavio, zato što su glavna vest bili huligani… Prošlogodišnja parada je imala politički zahtev da se donese Nacionalna strategija za borbu protiv homofobije. Taj zahtev je ignorisan, strategija nije doneta, tako da je uspeh prošlogodišnje parade jedino to što je Srđan Dragojević uspeo da snimi nekoliko kadrova za svoj film. Parada je prošla, a političari su LGBT populaciju skinuli sa dnevnog reda, jer, dobili su paradu, šta više hoće. U toj tišini po pitanju LGBT prava isplivalo je početkom godine pitanje gej brakova. Ustav Republike Srbije zabranjuje brakove između osoba istog pola i iskorišćena je inicijativa Srpske napredne stranke da se pored njihovog zahteva, uputi i zahtev za brisanjem te ustavne zabrane. Aktivisti Gej strejt alijanse, inspirisani Ivicom Dačićem, nisu podržali tu inicijativu izjavivši da još nije vreme i da treba čekati još pet do deset godina. Slična inicijativa je postojala 2001. godine, a pokrenula ju je Socijaldemokratska omladina – i tada se mogao čuti isti argument, nije vreme, čekajte deset godina. Čekalo se deset godina i jedino što se promenilo jeste da sada aktivisti podržavaju vlast i pričaju da nije vreme. Continue Reading

B92: Odevanje i diskriminacija muškaraca

GLIC navodi da je proteklih dana izražena diskriminacija muškaraca, jer im nije dozvoljeno odevanje u kratke pantalone dužine ženskih haljina i sukanja.

Predrag Azdejković, predsednik te NVO, podneo je pritužbu povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv Privredne komore Srbije, zbog diskriminacije na osnovu pola. Continue Reading

Smedia: Azdejković: Na žurci JK falili su fudbaleri!

Na proslavi 33. rođendana pevačice Jelene Karleuše, jedan od gostiju bio je i gej aktivista Predrag Azdejković koji se najviše družio sa svojim kolegom Bobanom Stojanovićem i folk pevačicom Indirom Radić, od milošte zvanom Šakira. I ona kao i JK svake godine juriša na titulu “gej ikona”, pa nije ni čudo što je Peđi i Bobanu jedna od omiljenijih javnih ličnosti…

Ipak, Azdejković kaže za S media portal da iako je sve bilo sjajno, nedostajali su fudbaleri (koji su u karantinu pred večerašnju tekmu) da uveličaju slavlje. Continue Reading

Gejevi: Mi smo uz Dačića!

Pripadnici LGBT populacije razumeju ogorčenje Ivice Dačića i traže da vlast kaže hoće li biti gej parade u septembru

BEOGRAD – Nek im je rekao!
Tako pripadnici LGBT populacije u Srbiji reaguju na izjavu zamenika premijera i ministra policije Ivice Dačića da mu je dosta toga što svi iz vlasti ćute o gej paradi i prebacuju odluku o njenom održavanju na MUP.

Dačić je, inače, govoreći o paradi koja bi trebalo da se održi u septembru, pozvao DS i ostale partnere iz vlasti da se izjasne da li će je biti ili ne.
– Neka DS konačno odgovori da li podržava gej paradu ili ne. Šta hoće vlast u Srbiji? Ne žele valjda da to bude policijski problem. Uvek za sve optužuju „Dačićevu policiju“ – rekao je Dačić. Continue Reading

Pravda: Crna Gora meka za gejeve

Posle saznanja „Pravde“ o raskalašnim žurkama na Crnogorskom primorju, kada je bogata političko-privredna klijentela iz celog regiona uživala u „druženjima“ sa eskort-devojkama, među kojima su se nalazile i pripadnice estradnog miljea, tema ekskluzivnih bahanalija „na visokom nivou“ dobija novu dimenziju u kojoj se osim devojaka za zabavu, pojavljuju i mladići.

Kako piše Podgorički dnevni list „Vijesti“, sada već čuvena rođendanska proslava Neta Rotšilda na jahti u Tivtu, kojoj je prisustvovao svetski džet-set pa i bivši crnogorski premijer Milo Đukanović, poslužila je i kao pozornica za venčanje dvojice gej muškaraca iz Švedske. Continue Reading

Twitter profil

Od skora Predraga Azdejkovića možete pratiti i preko Twittera.

Profil: https://twitter.com/#!/azdejkovic1/

Press: Izraelac u Srbiju dovodi muža i usvojeno dete

„Meka” – U javnosti se odavno spekuliše da je Beograd postao „trendi” mesto za gej diplomate, jer njihovi partneri lako dobijaju boravišnu dozvolu u našoj zemlji

Novi ambasador Izraela u Srbiji, koji bi ovih dana trebalo da zameni Artura Kola, u Beograd će dovesti svog bračnog druga, sa kojim već godinama živi u (srećnom) homoseksualnom braku, i njihovo usvojeno dete, saznaje Press. Continue Reading

ALO: Predrag Azdejković podneo ostavku u SDU

Šta ću, jadan, bez funkcije?

Predrag Azdejković, najpoznatiji domaći gej aktivista, predsednik Gej-lezbijskog info centra, urednik portala www.gayecho.com i gej magazina „Optimist“, podneo je ostavku na sve funkcije i iščlanio se iz Socijaldemokratske unije!

– Evo, plačem, teške suze ridam…

Kako ću, o jadan ja, sada bez funkcije, kao slepac? Ah… – kroz smeh je započeo razgovor Azdejković, koji je, kako je „Alo!“ prvi pisao, zbog slobodnog mišljenja naišao na problem u ovoj parlamentarnoj stranci.

– Sve je počelo u martu, kada mi je predsednik IO SDU Srđan Kamperelić „prijateljski“ savetovao da podnesem ostavku zbog javnih kritika nevladinog sektora u Srbiji. Pošto je u pitanju grubo kršenje Statuta SDU i demokratske prakse, svi su iz stranke skočili da kažu da to nije način. Potegla je gomila članova, bilo je dža-bu dva-tri dana, a onda je sve otišlo pod tepih. Držao sam se organa stranke, nadao se da će oni nešto da urade… Ali, na kraju sam odlučio da podnesem ostavku na sve funkcije u SDU, kao i da se iščlanim iz stranke.

– Da li si o tom pitanju imao neku komunikaciju s predsednikom stranke Žarkom Koraćem?

– Ne, ne volim da komuniciram s njim, sveo sam to na minimum, još od kada je 2001. godine bio protiv moje priče o gej brakovima.

– Koji su ti dalji politički planovi? Možda da, zbog naprednih ideja, pređeš u naprednjake?

– Ha, ha, ha!!! Jeste da sam pre nedelju-dve bio gost na Radio „Fokusu“ kod Vučićeve žene Ksenije, gde smo se lepo ispričale, sedele, pile kafu… (smeh) Ali, ne! U SNS ne mogu nikako pošto nisam desničar. Iako to u Srbiji više nema veze s vezom, pošto se ovde desne stranke, kakva je SNS, bave pričom o pravima radnika, a levica, kao što je DS, o toj temi ćute… Jedina razlika je u „patriotskim“ i „verskim“ stavovima, po kojima se nikako ne slažem sa SNS-om.

– Pa koji su ti onda planovi ako već nećeš u politiku?

– Ne planiram da se aktiviram politički, sada mi je lepo. Ali, nikada se ne zna… Ima nekih vanparlamentarnih stranaka, poput zelenih, koje mi se dopadaju. Pokušavam da izguram gej magazin „Optimist“, da postane mesečnik. Ali, to je ovde teška muka kada su u pitanju finansije… Uglavnom, videćemo šta će biti od svega toga.

ALO: Voleo bih da vidim Dulićev „klip kukuruza“

Intervju Predrag Azdejković, LGBT aktivista i predsednik GLIC-a

Predrag Azdejković, jedan od najpoznatijih LGBT aktivista, jedan je od retkih „nedesničara“ koji su digli glas protiv održavanja samita NATO pakta u Beogradu. Poznat kao veoma oštar na jeziku, za „Alo!“ je ispričao zašto misli da ćemo se jednog dana izvinjavati NATO za bombardovanje, kako gleda na podršku države LGBT osobama, da li u Srbiji postoji gej lobi…

U Beogradu će uskoro biti održan samit NATO. Ti si, kao borac za ljudska prava i jedan od najpoznatijih domaćih LGBT aktivista, protivnik ovog skupa. Zašto?

– Kada je NATO u pitanju, apsolutno sam protiv da Srbija postane deo tog saveza i da takva alijansa uopšte postoji. NATO je vojni savez, a vojska je stvorena da koristi oružje, koje je napravljeno da nekoga ubija. Ubijanje je zločin, možemo čak i hrišćanski reći, ubijanje je najveći greh. Vojsku treba ukidati, oružje uništavati, želim da živim u svetu gde ne postoje ratovi, oružje i masovni zločini. Možda je to utopija, ali ja to želim. Na ovu moralnu priču treba dodati i ekonomske, ekološke, a i nacionalne razloge. NATO nas je bombardovao i tačka, to je neoprostivo i mislim da je veliki bezobrazluk što se konferencija uopšte održava u Beogradu. Imam utisak da ćemo im se na kraju izvinjavati, jer su nas bombardovali i trošili svoju skupu municiju na nas jadne, nedostojne njihovog metka.

Ali članstvo u toj organizaciji sve češće se pominje kao uslov za članstvo u EU?

– Članstvo u NATO nije uslov za članstvo u EU. To je jedna velika šarena laža domaćih političara. To nije tačno, jer postoje članice EU koje nisu članice alijanse. To je čista laž! Pomoćnik generalnog sekretara NATO za politiku odbrane i planiranje Jiržij Šedvij izjavio je da članstvo Srbije u NATO nije uslov za evropske integracije. Zato mislim da treba ukinuti kovanicu evroatlantske integracije, jer to nije povezano.

Kojeg od domaćih političara bi voleo da skineš? Ne sa vlasti, naravno…

– Problem sa našim političarima je što nimalo nisu zgodni! I da ih skineš, od stomaka ništa ne možeš da vidiš. Ali, ako moram već da biram, onda Oliver Dulić, jer sam čuo glasine da ima “veliki klip kukuruza”, pa da proverim glasine.

Prošlogodišnja „Parada ponosa“ u Beogradu je, kako si sam više puta rekao, održana zahvaljujući pritiscima iz inostranstva. Da li opet očekuješ sličan scenario?

– Ne verujem da će biti pritiska na državu, jer posle prve parade sve ide ko podmazano. Slično kao kad devojka izgubi nevinost. Prvi put boli, ima krvi… Ali posle toga bi samo da „paradira“ po ceo dan. Mislim da će veći problem biti s aktivistima i organizatorima. Uspeli su da se posvađaju pre nego što su počele pripreme za drugu paradu. To su opet stavili pod tepih, tako da treba očekivati neku erupciju. Baš sam pre neki dan hteo da odem na zvanični sajt „Parade ponosa“ www.parada.rs, ali on više ne postoji. Toliko o profesionalnosti organizatora.

Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj će ove godine biti održane dve „Parade ponosa“, u Splitu i Zagrebu. Kako komentarišeš ovu razliku?

– Moj komentar na dve parade u Hrvatskoj bila je da se Hrvati mnogo prse. Homofobija je jednako izražena i u Srbiji i u Hrvatskoj. Kada čitam komentare na gej vesti u hrvatskim medijima, pomislim da je kod njih još gore. Katolička crkva je protiv isto koliko i SPC… Ali, u Hrvatskoj postoje državne institucije koje rade svoj posao i štite prava LGBT populacije, ali ne samo na papiru kao kod nas. A i hrvatski aktivisti su mnogo sposobniji od srpskih i maštovitiji. Naravno, tu je i pitanje finansijskih sredstava za aktivizam, koja je znatno veća u Hrvatskoj.

Šta te najviše nervira u Srbiji?

– Najviše me nervira licemerje, posebno onih koji se predstavljaju kao dobri, filantropi, koji se žrtvuju za druge, bore za prava ugroženih, a u stvari im je to samo „žvaka“ kojom mažu ljudima oči i pune sebi džepove. Tu mogu da se nađu skoro svi političari, mnogi NVO aktivisti, svi nacionalistički i desničarski lideri… Posebno pobesnim kada se ljudima uskraćuje pravo na mišljenje. U Srbiji, a ni u svetu, ne postoji sloboda govora, već samo njen privid. Imaš slobodu da govoriš sve dok se to dopada onima koji su na poziciji moći.

Hoće li biti neke promene nabolje ako ikada uđemo u EU?

– Apsolutno ne, jer se mi ne menjamo. To što će Srbija da postane članica EU je isto kao i kad bi nepismena osoba postala član biblioteke. Nema suštinske promene u ljudima. Da ne pljujemo po ulici, ne bacamo žvake na asfalt, da propuštamo pešake na prelazu, da na šalterima ne tretiramo ljude kao stoku, da poštujemo i volimo svoje bližnje… Mi trčimo da stavimo tu ukrasnu EU mašnicu na glavu, dok nam se celo telo raspada i smrdi na trulež.

Nema sadržine, samo šminka.

Da li u Srbiji postoji gej lobi i koliku moć ima?

– Baš sam danas sa svojim gej prijateljem pričao o gej lobiju i došli smo do zaključka gde bi nam kraj bio da gej lobi postoji u Srbiji. U Americi kad hoćete da radite neki projekat, napravite donatorsko veče i pozovete bogate gej osobe i prikupite novac za svoj rad od same populacije. U Srbiji kad pozovete neku bogatu gej osobu i pitate za pomoć, reda veličine oko 100 evra, oni vam spuste slušalicu…

Koliko poznatih LGBT osoba u Srbiji krije svoju seksualnu orijentaciju?

– Svi. Kriju čak i oni za koje svi znamo da su gej. Mene je njih sramota, naročito me je sramota onih koji pričaju da vole žene, koji je njihov tip žene, kako zavode žene… Kad pročitam takve intervjue, dođe mi da povratim. Ne može svako javno da saopšti da je peder, za to treba hrabrost, trebaju muda… A nema to svako.

Posle tridesete, gejevi se žene gospođama

Povodom sloboda LGBT populacije, da li se išta promenilo od lanjske parade?

– Situacija se svakodnevno menja. Primećujem da su mlađe generacije mnogo slobodnije, da već u srednjoj školi saopšte da su drugačiji i žive bez problema. Ono što me brine, kako starim, jeste da nestaju pederi stariji od 30 godina. Samo jednog dana nestanu i posle nekoliko dana ih vidiš kako šetaju gospođu. Naravno, svako veče ih nahvataš na gej četu kako jure švalere. To je sudbina srpskih pedera. Pederišu se do tridesete, pa se žene, jer to tako treba i to je super alibi za okolinu i rodbinu, i onda vode dvostruki život. Mora nešto da se promeni u glavama LGBT osoba i mislim da to treba da bude glavni zadatak nas aktivista.

ILI – ILI

Miša Vacić ili Mladen Obradović?

– Miša Vacić, jer je nabildovan i seksi, ali ne mogu da mu oprostim što neće da me prihvati za prijatelja na „fejsbuku“.

Ceca ili JK?

– Mislim da je uvreda za Jelenu Karleušu da joj ime stoji uz kriminalca kao što je Ceca.

Srbija ruska gubernija ili američka savezna država?

– Umiljato jagnje dve ovce sisa. Tito je to uspešno radio.

Kafa kod Borisa ili kod Slavice?

– Ručak kod Borisa, treba napredovati.

Psihijatrijski kauč kod Borisa ili Slavice?

– Kod Slavice, ona ima više iskustva.

Kosovo ili EU?

– Kosovo i Srbija u EU.

M. S. Prelić

TV Pink: Magazin IN

Ponos u patrijarhalnom društvu

Prva Parada ponosa u Crnoj Gori, koja je trebalo da bude održana 31. maja u Podgorici, otkazana je jer “državni organi nisu pokazali ozbiljnost i profesionalnost u organizaciji tog događaja”. Tako su rekli organizatori manifestacije, dok vlasti u Crnoj Gori negiraju njihove navode.

– Podgorica “Pride” je do daljnjeg odložen zbog nedovoljne političke i institucionalne podrške. Održati prvu povorku ponosa u zemlji u kojoj 71 odsto populacije misli da je homoseksualnost bolest a 58 odsto da država treba da preduzima mere protiv LGBT osoba je visoko rizičan događaj ukoliko iza njega ne stoji snažna politička podrška. Crnogorska vlada je svojim neodgovornim odnosom ugrozila održavanje ovog istorijskog događaja – navodi za Danas Zdravko Cimbaljević, predsednik LGBT Forum Progres, NVO koja je organizovala, a potom otkazala Paradu ponosa.

Za odlaganje manifestacije naš sagovornik krivi isključivo vladu Crne Gore, na čelu sa ministrom za ljudska i manjinska prava koga naziva homofobom.

– Došli smo svega dve sedmice do održavanja parade. Odnos vlade je od prvog dana bio zabrinjavajući, ali smo verovali u pravilno razumevanje značaja ovog događaja za proces pristupanja zemlje EU i dugoročno poboljšanje položaja LGBT osoba. To je možda bila i naša početnička naivnost, jer smo se oslonili na retoriku političara. Mislimo da je Crna Gora bila u stanju da prihvati Paradu ponosa i da scenario iz Beograda kod nas prosto nije moguć. Odlaganje povorke, ali i ukupan odnos prema LGBT inicijativama, znači da naše društvo još uvek ima političku elitu koja gaji ozbiljne rezerve prema značajnom segmentu stanovništva. Spremna je da LGBT prava podrži na rečima ali ne i na delima. Stvara se snažan utisak da se oni nas još uvek stide – smatra Cimbaljević.

Organizatori Parade očekivali su oko 150 učesnika, od čega skoro trećinu iz inostranstva, uprkos pretnjama. Nadležnim organima prijavljeno je oko 30 osoba zbog otvorenih najava nasilja i razbijanja povorke putem medija i Fejsbuka. Ipak, organizatori ne odustaju od namere da se prva Parada ponosa u Crnoj Gori održi.

– Nadamo se da vrlo brzo možemo odrediti novi datum povorke, koji zavisi isključivo od boljeg tretmana države. Naši zahtevi su minimalni – da prestane institucionalna stigma prema nama, da vlada odredi svoje visoke zvaničnike, a ne službenike u organizaciju parade, koji će imati obavezu da sa nama prošetaju i održe odgovarajući govor – kaže Cimbaljević.

Sa druge strane, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Crne Gore, Sabahudin Delić, tvrdi za Danas da navodi organizatora Parade ponosa o razlozima zbog kojih je ona otkazana – nisu tačni.

– Čim je najavljeno da će u Crnoj Gori biti održana Parada ponosa, potpredsednik vlade, predstavnici ministarstva za ljudska i manjinska prava i policije upriličili su sastanak sa organizatorima manifestacije, gde im je data otvorena podrška. Ne samo deklarativna, kako kažu, već i konkretna. Vlada Crne Gore je na sednici 12. maja odredila dva pomoćnika ministra i jednog predstavnika policije za članove Organizacionog odbora parade, a policija je formirala Upravni štab koji je napravio plan obezbeđivanja skupa – navodi Delić.

On dodaje da su članovi Upravnog štaba crnogorske policije posetili kolege u Beogradu sa kojima su razmenili iskustva sa beogradske parade.

– Ne znam zašto su organizatori otkazali manifestaciju. Verujte, i mi smo bili iznenađeni. Pozvali smo ih na razgovor odmah nakon toga i ubeđivali da odustanu od namere, ali bezuspešno. Objašnjenje da se događaj otkazuje „jer podršku imaju samo od dva pomoćnika ministara“ je smešno. Jedno su članovi Organizacionog odbora, a drugo učešće na samom skupu. Možda bi se na paradi pojavio i premijer, ali oni nisu imali sluha – navodi Delić.

Prema njegovim rečima, država je pokazala svoju demokratsku opredeljenost i spremnost da podrži sve manjinske grupe u borbi za svoja prava.

– Ako su mislili da će Vlada CG pasti na ovom testu, prešli su se – zaključuje Delić.

Odlaganje Parade ponosa u Crnoj Gori LGBT aktiviste u Srbiji podseća na Beograd 2009. godine kada je „Pride“ otkazan samo jedan dan pre održavanja. Predrag Azdejković, predsednik Gej lezbejskog info centra, kaže za Danas da su vlasti u Crnoj Gori deklarativno podržale paradu, što je jedan od uslova na putu ka Evropskoj uniji, dok su iza kulisa činile sve da do parade uopšte ne dođe.

– Održavanje Parade ponosa ugrozilo bi njihovu političku poziciju, a ovako sve vreme imaju izgovor za EU da oni žele, ali da organizatori nisu dorasli zadatku. Ono što je meni drago jeste da su organizatori naučili mnogo na iskustvima Srbije i Hrvatske i pokazali političku i aktivističku zrelost, naglašava Azdejković. Prema njegovim rečima saradnja između domaćih i crnogorskih organizacija je na visokom nivou. On dodaje da su problemi sa kojima se suočavaju pripadnici LGBT populacije u Srbiji i Crnoj Gori slični.

– Ako upoređujemo, situacija u Crnoj Gori, na terenu je katastrofalna. Homofobija u izraženo patrijarhalnom društvu je ekstremna, što mene jako zabrinjava. Gej pokret u Crnoj Gori je jako slab i nema puno aktivista. To je posledica činjenice da je Crna Gora zemlja sa malim brojem stanovnika. Uprkos tome, oni su jako puno uradili, naglašava Azdejković.

On ističe da u Crnoj Gori i Srbiji postoji Srpska pravoslavna crkva koja širi homofobiju, dok Crnogorska pravoslavna crkva nema nikakav problem sa Paradom ponosa.

Karadžić: Zajednički rad na toleranciji

Marko Karadžić, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i komesar za ljudska prava u Liberalno demokratskoj partiji, kaže za da je odlaganje Parade ponosa u Crnoj Gori pokazatelj da u ovoj zemlji, kao i u mnogim drugim državama u regionu moramo zajednički da radimo na promociji tolerancije i jednakosti.

– Država, ali i nevladine organizacije moraju da imaju dugotrajnu i efikasnu kampanju kako bi ljudima približili sve ono što im je do sada bilo nepoznato ili predstavljeno u pogrešnom svetlu – kaže Karadžić.

Revija D: U Crnoj Gori ima 50.000 homoseksualaca

Protivnici parade se organizuju preko interneta da protestuju i da je zaustave. Samo se nadam da će Crna Gora naučiti nešto od Srbije kad je u pitanju zaustavljanje nasilja i da će sve proći kako treba, kazao je Azdejković
Moramo da poštujemo prava gej populacije ne zato što tako kažu Evropljani već zato što su oni naše komšije, rođaci, braća, sestre, zato što su oni sastavni dio Crne Gore i ako njih odbacimo to je isto kao da smo sebi amputirali pola noge. Crna Gora nema mnogo stanovnika da može da odbacuje one koji joj se ne sviđaju. Srpsku gej paradu je podržao predsjednik Boris Tadić, crnogorsku premijer Igor Lukšić, a Evropska unija je podržala obje. Protivnici parade se organizuju preko interneta da protestuju i da je zaustave. Samo se nadam da će Crna Gora naučiti nešto od Srbije kad je u pitanju zaustavljanje nasilja i da će sve proći kako treba, kazao je, za ”Reviju D”, najpoznatiji srpski gej aktivista, novinar i bloger, Predrag Azdejković, uoči najavljene gej parade u Podgorici.

Sarađujete li s Crnogorcima?

-Da, počeli smo da sarađujemo s novim LGBT forumom ”Progres”, koji i organizuje paradu, a sarađujemo i sa sajtom ”Gay Montenegro” koji je u vlasništvu grupe ”Juventas”. Naš portal ”GayEcho” koji je regionalnog tipa prati dešavanja u Crnoj Gori i izvještava čitaoce.

Patrijarhalna Crna Gora i homoseksualci?

-Patrijarhalna društva sagledavaju gej muškarce kao izdajnike muškosti, jer su odbacili tradicionalnu mušku ulogu i preuzeli žensku. Patrijarhalna društva ne poštuju žene i smatraju da je biti žena nešto manje vrijedno, tako da muškarac koji preuzima žensku seksualnu ulogu nije vrijedan. S lezbijkama je drugačije. Lezbijke preuzimaju tradicionalno mušku seksualnu ulogu, što izaziva poštovanje s jedne, ali negodovanje s druge strane, jer se u takvim društvima zna gdje je ženama mjesto.

Koji je, po Vama, najbolji način da se razbiju tabui tog tipa?

-To je odgovornost gej populacije. Niko to neće uraditi umjesto nas. Nažalost, gej populacija je uplašena i zbog toga ne čini mnogo da se situacija promijeni već nalaze načine da se prilagode situaciji, što je greška! U Crnoj Gori ima oko 50. 000 homoseksualaca po nekim proračunima, turiste ne računam. Kad bi na ulicu izašlo njih deset hiljada, situacija bi bila mnogo bolja, jer bi društvo bilo natjerano da se suoči i uskladi. Ljudska prava su univerzalna i svako mora da ima podjednake šanse za sreću, jer se time gradi bolje društvo. Ako sam ja kao individua srećan i zadovoljan, to znači da ću imati više volje i elana da doprinosim društvu u kome živim.

Odnos intelektualaca prema gej paradi?

-Problem je što su tzv. intelektualci s ovih prostora mahom vezani za praistoriju i gledaju unazad, najviše u srednji vijek. Posao intelektualaca je da gledaju u budućnost i pronalaze nove metode kojima će budućnost biti blistavija, ali našim tzv. intelektualcima je lakše da gledaju unazad i prepisuju srednjovjekovne metode. Naravno, čast izuzecima. Mnogi intelektualci modernijih shvatanja, prije svega mlađe generacije, podržavaju borbu za gej prava i napore gej populacije.

Da li gej momci iz Crne Gore dolaze u Beograd na konsultacije s vama, imate li slične ili iste teme razgovora?

-Ne, i nema potrebe. Kako vidim, nemaju oni šta da nauče od nas, osim ako neće da uče kako se svađati i kako najefikasnije zabiti nož u leđa jedan drugome. Po onome što vidim i znam, mogu da kažem da rade jako dobar posao, profesionalno i odmjereno… Nadam se da će tako i ostati.

Kako vidite odnos crnogorskih ljevičara prema homoseksualcima?

-Ljevičari koji ne podržavaju gej prava, po mom mišljenju, nijesu ljevičari. U osnovi ljevice je da poštuje ljudska prava i različitost. Ipak, jako mi je drago da su mnogi crnogorski ljevičari ostali vjerni toj ideji, da podržavaju gej paradu i da će se pojaviti na njoj.

U Crnoj Gori se kriju podaci o nasilju prema gej populaciji… Šta mislite dokad će biti tako?

-Nasilje nad gej populacijom postoji svuda, samo što je negdje manje, a negdje više izraženo. Prvo što moramo da uradimo jeste da osuđujemo nasilje. Trenutno imamo situaciju da nasilnici, oni koji tuku gejeve, misle da su u pravu i da rade dobru stvar. To nije tako, oni su nasilnici, loši ljudi koji maltretiraju slabije od sebe, mahom više njih na jednog… Ali, gejevi i lezbijke su dozvolili da budu slabiji. Tu sliku moramo sami da mijenjamo. Potrebni su ljudi… Potrebno je da neko razveže šamarčinu gejevima i lezbijkama u Crnoj Gori, Srbiji, Bosni… I da ih pita: ”Izvinite, dokle ćete da čekate, skrivate se i budete kukavice? Šta je potrebno da se desi da izađete iz svog budžaka i najzad nešto uradite”?! Aktivisti ne mogu sami, njima je potrebna podrška velikog broja ljudi.

Da li je tačno da između pet i deset odsto ljudi ima homoseksualne sklonosti?

-Da, to su svjetske statistike, ali ja ne sagledavam ljudsku seksualnost kao nešto crno ili bijelo. Mislim da između ima jako puno sivih nijansi.

U Budvi, primjera radi, još nije viđen gej par kako šeta gradom držeći se za ruke?

-Mnoge djevojke se drže za ruke. Mnogi stariji muškarci podlakte jedan drugog… Ko zna šta tu sve ima, a mi ne znamo?!

Lakše je bogatim gejevima

Ako osoba homoseksualnih sklonosti želi da uloži veći novac u Crnu Goru šta je, po Vama, očekuje?

-Kad imaš para, možeš da budeš šta hoćeš, sve dok plaćaš ljudi te poštuju. Čim ostaneš bez love, nađu razlog da te ne vole. Bogati gejevi i lezbijke nemaju toliko problema koliko ih imaju ”obični” homoseksualci.

Nije čojski bježati od problema

Ko želi da sklopi brak s osobom istog pola može uvijek otići u Njemačku i legalno se vjenčati, smatrate li da je to dobro rešenje i za homoseksualce u Crnoj Gori?

-Nije. Nit’ je čojstvo, niti junaštvo pobjeći od problema. Treba se uhvatiti u koštac s problemima i rešavati ih. Samo kukavice bježe od problema. Svako od nas mora da se izbori da zemlja u kojoj živimo i koju percipiramo našom postane bolja, da nas prihvati kao sastavni dio nje i da nas poštuje.

D.Stodić

Gej zove obrazovca na tucanje!

Najpoznatiji srpski gej aktivista Predrag Azdejković uputio je vođi desničarskog pokreta „Obraz“ Mladenu Obradoviću otvoreni poziv na tucanje!

U duhu najvećeg hrišćanskog praznika, direktor GLIC-a je na fotografiju uskršnjeg jajeta namontirao portret srpskog nacionaliste u majici sa prepoznatljivim sloganom „Čekamo vas“ uz komentar „da se tucamo“! Azdejković za „Alo!“ kaže da se na provokativnu fotomontažu odlučio isprovociran, kako je rekao, simboličnom zatvorskom kaznom koju je Obradović dobio zbog izazivanja nereda tokom gej parade.

– To sam uradio da bih izbacio svoj bes zbog svih gluposti oko njegove presude. I on, i Ceca, i svi ostali prolaze nekažnjeno za stravična kršenja zakona i ovo je moj komentar na to – poručio je gej aktivista. On je siguran da bi iz ovog duela sa Obradovićem izašao kao pobednik.

– Imam tvrdo jaje! Ja kad tucam, jaja ne ostaju. A i držim se onog starog običaja da ko pobedi, nosi jaje kući, pa bi Mladen sigurno ostao bez jaja – zaključio je Azdejković.

Vođa „Obraza“, međutim, nije se dao isprovocirati.

– Sve što ću reći je – Hristos vaskrese! – kratko je u duhu pravoslavlja prokomentarisao Obradović prozivke gej aktiviste.

Pobjeda: Parade ponosa ne treba da budu besmisleni špacirung

Intervju Pobjede: Predrag Azdejković, gej aktivista, novinar i političar

Parada kao aktivistički izraz je prepisana iz zapadnjačke kulture bez ikakve lokalizacije, što ja volim da nazovem ljudskopravaškim kolonijalizmom, i zbog toga postoji jako veliki otpor sredine. Lično, kao dugogodišnji gej aktivista, odbacujem paradu kao aktivistički metod, ali podržavam svakog ko želi da šeta…

Sasvim je izvjesno, parada LGBT populacije biće održana u Podgorici 31. maja. Tokom minule nedjelje saopšteno je da je crnogorska vlada posvećena promociji i zaštiti ljudskih prava i sloboda i stvaranju društvenog ambijenta tolerancije i poštovanja prava građana drugačije seksualne orijentacije. I u organizacioni odbor ove gej – lezbejske manifestacije Vlada će delegirati svoje predstavnike, a iz vrha policije je takođe saopšteno da će biti urađeno sve da se obezbijedi potpuna sigurnost i bezbjednost i učesnika i društva u cjelini prilikom održavanja ove manifestacije.

To je bio povod da sagovornik Pobjede bude jedan od najaktivnijih i najistaknutijih gej aktivista na prostorima eks Jugoslavije, beogradski novinar i političar Predrag Azdejković. On za Pobjedu govori o ciljevima i realnim dometima ovih gej-lezbejskih parada, razlozima zbog kojih LGBT populacija ima potrebu da javno demonstrira svoju seksualnu orijentaciju, efektima i kontraefektima javnog legitimisanja gejeva i lezbejki, potrebi promjene zakona u oblasti ljudskih prava, ali i ukupne društvene svijesti kada je u pitanju odnos prema onima koji su „drugačiji“…

POBJEDA: I u Podgorici se sprema gej-parada. Zašto je LGBT populaciji toliko važno da baš na ovaj način podsjeti na svoje prisustvo u društvu?

AZDEJKOVIĆ: Parada je najvidljiviji gej događaj. Najviše pažnje javnosti i medija je upereno baš na gej paradu. To što je parada toliko vidljiva i privlači toliko pažnje je njena prednost, ali i mana. Parada, kao aktivistički izraz je prepisana iz zapadnjačke kulture, bez ikakve lokalizacije i zbog toga postoji jako veliki otpor sredine prema paradi. S druge strane, postoji i nametanje aktivističkih metoda sa Zapada, što ja volim da nazovem ljudskopravaškim kolonijalizmom. Lično, kao dugogodišnji gej aktivista, odbacujem paradu kao aktivistički metod, ali podržavam svakog ko želi da šeta i da je organizuje. Prve parade su uvek same sebi cilj, ali već kod druge mora da se smisli dobra poruka, da to ne bude samo običan besmisleni špacirung.

POBJEDA: Imate li informacije o tome kako je pripremljena podgorička parada? Da li je dobijena načelna saglasnost relevantnih državnih, političkih i društvenih faktora za tu vrstu demonstracije prava na različitost?

AZDEJKOVIĆ: Kako vidim po medijskim izveštajima, parada ima podršku vlasti u Crnoj Gori, osim kad je u pitanju već legendarni ministar protiv ljudskih prava. Slično srpskoj gej paradi, crnogorska se neće moći održati bez široke podrške i pomoći države, pre svega policije, a to je kako se najavljuje obezbeđeno.

POBJEDA: Mislite li da je nesporno pravo na drugačije mišljenje potrebno baš na tako eksplicitan, rekao bih i agresivan način nametati drugima? Šta je u suštini cilj takvih javnih manifestacija?

AZDEJKOVIĆ: S jedne strane, postoji taj problem kontra efekta, ali sa druge postoji problem ignorisanja. Sve dok gej-lezbejska populacija ne počne „agresivno“ da vrišti i traži svoja prava, društvo neće obraćati pažnju na nju, ili će je ućutkavati rečima da još uvek nije vreme za gej prava. Cilj gej parade jeste vidljivost, da problem homofobije, mržnje i diskriminacije gej-lezbejske populacije postane toliko vidljiv da se ne može gurnuti pod tepih.

POBJEDA: Koji su to kontraefekti? Koliko, zapravo, parada proizvodi dodatnu netrpeljivost drugih društvenih grupa, a koliko donosi koristi LGBT populaciji?

AZDEJKOVIĆ: Ja sam od onih koji smatraju da gej parada mnogo „košta“, a vrlo malo donosi. Gej parada se sagledava kao simbol zapadnjaštva i evropejstva, što ona negde i jeste, i onda automatski imamo netrpeljivost grupe koje su protiv Evrope i Zapada. Ali to je tako kako god okrenete jer se i sama homoseksualnost sagledava kao nešto što je „došlo“ sa Zapada, a zaboravlja da je ona oduvek bila prisutna na našim prostorima. LGBT populacija vrlo malo profitira na gej paradi i vrlo malo dobije, a jako puno energije i kredita uloži u sve to.

POBJEDA: Beogradska Parada ponosa izazvala je brojne incidente, a prema nekim najavama nešto slično se očekuje i u Podgorici. Da li je ta „cijena“ o kojoj govorite previsoka za ostvarivanje vaših ciljeva?

AZDEJKOVIĆ: Da, svakako. Koliko god to nema nikakve veze sa istinom, u Srbiji gej populaciju smatraju odgovornom što su huligani razbijali Beograd. Naravno, to je širi problem da se društvo stavlja na stranu nasilnika, ali je to u Srbiji tako ispalo. Bili smo optuženi da smo samoživi i da smo iritirali „finu“ srpsku decu. Ja nemam problem da se bude samoživ. Koliko vidim, danas svako gleda svoju zadnjicu, što ne bi i gej populacija. Nemam problem niti sa iritiranjem „fine“ srpske dece, ali srpske vlasti sada koriste gej paradu da ućutkaju sve ostale naše zahteve, one zahteve koji su mnogo bitniji za život gejeva i lezbejki u Srbiji. Dobili ste gej paradu, sad da ćutite narednih deset godina.

POBJEDA: Jesu li naša balkanska društva spremna za tu količinu demokratičnosti i tolerancije?

AZDEJKOVIĆ: Naša balkanska društva nisu spremna ni za svakodnevnu ličnu higijenu, ali to ne znači da to tako treba da bude. Ja sam počeo da se bavim gej pravima kada sam imao 20 godina, sada imam 33 i predamnom je još jako puno posla i to me brine. Nemam vremena da čekam. Ja hoću da živim i uživam u životu sad, odmah. Ako budem čekao da balkanska društva budu spremna za tu količinu demokratičnosti i tolerancije, ima da umrem kao baba devojka.

Često dobijamo te poruke od političara i društva da još nije vreme. Još nije vreme za gej paradu, još nije vreme za gej brakove… Pa izvinite, kad će biti vreme?!

POBJEDA: Zašto to temeljno pravo na slobodu govora povezujete sa, rekao bih, ličnim i u suštini intimnim opredjeljenjem određene grupe ljudi?

AZDEJKOVIĆ: Zašto da ne?! Mnogi ljudi otvoreno govore o svom ličnom i u suštini intimnom opredeljenju. Tolike su ljubavne knjige napisane, pesme snimljene, slike naslikane… Sve u slavu heteroseksualne ljubavi. Ne vidim problem da se slično ponašanje toleriše i kad je u pitanju gej populacija. Naravno, ta želja za slobodom govora i izražavanja je mnogostruko veća kad neko pokušava da vam je uskrati i zabrani.

POBJEDA: Zašto vam je važno da se ta opredjeljenja javno saopštavaju i da se ljudi iz LGBT populacije javno legitimišu?

AZDEJKOVIĆ: Azijate prepoznate odmah, crnce takođe, muškarci su fizički prepoznatljivi, kao i žene, po imenu i još nekim karakteristikama možete da pretpostavite nacionalnost i veru. I onda se na osnovu tih informacija ljudi spajaju, razdvajaju, druže i mešaju. Kako ćemo mi gej muškarci i lezbejke da se međusobno identifikujemo, grupišemo, kao što čine sve ostale grupe ljudi. Tako što ćemo to javno da kažemo.

Mi živimo u društvu gde se pretpostavlja da svi muškarci vole žene i da sve žene vole muškarce. I na toj pretpostavci stižu pitanja kad ćeš da se ženiš, da li imaš devojku…Niko ne proverava da li postavlja dobra pitanja jer postoji ta pretpostavka, i onda im se mora staviti do znanja da greše u izgovoru.

POBJEDA: Podrazumijeva li ostvarivanje prava gej populacije i neke intervencije u pravnom sistemu države i kakve?

AZDEJKOVIĆ: Trenutno radim na gej vodiču kroz Srbiju, koji je posvećen zakonima i pravnoj zaštiti i tek sam sada svestan koliko rupa u zakonu ima koje prave realne probleme ljudima. Od toga da država ne prepoznaje vašu vezu, iako sa svojim partnerom istog pola živite 15 godina, i da nemate nikakva prava kao par, da nemate prava na bračne posete u zatvoru, da vaš partner ako je strani državljanin ne može da ostane u zemlji, jer se spajanje porodice ne odnosi na vas, da ne možete da odlučujete o lečenju vašeg partnera ako je on za to nesposoban, da nemate pravo na zdravstveno osiguranje svog partnera, niti na penziju, nema automatskog prava na nasleđivanje imovine partnera, već mora da se piše testament, koji je oboriv pred sudom, i mora da se plati porez na poklon, lezbejke nemaju prava na veštačku oplodnju… Neću ni da pričam o osobama koje su u braku i imaju decu, a promene pol i treba da promene podatke u matičnim knjigama. Previše je tu stvari koje treba da se promene i urade.

POBJEDA: Kakvi su izgledi da se u doglednom vremenu ostvare zahtjevi LGBT populacije ili je to, kako ste već negdje napisali, Sizifov posao?

AZDEJKOVIĆ: Jako je teško, jako je naporno i ono što mene mnogo nervira jako je sporo. Mnogi ljudi kalkulišu i računaju da im se više isplati da pobegnu iz zemlje i sreću nađu u zemljama gde je već dobro biti gej. To je jako veliki problem jer mnogo ljudi želi da pobegne i mnogi to i učine.

Ali, zakone je mnogo lako promeniti i uskladiti, ali šta kada budemo dobili sve zakonske promene?! Ko će da promeni svest i stav mog komšije, koji uzima prvu ciglu kad vidi dva pedera? Ono što je osnova jeste da nam je potreban osećaj sigurnosti i da se osećamo dobrodošli u društvu u kome živimo. LGBT populacija trenutno nema taj osećaj da je sastavni i jednako vredni deo društva.

POBJEDA: Da li je u Srbiji nešto promijenjeno nakon parade ponosa i šta očekujete da će se nakon takve parade promijeniti u Crnoj Gori?

AZDEJKOVIĆ: Ono što se promenilo u Srbiji jeste da se gej populacija nekoliko dana osećala bolje, da je pokazala da ima prijatelje na visokim pozicijama, da se država po prvi put stavila na stranu gej populacije i na stranu odbrane ljudskih prava (kako i zašto – u to ne ulazim). Izgubili smo nevinost kad je gej parada u pitanju. Uhapšeni su huligani i sada im se sudi, što je dobro. Možemo na naš listić ubeležiti da smo izvojevali jednu pobedu i da se zbog toga osećamo bolje. I to je sve. Samo šminka, ništa konkretno. Ne mislim da će i u Crnoj Gori biti drugačije.

Lična karta

Predrag Azdejković, srpski gej aktivista i novinar, rođen je 15. jula 1978. godine u Leonbergu, u Njemačkoj. Do šeste godine živio je u Njemačkoj, a onda se 1984. godine preselio sa roditeljima u Srbiju. Pokretač je i glavni i odgovorni urednik Regionalnog gej-lezbejskog info portala GayEcho i urednik queer Rainbow rubrike u mjesečniku Yellow Cab. Radio je kao kolumnista u dnevnim listovima „Sutra“ i „Borba“, web portalu „E-novine“. Tekstovi su mu objavljivani u Vremenu, Betonu i Statusu. VIP bloger je na B92 blogu za koji piše od juna 2006. godine. Azdejković je i koautor zbirke tekstova „Drugi – Od patrijarhalne konstrukcije do alternativne politike“ koju su izdali Queeria centar i Žene u crnom iz Beograda.

Osnivač je Queeria radne grupe pri Socijaldemokratskoj uniji, prve i jedine gej-lezbejske radne grupe pri nekoj političkoj partiji u Srbiji. Kao njen koordinator u decembru 2000. godine pokrenuo je kampanju legalizacije istopolnih brakova, koja je napravila veliku buru na javnoj sceni Srbije. Politički protivnici tadašnje Demokratske opozicije Srbije koristili su tu kampanju da optuže DOS za promociju homoseksualnosti. Kampanja je nasilno ugušena kada je grupa skinheda upala u prostorije Socijaldemokratske unije u Beogradu i pretukla prisutne članove. Azdejković je tada zadobio teške tjelesne povrede.

Koordinator radne grupe Queeria Azdejković je bio od 2000. do 2006. godine, kada je ona postala nezavisna nevladina organizacija. Organizaciju napušta u martu 2009. godine i osniva Gej lezbejski info centar, čiji je aktuelni predsjednik. Bio je koordinator kampanje „Ne u NATO“ koja se protivila ulasku Srbije u NATO savez iz antimilitarističkih pobuda.

Predvodio je delegaciju gej-lezbejskih aktivista na sastanku sa predsjednikom Srbije Borisom Tadićem, na kome su razgovarali o položaju LGBT populacije u Srbiji i na kome je Tadić podržao održavanje Parade ponosa.

Direktor je Međunarodnog festivala queer filma Merlinka koji se prvi put održao u decembru 2009. godine u Domu omladine u Beogradu. Za organizovanje tog festivala dobio je Kristalnu nagradu za najbolji komunikacijski pristup projektu. Član je Udruženja novinara Srbije od 2009. godine. Član je Glavnog odbora Socijaldemokratske unije od 2009. godine, i time je postao prvi gej političar u Srbiji.

Neće me odstraniti iz politike

POBJEDA: Aktivno se bavite politikom, član ste Glavnog odbora Socijaldemokratske unije u Srbiji, ali u posljednje vrijeme imate neke probleme u stranci. Zašto?

AZDEJKOVIĆ: Zamoljen sam od strane predsednika Izvršnog odbora Socijaldemokratske unije da podnesem ostavku na mesto člana Glavnog odbora stranke, zbog jednog teksta koji kritikuje praksu da se od pokojnog premijera Zorana Đinđića pravi svetac i da se na njemu skupljaju jeftini politički i NVO poeni. Kasnije se ispostavilo da iza te molbe nije stojala cela stranka, već on lično. Dobio sam veliku podršku članstva i široke javnosti, tako da će se čitav slučaj završiti, najverovatnije, njegovom smenom.

Mitropolit Amfilohije emituje previše mržnje

POBJEDA: Kako komentarišete reagovanje crkve na sve što se dešavalo ili se dešava u vezi sa afirmacijom LGBT populacije?

AZDEJKOVIĆ: Meni, kao ateisti, reagovanje crkve je jako problematično, jer se nikad ne zaustavi samo na svom stadu, već zađe i u tuđe dvorište. Ne vidim zašto pravoslavna ili bilo koja druga crkva sme da kontroliše moj život.

Osnova hrišćanstva je ljubav – voli i ljubi bližnjeg svoga i mislim da crkva treba da se vrati baš tom principu. Previše je mržnje i jakih reči, naročito od mitropolita Amfilohija. Oni koji tuku i fizički maltretiraju LGBT populaciju sebe opravdavaju verom zato što crkva tako kaže. Smatram da je odgovornost i uloga crkve da umiri svoje vernike i da apeluje na njih da ne budu nasilni.

Razgovarao Goran Popović

Pravda: Šta to beše sloboda govora?

Od kolega novinara često čujem kako političari zovu redakcije i urednike kada im se neki tekst ne dopada, kako bi vršili pritisak da takvi tekstovi više ne budu objavljivani. Ono što je začuđujuće, od takvih poziva niko nije pošteđen, dobijaju ih čak i magazini sa receptima. Zbog mojih tekstova na blogu B92 često su telefoni bili usijani, ali mi se nikad nije dogodilo da mene neko zove i traži povlačenje teksta. Za sve postoji prvi put, tako da sam to iskustvo imao prošle nedelje. Mnogi kažu da je to moje vatreno krštenje i da tek sad imam dokaze da sam pravi novinar.

Sloboda govora je pravo na izražavanje sopstvenog mišljenja i razmišljanja bez straha da će neko u tome sprečavati ili kazniti. Sloboda govora je osnova demokratskog društva, jer time građani iskazuju svoje želje i potrebe. Ako se ljudi plaše da izraze svoje mišljenje, onda ne možemo govoriti o demokratskom društvu. Ljudi u Srbiji koji drugačije misle i imaju nepopularne stavove vezane za politiku i društvo, strahuju da svoje stavove javno iznose, ne toliko zbog kazne, već zbog pritiska okoline, odbacivanja, maltretiranja, neki put i fizičkih nasrtaja. Često na meti su aktivisti nevladinog sektora, gej aktivisti, aktivisti za ljudska prava, ateisti, liberalni političari… Ali, kako moje iskustvo pokazuje, čak i oni koji su na svojoj koži osetili cenu slobode govora, nisu tolerantni i imaju slične neprihvatljive reakcije na drugačije mišljenje.

Normalno je da na drugačije mišljenje reagujemo i da želimo da raspravljamo i suočimo argumente, ali moramo da poštujemo pravo na drugačije mišljenje i na slobodu govora. U Srbiji se, izgleda, poštuje pravo na mišljenje samo dok je isto kao i moje. Naravno, ono što je važno istaći jeste da govor mržnje ne spada u slobodu govora, jer širenje rasne, verske, nacionalne i ostale mržnje na osnovu ličnog identiteta je krivično delo i spada u neprihvatljivo ponašanje. Čim iznesete mišljenje koje je drugačije od većinskog u tom trenutku i prostoru, a to može biti svašta, od podrške gej paradi, gej brakovima, ulasku u Evropsku uniju, do protivljenja gej paradi, gej brakovima i ulasku u Evropsku uniju, sve zavisi gde ste i s kim ste, kreće automatski napad, burno reagovanje, koje se jako brzo prebaci na lični nivo, vređanje i pokušaje diskreditacije.

Posle mog teksta „Zašto od Đinđića pravimo sveca?“ jako brzo je usledilo vređanje mene kao ličnosti i pokušaji diskreditacije, i to od liberalnih političara, boraca za ljudska prava i slobodu govora, tako da sam se naslušao kako sam loša osoba, zločinac, ljigav, odvratan i ono što je obavezno u svim raspravama, da sam psihički bolestan i seksualno frustriran. Ako ste imali slične situacije, nemojte to da vas brine, to je samo pokazatelj da nemaju protivargumente, da su poraženi i to su to poslednji trzaji dok leže na podu, ali su tada najopasniji.

Ono što je razočaravajuće, jeste da ne vidim veliku razliku između reakcija levice i desnice, nevladinog sektora i tzv. patriotskog bloka, proevropske i proruske, prve i druge Srbije. I jedni i drugi su netolerantni na različitost i pokušavaju da je uguše. Naravno, mene posebno boli kada takvo ponašanje primetim kod strane koju percipiram kao svoju. Minimum koji možemo da ostvarimo jeste da pokušavamo da kritikujemo određene postupke i ponašanja, a da izbegavamo lično vređanje, koliko god to bilo zabavno. Držimo se određenih principa i kritikujmo svako loše ponašanje i sve loše postupke, bez obzira čije su. To je naš posao, kao građana demokratske države, da branimo pravo ljudi da iznose svoje mišljenje, koliko god se ono nama ne dopada.

Pravda: Azdejković zbog teksta o Đinđiću leti iz stranke

Poznati gej aktivista i novinar Predrag Azdejković biće izbačen iz Socijaldemokratske unije Žarka Koraća, čiji je član od 2000. godine, i to zbog autorskog teksta o pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću, koji je objavio na sajtu B92.

– Tekst pod naslovom „Zašto od Đinđića pravimo sveca“ objavljen je kao moj blog na naslovnoj strani sajta B92 u sredu. Za dva dana ga je videlo skoro 6.000 ljudi, a ostavljeno je preko 200 komentara. Na jednom mestu u tekstu kažem: „Zbog ovih nekrofila i lešinara, koji se hrane na truplu Zorana Đinđića, meni je on postao odvratan i pri samom pomenu njegovog imena meni je muka. Gadite mi se, jer ste nesposobni i paraziti, opstajete samo od životne energije drugih“ – rekao je Azdejković i dodao da stoji iza svake svoje reči.

Kako Azdejković kaže za „Pravdu“, nije očekivao da će se 12 godina posle demokratskih promena cenzurisati sloboda mišljenja i govora, i da će se zbog toga vršiti politički progoni.

– Juče me je pozvao Srđan Kamperelić, predsednik Izvršnog odbora SDU, i prijateljski „savetovao“ da podnesem ostavku na funkciju u stranci. Pošto sam to odbio, sada mi predstoji disciplinski postupak i isključenje iz stranke, ali neka rade šta im je volja. Znam da sam pred svojom savešću čist – kaže Azdejković, i objašnjava da je razumljiva potreba da se istraži politička pozadina ubistva premijera, ali ne da se od Đinđića „pravi novi Tito“.

Azdejković ističe da se nije čuo sa predsednikom stranke, Žarkom Koraćem, ali da je jasno da to nije moglo biti urađeno bez njegovog znanja.

– Ni do sada nisam bio neki ljubitelj lika i dela Žarka Koraća. Mislio sam, ipak, da se SDU razlikuje od drugih stranaka, ali sam se, eto, prevario. Ne želim da se čujem sa Žarkom, nema ni potrebe. Neki me sad pitaju hoći li preći u neku drugu stranku, na primer u SPS, poput Borisa Milićevića, ali to mi ne pada na pamet, jer ne vidim sebe u bilo kojoj od postojećih stranaka u Srbiji – izjavio je Azdejković, dodajući da će možda osnovati svoju stranku.

– Ako sakupim 10.000 potpisa, osnovaću Srpsku pedersku stranku, ali se bojim da bih zbog skraćenice SPS opet imao političkih problema – kaže Azdejković.

Korać bez komentara

Predsednik SDU Žarko Korać nije juče želeo ni da sasluša pitanje novinara „Pravde“ o slučaju Azdejković, a kamoli da da komentar. Na pitanje iz kog lista zovemo, Korać je kratko rekao: „Nemam vremena, na sastanku sam“, i prekinuo vezu.

S. Milovanović

S media: Uskoro majice “Oslobodite Cecu!”

Pred folk zvezdom Svetlanom Cecom Ražnatović su teški dani, jer suočava sa veoma ozbiljnim optužbama za koje je zaprećena visoka zatvorska kazna… Iako nije iza rešetaka, poznati gej aktivista Predrag Azdejković došao je na ideju da dizajnira majice sa njenim likom i natpisom “Free Ceca” – “Oslobodite Cecu”!

– Ispiracija je bila majica “Free Winona”, kada je glumica Vinona Rajder bila uhapšena zbog krađe u butiku… Slično tome, plus uz Cecinu pesmu “da sam krala, krala sam”, nastala je majica “Free Ceca”.

Kriza je i treba iskoristiti sve načine da se zaradi, čak i na tuđoj muci. Trenutno sam u pregovorima sa pozmatim srpskim dizajnerima, da ova majica ugleda svetlost srpskih butika. Nadam da će Ceca što pre dobiti pošteno suđenje i završiti u zatvoru kao mnoge slavne holivudske zvezde, a deo prihoda od ove majice utrošiću da joj šaljem cigarete – kaže za S media portal Azdejković.

Kurir: Evropa na kraju tunela

Kurir je istraživao šta stručnjaci kažu o evrointegracijama Srbije. Dokle smo stigli i šta nas tek čeka na putu ka Evropskoj uniji

BEOGRAD – Gde je Evropa, a gde smo mi? Nekima će kroz glavu proći rečenica: hiljadama kilometara daleko. Ipak, nije tako.

Kurir je pitao stručnjake iz oblasti ključnih za evrointegracije za komentar o napretku naše zemlje ka EU.

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić smatra da smo na dobrom putu, ali da su dodatni napori potrebni u skoro svim domenima.

– U pojedinim oblastima, poput prava konkurencije ili zaštite ljudskih prava, postoji dobar institucionalni okvir, a akcenat je na implementaciji propisa, dok u nekim moramo još da se trudimo kako bismo mogli da kažemo da smo postigli visok stepen usklađenosti. Izvesno je da su u reformske zakone koje ova vlada predlaže ugrađena sistemska rešenja prema standardima EU, ali je njihova primena nešto u šta mora da se uloži dodatni napor – objašnjava potpredsednik Vlade. On podseća da je EK još u oktobru prošle godine skrenula pažnju na 10 oblasti u kojima je potrebno ubrzavanje reformi radi sticanja statusa kandidata, i da je na osnovu toga Vlada i počela da primenjuje akcioni plan za izvršenje ovih reformi.

– U ovom trenutku ovaj plan je ispunjen oko 70 odsto, što je jako dobar rezultat i govori o posvećenosti naše zemlje evrointegracijama, koje imaju za cilj da se u našoj zemlji živi bolje – naglašava Đelić i kaže da se Srbija trenutno nalazi u izazovnoj fazi, pred dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU.

– Vlada je usvojila ambiciozan akcioni plan za dobijanje statusa kandidata do kraja ove godine, koji sadrži niz ključnih koraka, poput donošenja zakona o restituciji, finansiranju političkih stranaka, ukidanju blanko ostavki itd. U oktobru očekujemo mišljenje EK, na osnovu kojeg će preporučiti Savetu da dodeli Srbiji status zemlje kandidata – ističe Božidar Đelić.

Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede

* Pojačati konkurentnost srpske poljoprivrede

– U integracionim procesima poljoprivreda je jedno od najosetljivijih pitanja. EU je prešla dug put uređenja poljoprivrede, čiji je rezultat današnja veoma kompleksna, raznovrsna i skupa poljoprivredna politika. Bitno je da upravo takva politika mora biti primenjena u našoj zemlji. Imperativ je usklađivanje domaće mere podrške sa onima na snazi u EU. Moramo uvoditi sisteme institucionalne podrške nalik onima u EU, ali i sisteme bezbednosti hrane. Naše ministarstvo mora raditi i na krucijalnom segmentu uspešne integracije – povećanju konkurentnosti poljoprivrede Srbije – kako cenovne tako i kvalitativne. Posebna pažnja biće posvećena udruživanju i zajedničkom nastupu na tržištu. Domaća poljoprivreda vapi za investicijama koje će sniziti cenu koštanja, poboljšati kvalitet i uskladiti proizvodnju, preradu i plasman s međunarodnim standardima, i upravo t ćeo biti okosnica našeg rada u budućem periodu.

Nenad Popović, potpredsednik DSS i privrednik

* Privredu ubija jednostrana primena SSP

– Zbog sankcija i NATO bombardovanja srpska privreda se poslednjih 15 godina nalazi u teškom stanju. Najveći rast imali smo za vreme dve vlade Vojislava Koštunice, od 2004. do 2008. godine, kad je Srbija imala u proseku četiri milijarde evra stranih investicija godišnje i rast BDP od 7,5 odsto. U ovogodišnjem budžetu aktuelna vlada za subvencije privredi izdvaja samo 55 milijardi dinara, ili sedam odsto budžeta. To je nedovoljno da bi se privreda pokrenula. S takvim odnosom prema privredi naravno da ne možemo da budemo konkurentni sa Evropom. Nažalost, to nije sprečilo aktuelnu vladu da jednostrano primenjuje SSP i odobri uvoz bez carina na proizvode iz EU. To je veliki udarac za srpsku privredu, jer domaći proizvođači apsolutno nisu spremni da se bore s konkurencijom iz EU, gde su subvencije za neke proizvode čak i deset puta veće.

Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke

* Banke u Srbiji stabilne

– Bankarski sektor u Srbiji organizovan je u skladu s načelima EU i izuzetno je stabilan, što se pokazalo i u proteklom, kriznom periodu. S obzirom na to da su banke u Srbiji deo svetskih bankarskih grupacija, sa sobom su donele proizvode i usluge sa razvijenih tržišta, pa u tom smislu nema većih razlika u odnosu na zemlje EU. Ono što se čuje kao kritika u javnosti, jeste da su kamatne stope u Srbiji više od bankarskih kamata u EU. Izvesna razlika postoji, jer sredstva za kreditiranje uglavnom dolaze iz inostranstva, pa u kamatu, između ostalog, ulazi i „trošak rizičnosti zemlje“ i „trošak rizika likvidnosti“. Nadam se da će kreditni rejting zemlje u narednom periodu ići u pravcu koji će povoljno uticati na visinu kamatnih stopa u Srbiji.

Saša Đogović, ekonomista

* Na hranu trošimo tri puta više!

– Stanovnici najbogatijih zemalja EU od prosečne plate izdvajaju 15 odsto za hranu, dok se u Srbiji za to izdvaja tri puta više. Samo na hranu i bezalkoholna pića u trećem kvartalu prošle godine odlazilo je 41,1 odsto primanja. To je znatno iznad proseka EU, gde se za iste stvari izdvaja oko 15 odsto primanja. Po ovom parametru nalazimo se čak i ispod Bugarske, u kojoj se od mesečnih primanja na hranu mesečno daje 34,7 odsto prihoda.

Predrag Azdejković, gej aktivista

* Srbija se stidi gejeva i lezbijki

– U EU gejeve i lezbijke prihvataju kao sastavni deo svog društva, ravnopravne građane koji plaćaju porez i imaju svoja ljudska prava i pravo na ličnu sreću, dok se Srbija stidi tog dela svog stanovništva. Zbog procesa pridruživanja EU Srbija je morala da donese neke zakone, koji podrazumevaju i prava gejeva i lezbejki. Nažalost, Srbija priznaje ta prava samo gejevima i lezbijkama koji su samci, dok gej i lezbijski parovi nisu prepoznati od strane naše države i nemaju nikakva prava. Potrebno je da Srbija prepozna zakonski te parove, kako bi mogli da regulišu prava zajedničke imovine, nasleđivanja, zdravstvene zaštite i mnoge druge stvari koje olakšavaju život.