LGBT-prava.ba: Kultura je odličan način da se pošalje poruka

Povodom gostovanja Predraga Azdejkovića u okviru trodnevnogMerlinka festivala u Sarajevu od 15. do 17. marta 2013. godine, iskoristili smo priliku da sasvim kratko porazgovaramo sa njim o mogućnostima aktivističkog LGBT djelovanja kroz polje kulture i umjetnosti. Predrag Azdejković je predsjednik Gej lezbejskog info centra koji je osnovan 2009. godine u Beogradu. Centar okuplja gej muškarce, lezbejke, biseksualne, transeksualne, transrodne, queer i heteroseksualne osobe koje svojim političkim i društvenim djelovanjem doprinose većoj informiranosti o LGBT pitanjima, pravima i kulturi.

Lgbt-prava.ba: Šta za tebe znači činjenica da su prije nekoliko mjeseci hakovani sajtovi Gej lezbejskog info centra (sajt gej magazina Optimist www.optimist.rs, sajt Merlinka festivalawww.merlinka.com, sajt Gej vodiča kroz Srbiju www.gej.rs, kao i tvoj privatni sajt www.azdejkovic.com)?

P.A: Sajtovi gej organizacija se često hakuju, ali se to dešava i sa svim drugim sajtovima, s tom razlikom da je ovde motiv homofobija. U ovom slučaju jednom klincu je bilo dosadno, pa je hakovao gej sajtove pa se hvalio drugarima hakerima. Mi sve sajtove imamo sačuvano na našim kompjuterima, jer znamo da to može da se desi, tako da smo spremni, samo što je cimanje sve to vraćati i ponovo postavljati. Srpska gej zajednica je jako vidljiva na internetu, pojedini naši sajtovi se nalaze u top listama posećenosti u Srbiji, što pojedinim homofobima koji nemaju šta pametnije da rade jako smeta.

Lgbt-prava.ba: Između ostalog, široj javnosti si poznat i po fotomontažama koje praviš. Šta predstavljaju te fotomontaže za tebe i šta im je cilj?

P.A: Slika govori hiljadu reči. Osim LGBT tematike mene jako zanima šta se uopšte, politički dešava u srpskom društvu. Fotomontaže su lak način da se pošalje kritička poruka, a koja je u svojoj biti zabavna, ali vrlo oštra. Često se dešava da fotomontaže završe na naslovnim stranicama dnevnih listova u Srbiji, dok je moj našminkani Putin bio jako prisutan na protestima zbog hapšenja članica grupe Pussy Riot širom sveta, zbog čega sam bio jako ponosan.

Lgbt-prava.ba:  Kako umjetnost i kultura postaju saveznice u borbi za ljudska prava LGBT osoba? Kakvo je tvoje iskustvo o djelotvornosti udružene borbe aktivizma i kulture, na osnovu onoga sto godinama radite u okviru GLIC-a?

P.A: Kultura je odličan način da se pošalje poruka. Filmovi i serije koje imaju gej-lezbejske likove prikazivane u Srbiji su jako doprinele da se smanji homofobija. Pre svega serija Vil i Grejs koja je počela da se prikazuje 2001. godine u Srbiji. Merlinka filmski festival je zato i osnovan, da kroz filmove približi široj publici LGBT egzistenciju, a u isto vreme osnaži LGBT zajednicu i poveća vidljivost. U Beogradu se takođe izvode pozorišne predstave u kojima ima gej i trans likova, što nije direktna zasluga aktivista već nekih divnih ljudi u pozorištima.

Lgbt-prava.ba:  S obzirom da djeluješ u polju kulture, a kako su tvoji stavovi o nedjelotvornosti parade ponosa kao aktivističke metode poznati unutar LGBT zajednice, objasni nam prednosti kulturnog djelovanja, u odnosu na to šta Parada ponosa predstavlja u našem (regionalnom) socijalnom kontekstu. Koje su prednosti i mane kulturnog aktivizma, a koje su prednosti i mane aktivizma parada ponosa?

P.A:  Parada ponosa u Srbiji nije donela pozitivne rezultate. Meni kao aktivisti je to cilj, pozitivna promena. Ne želim sa se ređaju zabrane pa da možemo da kukamo kod EU kako je u Srbiji strašno i da tražimo još sredstava. Meni je cilj da iz bilo koje akcije LGBT zajednica izađe kao pobednik, jer smo do sada jako puno puta bili gubitnici, što loše utiče na samopouzdanje LGBT ljudi. Kulturni aktivizam treba samo dobro osmisliti i tada daje pozitivne rezultate, a relativno je prihvaćen od strane društva, dok s druge strane Parada ponosa nije široko prihvaćena ni od strane LGBT zajednice ni od strane društva, što i jeste uzrok tolikog nasilja i loših rezultata.

Razgovarala: Jasmina Čaušević