NoLimit: Ekskluzivno-Predrag Azdejković

Malo poznato običnom narodu da si ti Predraže izdao knjigu i da si novinar. Hoćeš li nam reći kako ti se knjiga kotirala na tržištu i šta trenutno radiš u novinarstvu?

-Često kritičari umeju da kažu, kakvo je to zanimanje gej aktivista… i ja odgovorim nikakvo, jer sam po zanimanju novinar. Trenutno radim kao glavni i odgovorni urednik gej magazina „Optimist“, portala „GayEcho“ i kao saradnik u Magazinu za promociju čitanja „Bookvar“. Takođe sam i član komisije za žalbe Saveta za štampu. Moja knjiga satiričnog naziva „Vreme hemoroida“ štampana je 2011. godine i tiraž je rasprodat. Bio sam jako srećan kad su se dve biblioteke iz Toronta javile da žele da imaju moju knjigu u ponudi, jer imaju knjige na srpskom jeziku. Već duže vreme imam ideju da pišem drugu, ali zbog obaveza nikako da počnem.

Imaš toliko zanimanja i slobodno mogu da kažem titula kao gej aktivista. Šta si konkretno uradio da poboljšaš položaj homoseksualaca u državi Srbiji?

-Moj angažman je mahom fokusiran na osnaživanju same LGBT zajednice. Već pet godina organizujem Međunarodni festival LGBT filma „Merlinka“ koji se svakog decembra održava u Domu omladine Beograda i koji je od jednog malog underground festivala postao prepoznatljiv u zemlji, regionu ali i svetu. Putem filmske umetnosti želimo da povećamo vidljivost LGBT zajednice, ali i da je osnažimo, jer je Merlinka festival jedini uspešni javni događaj koji se dešava već godinama. Kada su gej magazin „Optimist“ i portal „GayEcho“ u pitanju, oni su na sličnom tragu, samo što LGBT zajednicu osnažuju kroz informisanje. Jako sam srećan da je magazin ušao u svoju četvrtu godinu postojanja. Iza mog već 14 godina dugog angažmana stoje dve nagrade koje su mi jako drage i mislim da sam na dobrom tragu.

Da li misliš da se ipak desio veliki pomak u shvatanju LGBT populacije ili je to samo privid radi ulaska u EU?

-Ako uporedim 2000. godinu kada sam počeo i danas, mogu da kažem da se desio veliki pomak i da to nije privid radi ulaska u EU. Situacija naravno nije savršena, ali nije ni očajna. Generalni problem srpskog društva da onih koji bi vam zagorčali život ima znatan broj, a da im se pristojna i tolerantna većina sklanja s puta, te se oni osećaju još jače. Mislim da je vreme da ta pristojna većina prestane da bude tolerantna prema nasilnicima i kretenima, da malo pokaže zube, bez obzira da li je tu reč o LGBT populaciji ili nečem drugom.

Ja lično znam i to naravno iz najpouzdanijih izvora da je dosta što homoseksualaca ,što biseksualaca u najvišim krugovima čak i politike, pa kako to da oni koji ”upravljaju” maltene ovom državom ne daju legitimitet i sva prava gej populaciji?

-Interesantno da se homoseksualci i biseksualci u najvišim krugovima, bez obzira da li to bila politika, umetnost, kultura, sport… nisu posebno potrudili da svojoj LGBT zajednici poboljšaju položaj. Negde mi je paralela srpska dijaspora koja kao da ne želi da u Srbiji ne bude bolje, kako bi kad dođu u novim kolima i sa nekoliko stotina evra mogli da budu kraljevi međ’ rodbinom. Tako i ti visoko profilisani homoseksualci i biseksualci, uspešni i poznati, kada se spuste među običan LGBT plebs, žele da budu kraljevi dok svi ostali treba da ostanu u mulju i da im se dive.

Postoji jos jedna činjenica, a to je da su zagriženi homofobičari u Srbiji prikriveni homoseksualci, koji nisu spremni da priznaju ni sebi, pa ni drugima svoje seksualne sklonosti. Da li si imao kontakt sa takvim osobama i da li umeš da ih prepoznaš?

Ja u tu činjenicu ne verujem, jer bi to bila situacija da se mi gejevi međusobno tučemo, oni frustrirani tuku one koji nisu frustrirani. Kod homofobičnih muškaraca pre svega vidim mržnju prema ženama, jer oni gejeve tuku jer se po njihovom viđenju ponašaju kao žene, a biti žena nije jednako dostojanstveno kao biti muškarac, vitez, vojnik, ratnik, vladar. Zato ja pre svega ženama kažem, ako vam je dečko homofobičan, bolje da se sklonite od njega, jer pre svega on ne voli žene.

Nije nikakva tajna da je jedna od najuticajnijih grupacija u svetskom šou-biznisu gej-lobi. Mnogi tvrde da je čak treća po snazi, kakva je situacija kod nas?

-Situacija je jadna. Koliko god da gej lobi postoji ili ne postoji u američkom šou biznisu, neko ko nije talentovan nema apsolutno nikakvu šansu da uspe u tom svetu, pa može da bude gej koliko god hoće. Čuo sam razne odvratne priče kako gejevi koji vladaju srpskom modnom scenom traže seksualne usluge od manekena da bi dobili angažman… i meni se takvi ljudi gade, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju.

Slobodu seksualne opredeljenosti niko ne bi trebalo da sprečava, jer je u svakom demokratskom društvu ono već priznato. Ipak, postavlja se pitanje ko bi u Srbiji takva prava garantovao i da li bi neko od njih imao ličnih interesa? Homoseksualni lobi u Srbiji postoji i jedan je od najjačih. Pojedine javne ličnosti imaju takve seksualne sklonosti, ali ima i onih koji prvo to postanu da bi postali javne ličnosti. Sta o tome mislis?

-Ja negde ne primećujem ni taj lobi, a ni te javne ličnosti. Ja samo vidim veliki broj gej muškaraca i lezbejki koji krije svoju seksualnu orijentaciju, iako to već svi znaju. Takođe, da je gej lobi tako jak u Srbiji, situacija bi bila mnogo bolja nego što jeste kad su u pitanju LGBT prava.

Da li opravdavaš kontaverznog Makedonskog voditelja Bojana Jovanovskog poznatijeg kao Boki 13. što je rekao da će u knjizi objaviti imenom i prezimenom gej političare i tajkune a prevashodno sve homoseksualce i homoseksualce sa estrade?

-Kratko i jasno, opravdavam. To je njegova sloboda govora.

Novinar: Biljana Vujović