NS Reporter: Mediji sve bolje razumeju različitost

Cilj ovakvih seminara je da ohrabri novinare da vide društvo onakvo kakvo jeste – raznovrsno, multikulturno, pluralističko, pre nego homogeno, monokulturno, objašnjava Milica Pešić

Sustina priče o različitosti jeste da se oni koji su drugačiji, koji se razlikuju, ne žive jedni pored drugih, već da žive zajedno. Poenta je da se mešaju i da utiču jedni na druge. Ako samo žive jedni pored drugih, onda tek statistički imamo multinacionalnost, multikonfesionalnost… Međutim, ti ljudi praktično ne znaju jedni za druge. Otud je neophodna kulturna razmena, jedni od drugih moramo učiti. Ovako različitost objašnjava Milica Pe­šić, direktor instituta ,,The Media Diversity”, koji se nalazi u Londonu. Ovaj institut, koji se bavi – različitostima, posebno je aktivan u zemljama arapskog sveta. Trenutno su angažovani oko izveštavanja o Egiptu.

OHRABRIVANJE NOVINARA

Pešićeva je vodila seminar/radionicu: Odgovorno novinarstvo – Postavljanje standarda u izveštavanju o LGBT zajednici. Dvodnevni seminar zajednički su organizovali Misija OEBS-a u Srbiji i Asocijacija medija.

– Cilj ovakvih seminara je da ohrabri no­vinare da vide društvo onakvo kakvo jeste – raznovrsno, multikulturno,pluralisticko, pre nego homogeno, monokulturno. Takođe, hoćemo da pomognemo novinarima da razviju profesionalne veštine kako bi bolje izveštavali o različitostima u društvu kroz fer, činjenično potkrepljeno i saosecajno pokrivanje događaja. Na kraju, nas zadatak je da se istraže osnovni principi odgovornog novinarstva: nepristrasnost, inkluzivnost, saosećajnost… – objašnjava Pesiceva.

LOŠA PRAKSA

Advokat Aleksandar Olenik, jedan od učesnika seminara, podsetio je na to da je država Srbija potpisala mnoštvo međunarodnih dokumenata, kao i da je srpsko zakonodavstvo, kada je reč o poštovanju različitosti i novinarskog izveštavanja, u nekim segmentima ispred Evropske unije.

–  Međutim, problem je primena svih tih zakona. Najveći problem je primena međuna­rodnih dokumenata, koji u slučaju spora imaju prednost u odnosu na domaće zakonodavstvo. Naše sudije, u najvećem broju slučajeva, i ne znaju šta je sve država potpisala. Dakle, nemaju pojma šta tu piše pa i ne mogu da sude kako valja. S tim problemom srećem se svakodnevno. Dakle, teorijski smo dobri, ali nam je praksa loša – zaključio je Olenik.

PROMENE U MEDIJIMA

Jedan od važnih zaključaka seminara je­ste da se medijska slika o LGBT populaciji menja. Mediji u Srbiji više nisu isključivo negativni u izveštavanju pa je u poslednjih nekoliko godina došlo do velikih promena, kažu aktivisti okupljeni oko organizacije Gej strejt alijansa.

–  Ne možemo reći da je situacija idealna, jer nije onakva kakva bismo želeli da bude, ali je napredak vidljiv. Posebno kada se poredi sa situacijom u okruženju. Recimo, u Makedoniji i Crnoj Gori, gde je mnogo gore nego u Srbiji – kaže izvršna direktorka Gej strejt alijanse Mirjana Bogdanović.

Međutim, aktivisti nemaju precizne podatke o tome kako se to poboljšanje u izveštavanju medija odrazilo na javno mnjenje. Zasad je na raspolaganju samo istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava, doduše, ono se odnosi samo na srednjoskolce. Prema tom istraživanju, čak 80 odsto srednjoškolaca podržava diskriminaciju LGBT osoba. To, doduše, vise govori o obrazovnom sistemu u Srbiji nego o medijima.

NEZANIMLJIVE INFORMACIJE

Glavni i odgovorni urednik magazina ,,Optimist” Predrag Azdejkovic govorio je o odgovornosti samih LGBT organizacija u formiranju medijske slike. On navodi da saopstenja tih organizacija mediji često ne prenose, a to nije bez razloga.

– Mediji često dobijaju potpuno nezanimljive informacije koje, logično, neće da prenesu. Tako je i na nama velika odgovornost koju ponekad zanemarimo. To nam se onda vrati kao bumerang – objasnio je Azdejković.

Autor: Dragan Stojanović