Kurir: Podrška Zvezdi nije provokacija

Predsednik NVO GLIC kaže da akcija pomoći crveno-belima ne predstavlja ništa osim istinske želje da se pomogne klubu koji je u finansijskoj krizi

Predsednik nevladine organizacije Gej-lezbijski info centar Predrag Azdejković kaže da njihovu akciju pomoći Crvenoj zvezdi ne treba da tumačiti kao provokaciju, već istinsku želju da se pomogne.

On ističe da je navijač crveno-belih odmalena, ali da zbog agresivnosti najvatrenijih pristalica srpskih klubova nema želju da odlazi na fudbalske stadione.
Da li odmalena navijate za Crvenu zvezdu i da li većina članova vaše organizacije navija za ovaj klub?

– U mom slučaju navijanje za Crvenu zvezdu je stvar porodične tradicije. Moj otac je navijao za Zvezdu, tako da sam i ja počeo. To mu dođe kao slava, nasleđuje se. Nažalost, rano sam ostao bez oca, ali i zbog homofobije koja vlada u fudbalu i mržnje prema gejevima, vremenom sam prestao da se zanimam za fudbal. Imam problem da podržavam nekog ko me mrzi. Sećam se da sam ranije skupljao i sličice fudbalera, ali danas to više ne radim. Pojedini naši članovi navijaju za Partizan, neki za Crvenu zvezdu, ali većina ne prati mnogo fudbal.

Koliko je vaša akcija pomoći Crvenoj zvezdi humanitarne prirode, a koliko u njoj ima bilo čega provokativnog?

– Mene je mnogo rastužilo što su ljudi u jednom humanom gestu videli provokaciju. Izgleda da mnogi od slučaja Katarine Rebrače nemaju više poverenja u humanitarne akcije i pomaganje drugima. Naš cilj je bio da pomognemo i da pružimo ruku prijateljstva, i to ne samo Crvenoj zvezdi već svim fudbalskim i sportskim klubovima. Naša grupa je pre svega zasnovana na principu solidarnosti i ovo nije prva humanitarna akcija koju sprovodi neka gej-lezbijska grupa. Ranije je prikupljan novac za decu iz Svratišta, za mamograf i mnogo toga.

Koliko bi napadi na vas mogli da postanu češći posle podrške koju ste dali Crvenoj zvezdi?

– Moram da priznam da pre svega verujem u ljudsku dobrotu i verujem da među navijačima ima dobrih i čestitih ljudi i da oni čine većinu. Ovi nasilni su u manjini, ali su glasniji i samim tim vidljiviji. Zato želim da ohrabrim one dobre i čestite ljude među navijačima da se suprotstave nasilnicima koji su uspeli da unište navijanje i stadione pretvore u borbena polja.

Koja je poslednja utakmica na kojoj ste bili?

– Davno je to bilo. Ima skoro deset godina. Ne volim gužvu i buku, tako da utakmice pratim preko televizije. Moj partner, za razliku od mene, često ide na utakmice sa svojim prijateljima i uživa da navija.

Ko vam je omiljeni sportista, a koji najzgodniji, kako u Srbiji, tako i u svetu?

– Fudbaler Ivan Ergić. Oduševljen sam koliko je taj čovek pametan i lepo vaspitan. Svaka mu čast i bilo bi lepo da takvih ima više. Najzgodniji sportista je definitivno Vanja Udovičić. Kad je reč o fudbalerima, moram da kažem da „kolega“ Boj Džordž ima ukusa i da se slažem s njim kada je u pitanju Nemanja Vidić.

Za kog sportistu možete reći da je gej ikona?

– Već je opštepoznato da je to Dejvid Bekam. Njega gej populacija u svetu i Srbiji prosto obožava, a i on sam često flertuje sa gej ikonografijom. Baš je skoro učestvovao u jednom komičnom skeču televizije Bi-Bi-Si, u kojem je bio u ulozi gej muškarca koji aranžira cveće, lakira nokte i plače uz ljubavne filmove zajedno sa svojim „partnerom“.

Koliko u Srbiji ima sportista koji su homoseksualne orijentacije?

– Nažalost, kada su u pitanju gej sportisti, situacija u svetu, ali i kod nas, nije dobra. Većina krije svoju seksualnu orijentaciju, i ja ih potpuno razumem. Ispostavilo se da je tačno da otkrivanje seksualne orijentacije može da ugrozi karijeru, tako da većina to saopšti tek kad završi bavljenje sportom. Naravno da ima gej sportista u Srbiji, ali su oni još uvek u dubokoj ilegali, kao i većina pripadnika gej populacije u ovoj zemlji.