All posts tagged “2010”

Politika: Žene su veći borci za gej prava

Karleuša ponela titulu gej ikone bez glasanja koja je ranijih godina pripala Mirjani Karanović, Indiri Radić i Biljani Srbljanović

Nastupima u javnosti i kolumnom o kojoj je cela Srbija pričala pevačica Jelena Karleuša zaslužila je titulu gej ikone godine koju već nekoliko godina dodeljuje portal Gej eho. Redakcija je odlučila da je proglasi za ovogodišnju „najcicu“, kako glasi titula, bez prethodnog glasanja posetilaca, smatrajući da za tim nije bilo potrebe.

„Njena podrška je bila riskantna, napadali su je i fizički, pa smo odlučili da ne pokrećemo glasanje. Osim toga, Jelena je bila konstantna u svojoj podršci. Ona je još 2001. podržala inicijativu da se dozvole gej brakovi“, objašnjava odluku Predrag Azdejković, urednik ovog portala.

On kaže da je u srpskom društvu vidljivo da se žene više bore za prava seksualnih manjina nego muškarci, a slično je i u inostranstvu.

„Kad se muškarac heteroseksualac založi za prava gej populacije rizikuje da mu prilepe etiketu da je peder. Divac je jedan od malobrojnih koji su javno izrazili podršku i svaka mu čast“, dodaje Azdejković, predsednik Gej-lezbijskog info-centra (GLIC) koji stoji iza ovog portala.

I dok su „najcice“ žene koje su dale istaknut doprinos borbi za prava seksualnih manjina (prethodnik godina su titulu ponele glumica Mirjana Karanović, pevačica Indira Radić i dramska spisateljica Biljana Srbljanović), kandidati za „najfrajera“, mušku gej ikonu, šarolika su skupina privlačnih muškaraca i političara koji su se zalagali za poštovanje gej prava.

Tako je po glasovima posetilaca „Gej eha“ „najfrajer“ za 2010. zgodni pevač, bivši striper, Borivoj „Đavolak“ Grujičić (38 odsto glasova posetilaca), a slede ga sa nešto manjim brojem glasova ministar Ivica Dačić (22 odsto) i vođa LDP-a Čedomir Jovanović (14 odsto).

U svetu su gej ikone javne ličnosti koje imaju veliki broj obožavalaca među LGBT populacijom ili se bore za njihova prava i pružaju im podršku. Često su to osobe koje su i same gej ili se sumnja da jesu. Istorijske ličnosti se proglašavaju za gej ikonu ako je njihovo seksualno opredeljenje predmet rasprava među istoričarima, na primer, Marija Antoaneta ili Aleksandar Veliki.

Danas su to uglavnom slavne ličnosti iz industrije zabave – Lejdi Gaga, Madona, Kajli Minog, Sindi Loper.

Elton Džon i Džudi Garland prošle godine su proglašeni za najveću mušku i žensku gej ikonu svih vremena u anketi sajta onepoll.com. Zanimljivo je da su na tadašnjoj listi „top deset“ muških gej ikona svi osim Dejvida Bekama homoseksualci, dok su na ženskoj listi skoro sve dame heteroseksualne.

Na listi srpskih muških gej ikona nema homoseksualaca.

„Kod nas ima vrlo malo muškaraca koji su javno deklarisani, i to smo mahom mi aktivisti. Muškarce za koje se sumnja da su gej iz obzira ne stavljamo na liste jer ne znamo da li bi se njima to svidelo“, objašnjava Azdejković.

On najavljuje da posle praznika počinje glasanje za „najhomofoba 2010“. Među kandidatima će sigurno biti, kao i prošle godine, Dragan Đilas, Dragan Marković Palma i Amfilohije Radović. Posetioci sajta dodelili su ovu titulu za 2009. gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu.

Protekla godina ostaće upamćena po Paradi ponosa koja je izazvala nasilje na ulicama Beograda i prilično podelila Srbiju. Da li gej pokret u sledećoj očekuje veća prava i više tolerancije?

„Što se prava tiče, sad je bila priča o tome da će u Crnoj Gori legalizovati gej brakove. Ja sam jedini rekao da tu ništa nije divno i krasno, jer ko će u Crnoj Gori smeti da se venčava. Razmišljao sam ko bi i u Srbiji bio spreman za to.

Mislim da prvo mi kao gej populacija treba da se osnažimo, da ne osećamo više tu sramotu. A što se tiče ostatka društva, treba da se promovišu tolerancija i ljubav prema drugima uopšte, a ne samo prema homoseksualcima. Mi kao narod mnogo volimo da zabadamo nos u tuđe stvari“, kaže Azdejković.

J. J. K.

Kurir: Gejevi iz Srbije idu u Crnu Goru

Ukoliko se dogodi da Crna Gora uskoro ozakoni sklapanje istopolnih brakova, gej Srbi spremni su da idu kod „đetića“ kako bi rekli sudbonosno „da“

BEOGRAD – Gejevi, juriš u Crnu Goru!

Ukoliko se dogodi da ova bratska zemlja uskoro ozakoni sklapanje istopolnih brakova, gej udruženja iz Srbije spremna su da organizuju masovnu seobu kod „đetića“ kako bi rekli sudbonosno „da“.

Predstavnici LGBT u Srbiji sa oduševljenjem su prihvatili izjavu pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava Crne Gore Blanke Radošević-Marović podgoričkom Danu „da uvažavaju preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope i shodno s tim razmatraju mogućnosti regulisanja pravnog i socijalnog statusa istopolnih brakova“. Međutim, srpski gejevi setno konstatuju da „to kod nas neće ići tako lako“.

– U Srbiji nema političke volje da se izmeni Ustav i da se brak okarakteriše kao zajednica dve osobe, a ne muškarca i žene. Zato smo doživeli da nas Crnogorci „preteknu“ i postanu liberalniji. Kada se tamo ozakoni sklapanje istopolnih brakova, gej populacija Srbije okupiraće Crnu Goru! – smatra Boban Stojanović, gej aktivista Centra za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti. On tvrdi da će se „gej seoba“ pozitivno odraziti i na crnogorski budžet.

Predrag Azdejković, predsednik gej-lezbijskog info centra „Glic“, za Kurir kaže da je ovo pozitivna stvar, koja ima i „tamnu“ stranu.

– Homofobija je tamo mnogo više izražena nego u Srbiji, a mislim da je to što crnogorski političari čine čisto potkupljivanja glasova za ulazak u EU – objašnjava Azdejković, i dodaje da je i to bolje nego situacija kod nas. On naglašava da su u Srbiji zabranjene čak i vanbračne istopolne zajednice, koje su u većini zemalja EU najnormalnija pojava.

– Neki naši parovi su išli u Dansku na vrlo romantična crkvena venčanja. Nažalost, ona nisu pravno validna – objasnio je Azdejković.

Ministarstvo: Ne razmatramo ozakonjenje!

Nadležni za ljudska i manjinska prava saopštili su za Kurir da nisu razmatrali pitanje ozakonjenja istopolnih brakova i da to u „bliskoj budućnosti“ neće ni činiti.
– Tu inicijativu ne uzimamo za ozbiljno pošto u Ustavu jasno piše da je brak zajednica između muškarca i žene – objasnili su nam u ovom ministarstvu.

Srbi prvi u svetu!

Gej par iz Srbije Aleksandar Mijatović i Šantu Batačeri, pobednici takmičenje za prvo homoseksualno venčanje u vazduhu, rekli su sudbonosno „da“ 6. decembra na letu skandinavske aviokompanije SAS SK903 iz Stokholma u Njujork. Kompanija je organizovala takmičenje za parove starije od 21 godine iz svih zemalja iz kojih SAS leti, a posetioci njihove internet strane odabrali su dva muška para – jedan američki i jedan evropski.

Kalezić: Dva truta ne stvaraju „trutiće“!

Profesor teologije Dimitrije Kalezić oštro se suprotstavio ideji o ozakonjavanju istopolnih brakova u našoj zemlji.
– Znaju li ti neljudi da tako nešto ne postoji ni kod biljaka ni kod životinja?! Znaju li oni da dve pčele ne mogu ostvariti potomstvo, već im treba trut?! To je ništa drugo do bolest koja nas vodi u grobalizaciju – kategoričan je profesor Kalezić.

RTV: Sudar

Palma i Zelena kafa

Novosti: GLIC na crnoj listi zbog kritike rasipništva

Sukob između gej aktivista i feminističke organizacije oko sredstava koja dobijaju nevladine organizacije

GEJ lezbijski info centar (GLIC) nalazi se na crnoj listi pojedinih fondacija u Srbiji zbog kritike nevladinog sektora, tvrdi Predrag Azdejković, predsednik GLIC.

On se, kako objašnjava za “Novosti”, nedavno obratio za novčanu pomoć feminističkoj organizaciji Rekonstrukcija “Ženski fond”. Continue Reading

Azdejković: Kandićeva je potrošila dva miliona evra

Gej lezbijski info centar (GLIC), organizacija na čijem je čelu poznati gej aktivista i novinar Predrag Azdejković, našla se na crnoj listi pojedinih organizacija i fondacija u Srbiji zbog otvorene kritike na račun srpskog nevladinog sektora, konkretnije, budžeta koji Nataša Kandić dobija za svoju organizaciju REKOM.

Kako za „Pravdu“ kaže Predrag Azdejković, jasno je da određeni krugovi iz nekoliko nevladinih organizacija ne mogu da mu oproste javno istupanje protiv Nataše Kandić.

– Nemam ništa protiv političkih ideja i stavova gospođe Kandić, ali imam protiv preteranog trošenja novca u ovoj ekonomski izuzetni teškoj situaciji u kojoj se kao država i društvo nalazimo. Još u januaru sam u svom blogu na sajtu B92 napisao jedan satirični tekst oko budžeta koji prima koalicija okupljena oko REKOM-a, gde jednu od ključnih uloga ima Nataša Kandić i koji su za svoje aktivnosti dobili čak dva miliona evra. Primetio sam da je 30 hiljada evra dobijeno samo za štampani materijal, dok je, na primer, još deset hiljada evra otišlo za izradu sajta koji izgleda tako da je mogao da ga besplatno uradi i veb dizajner amater – kaže Azdejković.

Čelni čovek GLIC-a smatra da je to neviđeno luksuziranje, i da je želeo da ukaže javnosti i na taj aspekt cele priče. Ipak, priznaje da nije očekivao da će zbog toga „plaćati penale“ i biti sankcionisan.

– Kao predsednik GLIC-a, obratio sam se nedavno organizaciji „Rekonstrukcija Ženskom fondu“ za finansijsku pomoć za prevođenje i titlovanje feminističkog dokumentarca „The Heretics“, koji će biti prikazan na sledećem „Merlinka festivalu“. Molba je odbijena, a u obrazloženju koje je potpisala koordinatorka programa Mirjana Mirosavljević, kaže se da oni ne mogu da podrže aktivnosti koje organizujem, jer „moja istupanja i napadi na braniteljke ljudskih prava u poslednje vreme nisu u skladu sa feminističkom politikom fonda“, kaže Azdejković.

GLIC je, prema njegovim rečima, skandalizovan ovakvom „feminističkom“ politikom gušenja kritičkog mišljenja, slobode govora i kreiranjem liste nepodobnih, čime se još jednom potvrđuju dupli standardi i licemerje srpskog NVO sektora.

– Meni je, moram i to da kažem, pred održavanje „Parade ponosa“ inače savetovano da se javno izvinim Nataši Kandić pre nego što uđem u organizacioni odbor. Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže za „Pravdu“ da uopšte ne zna ko je Predrag Azdejković, niti zbog čega mu se, navodno, uskraćuju donacije finansijera. Kategorična je, međutim, da odobravanje ili uskraćenje donacija nema veze sa njenom organizacijom.

– Ne poznajem gospodina Azdejkovića, ali znam da se donacije za određene projekte ne dobijaju zbog toga da li iznosite neka mišljenja o nekome ili ne. On ima prava da iznosi svoje stavove i kritikuje ono što mu smeta, ali ponavljam, zna se postupak kako se dobijaju određene donacije. Što se REKOMA tiče, to je grupa organizacija koja deluje na prostoru cele bivše Jugoslavije i naši su troškovi javni, dostupni i na našem sajtu – kaže Kandićeva.

Nije ispunio uslove

Koordinatorka programa „Rekonstrukcija Ženskom fondu“ Mirjana Mirosavljević kratko je za „Pravdu“ rekla da ne želi da učestvuje u bilo kakvim polemikama sa Predragom Azdejkovićem i da u odluci oko donacije nema ničeg spornog.

– Azdejković se regularno prijavio na konkurs, ali nije ispunio predviđene uslove. To je sve što mogu da vam kažem – rekla je Mirosavljevićeva.

S. Milovanović

Njuz.net: Unija pogrebnika Srbije tuži Kancelariju za mlade

BEOGRAD, 16. decembar 2010, (Njuz) – Unija pogrebnika Srbije je danas pred Višim sudom u Beogradu tužila Kancelariju za mlade zbog medijske kampanje „Ili voziš ili piješ“.

Kako se navodi u saopštenju koje je UPS poslalo medijima, tužba je podneta zbog velike materijalne štete koju je ta kampanja načinila pogrebnicima. Continue Reading

Kurir: Palma: Neću s pederima!

Dragan Marković otvoreno zamerio koalicionim partnerima socijalistima što su u Glavni odbor SPS uvrstili homoseksualca Borisa Milićevića Continue Reading

Danas: Pretnje zbog Parade ponosa 2011.

Beograd – Iako se još ne razmišlja o organizovanju parade ponosa 2011, niti su počele bilo kakve pripreme za nju, srpski gej aktivisti već dobijaju pretnje. Naime, predsednik Gej lezbejskog infocentra Predrag Azdejković je preko socijalne mreže Fejsbuk dobio preteću poruku od izvesnog Zorana Radosavljevića koja glasi – „Predraže, molim te da organizuješ gej paradu 2011. Samo znajte biće bombe! Smrt pederima!“

– Ovo nije prvi put da mi prete. Tokom organizovanje Parade ponosa u oktobru gotovo svakodnevno sam preko mejlova, sms poruka i socijalnih mreža dobijao pretnje. Međutim, posle parade one su prestale, verovatno zbog straha nasilnika da će biti uhapšeni, ali su sada nastavljene, ističe Azdejković za Danas.

Prema njegovim rečima, državni organi još ne preduzimaju konkretne korake da se homofobija u društvu smanji, a neki političari vrše pritisak na gej aktiviste da odustanu od Parade ponosa 2011.

E-novine: Pretnje bombom gej aktivistima

Iako se o organizaciji beogradske Parade ponosa 2011. još uvek ni ne razmišlja, srbijanski fašisti su već počeli da se pripremaju za razbijanje iste. Pretnje su ovoga puta upućene predsedniku Gej lezbijskog info centra (GLIC) Predragu Azdejkoviću

Kako se navodi u saopštenju koje je GLIC prosledio medijima, izvesni Zoran Radosavljević ostavio je u nedelju, 5. decembra, predsedniku ove organizacije na Fejsbuku poruku sledeće sadržine: ”Predraže molim te da organizuješ gej paradu u 2011. Samo znajte bice bombe! SMRT PEDERIMA”. U saopštenju koje potpisuje Azdejković se kaže da državni organi ne rade dovoljno na smanjenju stepena homofobije u društvu.

”Huligani koji su razbijali se nazivaju decom i predstavljaju kao žrtve, roditelji uhapšenih huligana kao pravednici, političari koji su najviše doprineli da se Parada ponosa održi 2010. godine sada pokušavaju da se ‘operu’ kod svojih glasača.”

Podsetimo da je već 10. oktobra uveče, dok je Beograd još uvek nezvanično bio u nekoj vrsti vanrednog stanja zbog izliva gneva ”srpskih mladića”, gradonačelnik srbijanske prestonice Dragan Đilas direktno okrivio organizatore Prajda za nemile događaje. Sa Đilasom su se skoro u potpunosti složile desničarske parlamentarne stranke SRS, DSS i NS koje su kao najodgovornije za nasilje označile vlast koja je dozvolila održavanje Parade. Stranka Velimira Ilića je čak zatražila oslobađanje ”nevino uhapšenih” dečaka sa fantomkama.

Sve ovo je, prema mišljenju GLIC, jasan pokazatelj da će se i na narednoj Paradi ponosa ponoviti sličan rušilački scenario, ukoliko vlast ne počne ozbiljno da radi na rešavanju problema homofobije, ksenofobije, rasne, verske i nacionalne mržnje.

”Umesto toga političari vrše pritisak na gej aktiviste da odustanu od Parade ponosa, kako ne bi imali problem s kojim bi morali da se suoče. Gej lezbejski info centar će u narednom periodu zatražiti podršku svih političkih stranaka za donošenje Nacionalne strategije za borbu protiv homofobije i osnivanje kancelarije koja bi tu strategiju sprovodila”, zaključuje se u saopštenju.

TV Metropolis – Moja priča

Danas: Čitam, gledam, slušam

Predrag Azdejković

Predsednik Gej lezbejskog info centra

Čitam:

“Neverovatne avanture Kvalijera i Kleja” autora Majkla Čabona je knjiga koju trenutno čitam. Knjiga je odlična i sa razlogom je autor nagrađen Pulicerovom nagradom. Pre nje pročitao sam “Midlseks” Džefri Eugenides.

Gledam:

“Hari Poter i relikvije Smrti” je poslednji film koji sam odgledao u bioskopu. Moram priznati da više gledam serije, poslednjih dana to je serija iz 80-ih “Zlatne devojke”. Ona je preteča sadašnje serije “Seks i grad”.

Slušam

U poslenje vreme najviše slušam radio. Neprestano mi je uključen TDI radio i na toj stanici uvek može da se pronađe neka lepa muzika.

ALO: Lolek i Bolek opozicija Džoniju Bravu i Elmeru!

Posle skandala koji je društvena mreža “fejsbuk” izazvala brisanjem naloga Ivana Matejića (22) iz Niša, koji je pokrenuo akciju menjanja profil slika u likove iz omiljenih crtaća, poznati su za “Alo!” uporedili domaće političare sa crtanim junacima.

Ovog, nimalo lakog zadatka, prihvatili su se muzičari Bora Đorđević i Prljavi Inspektor Blaža, glumac Bogoljub Mitić Đoša i gej aktivista Predrag Azdejković. Koliko je zadatak bio težak prokomentarisao je upravo Peđa Azdejković.

– Ovo je bio težak posao jer nema u crtaćima toliko negativaca koliko mi imamo političara! – rekao je on uz osmeh.

Boris Tadić: Džoni Bravo srpske politike!

Bora: Meni on liči na onog malog Kiću, Popajevog posinka, zato što je sav bezveze, a i isti su po inteligenciji i svemu ostalom!
Blaža: Džoni Bravo! Uvek je doteran i sam sebi neodoljiv!
Đoša: Supermen! Isti su! Predsedniku fali još samo plašt da poleti!
Azdejković: Naš dragi predsednik je veoma sličan lepom princu iz crtanog filma “Šrek”, koji sate provodi praveći frizuru i gledajući se u čarobnom ogledalu.

Toma Nikolić: Od Boleka do Šreka

Bora: Za njega nema adekvatnog lika iz crtanog filma, već iz literature… On je kao čiča Toma, koji će se povući u svoju kolibu kada završi svoju misiju…
Blaža: On i Vučić su povezani kao Lolek i Bolek. U crtaću Lolek je visoki, a Bolek onaj niži…
Đoša: Patuljak Ljutko! Stalno ima neke probleme!
Azdejković: Srpski Šrek koga se svi plaše, a ispod te strašne spoljašnosti ima veliko srce koje snažno kuca za Evropu i evropske integracije.

Mirko Cvetković: Premijer kao bik Ferdinand

Bora: Njega je teško definisati… Jedino kao jednog od 40 Alibabinih razbojnika, zato što je samo figura, isto kao i Obama u Americi.
Blaža: Čubaka iz crtane verzije “Ratova zvezda”! Zbog fizičke sličnosti…
Đoša: Deda Mraz! Nekako liče, samo što ovaj drugi ređe daje poklone!
Azdejković: Bik Ferdinand, koji je sedeo ispod drveta i mirisao cveće. Tako i naš Mirko sedi i miriše cveće umesto da vodi vladu.

Ivica Dačić: Lovac Elmer – prvi policajac Srbije

Bora: Lovac Elmer! Ha-ha-ha-haaa!!! Mislim da sam sve rekao, ha-ha-ha!
Blaža: La linea, i to najviše zbog kletve: “Dabogda te pandur crtao kredom!”
Đoša: Eliot Nes! Nedodirljiv lik koji je uhvatio Kaponea!
Azdejković: Da je Pera Detlić odmah otišao kod Ivice Dačića u policiju, sve ovo se ne bi dogodilo. Naš ministar policije je veoma sličan šefu policije iz crtane serije “Simpsonovi” Klensiju Vigamu!

Aleksandar Vučić: Od Loleka do magarenceta

Bora: Ne vidim naslednika Baje Patka, ali on bi mogao da bude… Ali, nije se još dovoljno nafatirao…
Blaža: Dakle, on je u tom slučaju Lolek.
Đoša: Kalimero! Stalno se žali na nepravdu! Podseća me ne to pilence koje non-stop kuka da se nesrećni slučajevi dešavaju samo zato što je tako mali, dok su drugi tako veliki!
Azdejković: Šrekov najbolji prijatelj magare. Dosadan, ne zatvara usta, Šrek od njega nema mira, ali ipak bez njega ne može.

Božidar Đelić: on je Miki Maus!

Bora: Raja, Gaja i Vlaja! Bez dodatnih objašnjenja, osim da smo svi bili uvereni da je došao s časnim i poštenim namerama, dok nas nije razuverio.
Blaža: Miki Maus! Diznijev junak poznat po svom kreštavom glasu.
Đoša: Pingvin Čili Vili! Stalno je u žurbi! Trčka tamo-amo, a niko ga ne uzima za ozbiljno!
Azdejković: Kao što je Vuk Jeremić Sunđer Bob Kockalone, tako je opšte mesto da je Boža naš Miki Maus. To već i deca u zabavištu znaju. Čak i Dizni razmišlja da Mikijevu radionicu preimenuje u Božinu radionicu.

Milutin Mrkonjić: Fred Kremenko iz naroda

Bora: Pera Ždera! Dobar je, mnogo priča, ali ništa ne može da ispuni… Tu je sa strane, drži se vlasti koliko god može.
Blaža: Fred Kremenko iz kamenog doba!
Đoša: Badža! Krupan! Narodski tip!
Azdejković: Majstor Bob, crtać koji se prikazivao na TV “Hepi”. Mrka i Bob su kao braća rođena. Bob zajedno sa svojim prijateljima renovira, obnavlja i gradi, kao i Mrka u najlepše doba svoje vladavine.

Mlađan Dinkić: Baja Patak

Bora: Hromi Daba! Iako je taj lik iz crtanog filma za njega malo dete… A možda više liči i na Džokera iz “Betmena”.
Blaža: Petao Sofronije, koji stalno galami i pravi buku u kokošinjcu!
Đoša: Muzičar Tamburiniks iz “Asteriksa i Obeliksa”! Zbog tolike njegove ljubavi prema muzici…
Azdejković: Nije toliko star, ali je isti Baja Patak, koji po ceo dan sedi u svom sefu i kupa se u novčanicama. Naravno, kao i Dinkić, Baja ima luksuznu gajbu.

Jovan Krkobabić: Stariji i od Broja Jedan!

Bora: Definitivno bi mogao da bude Broj Jedan iz “Alana Forda”, ali je stariji i od njega!
Blaža: Gustav! Upadljiva je fizička sličnost između njih dvojice…
Đoša: Gargamel. Stalno gunđa i priča da će da poveća penzije!
Azdejković: Mnogo mi liči na druida Panoramiksa, čarobnjaka iz crtanog “Asteriks i Obeliks”, koji je najstariji u selu, najmudriji i sprema najbolje napitke.

Queer.hr: Krenula procesuiranja izgrednika Beograd Pridea

Prije desetak dana stigla je prva presuda za nasilje za vrijeme beogradske Parade ponosa; i to protiv 19-godišnjih Milana Vacića i Milana rusa koji su na osuđeni na šest mjeseci zatvore, uvjetno na dvije godine, zbog krivičnog djela ometanja i vrijeđanja službene osobe u prilikom obavljanja dužnosti na Beograd Prideu 2010. Izuzetno blaga presuda, čijim su stupanjem na snagu izgrednicima odmah pušteni iz pritvora, na slobodu pušta, zasad samo dvojicu procesuiranih od tisuća drugih, nasilnike koji su za vrijeme trajanja Parade ponosa doslovno razarali i pljačkali grad te ulazili u fizičke sukobe s srbijanskom policijom. Prema presudi, osuđeni na izvršenje kazne odlaze ukoliko u sljedeće dvije godine počine neko kazneno djelo.

Jedan od osuđenih, Milan Vacić, brat je Miše Vacića koji je vođa ekstremno desničarskog i kontroverznog pokreta ‘1389.’ koji je tom prilikom za Kurir komentirao kako je „presuda čisto politička i nema nikakve veze s pravom“. Radi se o organizaciji koja je već ulazila u konfrontacije s demokratskom Srbijom svega nekoliko mjeseci prije održavanja Parade ponosa pokušavši organizirati proslavu 11. jula odnosno „Dana oslobođenja Srebrenice“, kako su ga nazvali. U srbijanskim medijima se spekulira kako pravi inicijatori nasilja na Beograd Prideu nisu uhićeni, niti će vjerojatno biti procesuirani; no činjenica da je prvi osuđeni upravo brat vođe pokreta ‘1389.’ je izazvala veliku medijsku pozornost.

S time se slaže i Predrag Azdejković, predsjednik GLIC-a, koji pozdravlja početak suđenja; no izražava razočaranost što je prva presuda na osnovu minornog čina u usporedbi s svime što se 10. listopada događalo na ulicama Beograda. „Nadam se da će sudstvo nastaviti s procesuiranjem. Trenutno su u pritvoru vođa fašističke organizacije ‘Obraz’ Mladen Obradović i mnogi članovi kojima je produžen pritvor. Srpsko sudstvo je sporo, tako da će proći vremena prije nego njima počne suđenje i dok se okonča. Mnogi, zajedno sa mnom, smatraju da su oni samo izvršioci nereda dok organizatori, koji su sve promatrali iz udobnosti stanova, nikada neće biti procesuirani“, izjavio je za Queer.hr.

Sličnu reakciju ima i Boban Stojanović iz Queeria Centra koji smatra da blage kazne i kratak boravak u zatvoru zbog mržnje spram gay populacije mogu više motivirati izgrednike na novo nasilje. „Srbijansko zakonodavstvo ne prepoznaje zločin iz mržnje, što otežava kategorizaciju homofobnog nasilja na pravi način. Ipak, postoji dovoljno zakona i mogućnosti u okviru kojih se može donijeti valjana presuda koja bi poslala poruku društvu da mržnja i nasilje prema drugim građanima nisu dozvoljeni“, kaže.

Lazar Pavlović iz Gej Strejt Alijanse dodaje kako prema prošlogodišnjim izmjenama Krivičnog zakona nasilničko ponašanje na javnom skupu može rezultirati višegodišnjom zatvorskom kaznom,  kako za organizatore tako i za same nasilnike. „Prema našim saznanjima procesuirano je oko 120 osoba. GSA očekuje veću efikasnost sudova u ovim slučajevima, te skore i po zaslugama izrečene kazne za sve koji su počinili krivična djela, jer će se jedino tako poslati jasne poruke potencijalno novim nasilnicima  da nije isplativo biti homofobičan te svim građankama i građanima da pravna država postoji i funkcionira, ali i samoj LGBT populaciji da država i društvo nedvosmisleno prepoznaju potrebu zaštite i poštovanja naših ljudskih prava.“

Monahinja Olja Bećković

Njuz.net: Obavezna zimska oprema za pešake

BEOGRAD, 11.novembar 2010, (Njuz) – Od 1. novembra počela je primena novog pravilnika o obaveznoj opremi vozila u zimskom periodu i evidentiranje kaznenih poena. Manje poznati član ovog zakona koji nije promakao pravnoj službi Njuza sadrži uputstvo da pored vozača, pešaci, kao učesnici u saobraćuju, takođe podležu novom pravilniku.

Po novom pravilniku svaki pešak od novembra do aprila mora da ima zimske cipele na nogama ili letnje na kojima šara mora da bude minimum 4 milimetara. Obaveza da pešaci moraju da imaju rukavice i šal je odložena do proleća 2011 godine.

Saobraćajna policija nije organizovala pojačane kontrole zimske opreme koju pešaci moraju da imaju, ali upozoravaju da će, kada sneg pokrije trotoar, svaki pešak koji ne ispunjava propisane uslove za zimsko kretanje biti vezan lancima, koji takođe spadaju u obaveznu zimsku opremu, i uklonjen. Svaki pešak koji padne na zaleđenom trotoaru a nije imao zimske cipele biće surovo kažnjen od strane saobraćajne policije. Za tu svrhu uvezena je posebna oprema od bambusovog štapa iz Indije.

Takođe, počelo je evidentiranje kaznenih poena za vozače i pešake. Svaki od navedenih prekršaja nosi određen broj poena. Vozač koji „zaradi“ 18 kaznenih poena ostaje bez vozačke dozvole, dok pešak ostaje bez lične karte i oduzima mu se državljanstvo.

Momčilo Vajugić iz Uprave za saobraćaj rekao je da „su ove mere prošle mimo pažnje medija jer niko ne veruje da će saobraćajci kontrolisati šare na zimskim cipelama. Naravno, nije za očekivati da imamo punktove za proveru gde će vam uz ličnu kartu tražiti i da dižete noge ali u slučaju da pešak izazove nezgodu pešačka zimska oprema biće sigurno proveravana.“

Predrag Azdejković

Alo: Seka lupila šamar Tadiću!

Pevačica prozvala predsednika Srbije zbog nedovoljne pomoći Kraljevu

Pevačica Seka Aleksić održala je Borisu Tadiću, predsedniku Srbije, lekciju iz humanosti. Pre nego što se sa šleperima vode, mleka i građevinskog materijala uputila u zemljotresom razoreno Kraljevo, estradna umetnica je prozvala prvog čoveka Srbije da je zatajio pred pravom nesrećom, dok je „svesrdno pomogao paradiranje gejeva“.

„Poštovani gospodine predsedniče, bila bih presrećna kada biste podržali Kraljevo sa većim novčanim iznosom od onog koji ste izdvojili za gej paradu… Kada biste takođe podržali humanitarni koncert koji planiramo moje kolege i ja u ‚Beogradskoj areni‘… Kada bi država s vama na čelu pomogla tim porodicama. Podržite i pomozite ljudima koji su vas izglasali za predsednika naše zemlje. Hvala u njihovo i moje ime – osvanulo je na Sekinom „fejsbuk“ profilu. Popularna pevačica za „Alo!“ kaže da su je na javnu kritiku Tadiću isprovocirali dvostruki aršini koje predsednik primenjuje u rešavanju problema ugroženih građana.

– Predsednik Tadić je dokazao da stremi evropskim integracijama pa je svesrdno pomogao održavanje gej parade u Beogradu, ali mislim da bi sada bio red da podrži i sve one koji imaju većih životnih problema od paradiranja. I ti ljudi su ponosni, pa ne kukaju da su im životna prava ugrožena, a pomoć im je neophodna – objašnjava Seka za „Alo!“. Ona napominje da nije primetila konkretne predsednikove poteze podrške i pomoći onima koji se poslednjih dana suočavaju sa nezapamćenom katastrofom.

– Dok se mi pevači organizujemo u prikupljanju pomoći, predsednik još nije preduzeo ništa konkretno. Ne ulazim u to koliko novca je potrošeno na gej paradu, niti me interesuje, samo znam da će svaki dinar dat ugroženima u Kraljevu biti koristan. Apelujem na predsednika da digne glas i sopstvenim primerom dokaže zbog čega je izabran da bude prvi među jednakim građana Srbije, kaže Seka.

– Ubeđena sam da će predsednik Tadić lično podržati humanitarni koncert u „Beogradskoj areni“, čiji će prihod ići u humanitarne svrhe za Kraljevo – dodaje ona.

Pošto je gospođa Aleksić-Piljkić i javno stavila predsednika na spisak zvanica za humanitarni koncert u „Areni“, pozvali smo Predsedništvo sa željom da proverimo da li će Tadić podržati ovaj događaj.

– Naravno, svaka pomoć je dobrodošla – rečeno nam je u Predsedništvu. Iz pres službe prvog čoveka Srbije, međutim, nisu želeli da komentarišu kritike koje je jedna od najpopularnijih srpskih pevačica iznela na njegov račun.

Azdejković: Jeftin EPP

Gej aktivista Predrag Azdejković kaže da Seka Aleksić ovakvim svojim nastupom nije smislila ništa novo, te da je javnom prozivkom gej populacije pokušala da kontrira svom rivalu Jeleni Karleuši, koja ih je javno podržala.

– Ma to je Sekin jeftini EPP. Ako bismo tako izvrtali stvari, mogli bismo da se zapitamo i zašto država odvaja za Bitef, a ne za Kosovo, ili zašto Seka kupuje „luj viton“ dok ima gladne dece. Mislim da ona pokušava da uđe u neku drugu priču, kao što je Karleuša uspela da svojom javnom podrškom gej populaciji podigne veliku prašinu. Karleuša u klin, Seka u ploču. Hoće pošto-poto da bude različita od Jelene. Čista propaganda – poručuje Azdejković.

Seka među prvima pomogla!

Folk diva je među prvima priskočila u pomoć ugroženim zemljacima i odnela im pomoć. Kako saznajemo, poslala je veće količine dugotrajnog „Imlekovog“ mleka i „Prolom vode“, dok je njen prijatelj, izvesni Dule iz Čačka, lično odvezao dva šlepera s crepom.

– Zahvaljujem se ljudima iz „Imleka“, koji su se pridružili mojoj akciji tako što su donirali pet tona mleka, „Prolom vodi“, koja je poklonila pun šleper vode, i firmi „Eurošild“, koja je zajedno sa mnom obezbedila dva šlepera crepa za najugroženije – poručila je ona.

Majstori zarađuju na nesreći

Katastrofu koja je zadesila Kraljevo mnogi su iskoristili i da dobro zarade. Tako su, prema prijavama naših čitalaca, mnogi majstori cenu svojih usluga sa uobičajenih 30 evra podigli na 50, dok je dnevnica fizikalaca sa 10 do 15 skočila na 30 evra. Zbog informacija o povećanim cenama građevinskog materijala i flaširane vode na teritoriji Kraljeva, reagovao je i ministar trgovine Slobodan Milosavljević, koji je tržišnoj inspekciji izdao hitan nalog da obavi kontrolu prometa u firmama tog profila. „Ukoliko budu utvrđene nepravilnosti, odgovorna lica biće najstrože sankcionisana jer niko nema prava da profitira na ljudskoj nesreći“, poručeno je iz njegovog kabineta. Inače, u regionu Kraljeva su se tokom noći između ponedeljka i utorka osetila četiri slabija zemljotresa, od kojih su dva imala magnitude 3,2 i 3 po Rihteru. Za nebezbedne proglašeno je 900 kuća i stanova.

D. T. – B. M.

E-novine: Alarmantan stepen homofobije

Gej lezbejski info centar (GLIC) poslao je u utorak pismo Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Republike Srbije u kome se predlaže osnivanje Saveta za borbu protiv homofobije koji bi činili aktivisti LGBT nevladinih organizacija, stručnjaci za ljudska prava i predstavnici državnih organa, koji bi zajedno radili na donošenju Strategije za unapređivanje položaja LGBT osoba i borbu protiv homofobije, kao i osnivanje Kancelarije koja bi tu strategiju sprovodila

U saopštenju koje potpisuje predsednik ove organizacije Predrag M. Azdejković se tvrdi da neredi na ulicama Beograda 10. oktobra i poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ”je stepen homofobije alarmantan u Srbiji i da treba što pre započeti proces rada na rešavanju tog problema”.

”Smatramo da je u odnosu na nacionalne i verske manjina, LGBT manjina, kao najbrojnija, zapostavljena od strane države, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, ali i društva uopšte. Takođe, LGBT manjina je trenutno jedna od najugroženijih u srpskom društvu i poboljšanje njenog položaja zahteva hitne korake.”

GLIC je u aprilu 2010. poslao molbu predsedniku Republike Borisu Tadiću da primi delegaciju srpskih GLBT aktivista na Dan borbe protiv homofobije, 17. maja, kako bi ga upoznali sa stanjem seksualnih manjina u zemlji. Iz Tadićevog Kabineta, međutim, do danas nije stigao zvaničan odgovor, a GLIC je potom najavila da će pokrenuti akciju u kojoj će svakog dana na adresu kabineta slati molbu u kojoj se traži zvanični sastanak.

Kurir: Ej, da mi je…

* Šta biste uradili sa 1.000 evra?

Napravio bih žurku za sve svoje prijatelje, da se napijemo i najedemo.

* A sa 100.000 evra?

Sebe bih častio jednim stanom. To mi treba da se najzad odvojim od roditelja. Kupio bih i auto, to bi moglo za te pare.

* Kako biste potrošili milio evra?

Uložio bih u investicione fondove i od svih prihoda bih osnovao Fond za borbu za ljudska prava.

Yellow Cab: I bi Pride

Da li postoji osoba u Srbiji koja ne zna šta se dogodilo 10. oktobra ove godine? Dogodilo se to da je Srbija opet bila prva vest u svetskim medijima, a zemlje regiona pokazivale su prstom i naglašavale „lepo smo vam govorili da su divljaci”.

Huligani su potrošili oko milion evra, razbijali izloge, automobile, tukli se s policijom i, kao što je tradicija, obnovili svoju odeću i obuću, a Beogradom se širio miris suzavca, mržnje i straha. Kao da sam zaboravio da navedem još nešto. A da, dogodila se i gej parada.

Posle više od devet godina od prvog pokušaja, u Beogradu se dogodila Parada ponosa. Prvi pokušaj 2001. godine završio se u krvi, jer policija nije želela da zaštiti učesnike, mirno je posmatrala šta se dešava u centru grada i reagovala tek kad je sama bila napadnuta. Drugi pokušaj bio je 2004. godine, ali se brzo odustalo zbog martovskih dešavanja u Srbiji, tako da mnogi taj pokušaj i ne uzimaju u obzir. Treći pokušaj, odnosno drugi, bio je prošle godine, ali je propao, jer srpska vlast nije bila spremna da obezbedi sigurnost učesnika u centru Beograda, da bi samo posle godinu dana odjednom postala spremna, što je bilo ključno da Parada ponosa uopšte bude održana. Bilo je potrebno više od devet godina, mnogo pritisaka na srpske vlasti i oko šest hiljada policajaca, da bi oko hiljadu ljudi prošetalo nekoliko stotina metara.

Pre ulaska u tampon-zonu s one strane duge, poznatije kao park Manjež, učesnici su morali da pokažu neki lični dokument i da budu popisani. Slično Jevrejima u nacističkoj Nemačkoj dobili su žutu traku oko ruke i broj. Nažalost, taj broj nije bio deo nikakve nagradne igre. Ali, to nije bilo dovoljno, već su svi bili obeleženi i ružičastim krugom. Bilo je potrebno oko šezdeset godina da ružičasti trougao iz Nemačke postane ružičasti krug u Beogradu. Tako obeleženi i zapisani mogli su da šetaju unutar najsigurnijeg geta na svetu i da budu okruženi najzgodnijim srpskim frajerima, žandarmerijom.

Zbog glasne muzike i prijateljskog okruženja učesnici nisu imali predstavu šta se dešava oko njih, ali su tu idilu s vremena na vreme narušavale sirene vatrogasnih kamiona, SMS poruke prijatelja koji javljaju šta se dešava u gradu, kao i helikopter koji je kružio iznad grada. Paradu ponosa je tokom celog procesa organizovanja pratio evropski duh. Mnogi su govorili da se parada organizuje zato što je to tako Evropa naredila, dok su organizatori hiljadu puta ponovili da će parada pomoći Srbiji da uđe u Evropu. U skladu s tim, prvo su se obratili gosti iz Evrope koji su nas zapljusnuli praznim frazama o slobodi, kako je ovo divan dan za Beograd i ostalim mitovima o slobodi, cveću, leptirićima i jednorozima. Uz zvižduke je dočekan ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, čiju ostavku zahteva veliki broj nevladinih i LGBT organizacija, koji nas je nazvao grupom slobodnih ljudi, što zvuči pomalo smešno uz šest hiljada policajaca, odnosno šest policajaca na svakog učesnika. Organizatori su od države zahtevali hitno donošenje nacionalne strategije za borbu protiv homofobije i još nešto što je hitno, ali je retko ko obraćao pažnju na to, jer su mahom bili nestrpljivi da prošetaju, a u vazduhu se već osećao miris suzavca koji je vetar donosio s bojnog polja. Iako je šetnja bila kratka, osećalo se zadovoljstvo prisutnih što se parada najzad dogodila, bez obzira na sve njene mane i nedostatke. Bila je to jedna vesela, šarena i uspešna šetnja.

Tokom čitave Parade ponosa učesnici ni u jednom trenutku nisu videli huligane, jer ih je policija držala daleko od učesnika koji su, može se slobodno reći, bili s one strane duge. Žurka u SKC-u je prekinuta, jer je situacija u gradu počela da se otima kontroli, tako da je počela evakuacija učesnika. Policijske marice odvozile su učesnike u bezbedne delove grada, gde su dalje nastavljali svako svojim putem.

Posle parade mnogi su pitali šta smo dobili od ove šetnje, kao da je u Srbiji moguće napraviti drastične promene jednom šetnjom. Ali, najvažnije je to što se država prvi put eksplicitno stavila na stranu LGBT populacije, što je bila spremna da brani prava LGBT populacije na slobodu okupljanja, da natera policiju da radi svoj posao i da štiti ljudska prava. Parada ponosa tek je početak borbe za LGBT ravnopravnost, za čije je dostizanje potrebno mnogo vremena, rada i energije. Uprkos svim negativnim aspektima i kontraindikacijama, ovo je prva velika pobeda LGBT aktivizma u Srbiji. Nažalost, za sada ostaje problem da je LGBT populacija jedna od najugroženijih manjina u Srbiji, ali još uvek nema političke volje da se krene u sistematsku borbu protiv homofobije.

Ja za vikend planiram da šetam sa svojim dečkom Knez Mihailovom, da se držimo za ruke, možda pevamo na kiši, ljubimo se i grlimo u kafiću dok pijemo kafu sa šlagom. Da li možemo da dobijemo naših dvanaest policajaca da nas štite?