Status: Gej (ni)je OK

“Čekamo vas”

Često se na internet forumima može pročitati da je „Obraz” u stvari najveća gej organizacija u Srbiji. Ako bolje pogledate slike sa okupljanja ”Obraza”, njihovih akcija i sastanaka, primetićete da su na njima samo muškarci. Devojaka tu uopšte nema. Mladen Obradović je, kao njihov predsednik, ono najbolje što “Obraz” može da ponudi. Nije nešto, ali valjda može da posluži za nešto. Ipak su krizna vremena, ne može mnogo da se bira – ovakvo je bilo obrazloženje kandidature (sekretara) Mladena Obradovića (bezOBRAZnika) za najFrajera 2008. godine, a u organizaciji veb portala Queeria. Glasači su ovog etnički čisto srpskog frajera tesno provukli pored Vanje Udovičića, koji je ostao samo na korak iza prvoplasiranog, „alfa mužjaka Obraza“, kako Obradovića opisuju na sajtu vukajlija.com. Tako je ovaj mladi Srbin pored funkcije (sekretar) dobio i titulu (gej ikona).

Ljutio se, ljutio, ali brzo se i odljutio. Pa je učesnicima najavljene Parade ponosa poručio: “Čekamo vas”.

„U početku sam mislio da nas čekaju na kolenima, ili makar naguženi, ali mojim bludnim mislima je brzo došao kraj. Oni su više mislili na neke S&M igrice“, kaže urednik portala gayecho.com, Predrag Azdejković.

Ispostavilo se suprotno. Izgleda da se nije odljutio Mladen Obradović, ali i da su se neki drugi naljutili.

“Država je kapitulirala pred nasiljem!”

Ovo je jedna od poruka koja se mogla čuti nakon otkazivanja “Parade ponosa”, zakazane za septembar prošle godine. Pretnje upućivane učesnicima povorke urodile su plodom. Manifestacija je otkazana, vlasti su se pravdale da nisu mogle da garantuju bezbednost, a desničarske organizacije su slavile pobedu.

Da im nije omogućeno da likuju na ovaj način, nacionalisti bi se, tog dana, “prošetali” zajedno sa učesnicima parade. Makar su tako najavili “obrazovci”, koji su grad oblepili plakatima na kojima je pisalo “Čekamo vas”. I sačekali bi ih, verovatno, neki “veliki” (gabaritni) Srbi, koji bi im “omogućili” šetnju nalik “onoj” iz 2001. godine.

„Ne možete očekivati da narod kojeg već 20 godina neprekidno satanizuju, koji je ostao bez ogromnog dela svog nacionalnog prostora, koji je osiromašen, opljačkan, bombardovan, kome na njegove oči otimaju najsvetiji deo zemlje, Kosovo i Metohiju, narod koga na oči svih nas ubijaju, da će on mirno da gleda kako pojave poput gej parade prolaze Beogradom. Pa, nema šanse. Neće dozvoliti to. Videlo se da je srbski duh suviše jak i da ga ničim ne mogu kontrolisati“, objašnjava značenje „poruke“ – čekamo vas – Mladen Obradović, gej ikona Srbije i sekretar „Obraza“, naglašavajući da bi i on, kao i hiljade Srba, tog dana bio na ulicama Beograda.

„Ja sam siguran da bi oni odustali kad bi videli kako smo se okupili. A ako ne bi, onda je to guranje prsta u oko. Onda je to njihova krivica, njihov problem. I to je realna slika. Mi ne želimo da Srbija doživi sudbinu zapadnoevropskih zemalja, gde su pederi već počeli da sklapaju takozvane brakove i usvajaju decu. Pa, možete da zamislite kakva je sudbina te nesrećne, jadne, žalosne, dece koja bivaju u kandžama dvojice pedera. Ne daj bože nikome to da se desi“, kaže Obradović, a na opasku da je svaka ovakva zabrana i neomogućavanje jednoj manjinskoj grupi da mirno prošeta gradom, zapravo, diskriminacija, on kaže i sledeće.

„Vi sad pričate o marginalnom, u smislu brojnosti, i zanemarljivom delu populacije, koji želi sebe da predstavi kao navodno ugrožene, jadne, ugnjetene… Mi odbijamo da razmišljamo po takvoj matrici. Oni uopšte nisu ugroženi. Jer, da su tako jadni, njih ne biste mogli da vidite na televiziji, ne biste mogli da ih vidite na istaknutim mestima u svakodnevnom životu. Upravo je suprotna situacija. Oni su vrlo agresivni, napadni, bezobrazni, guraju prst u oko srpskom narodu“, priča Obradović, navodeći kao primere „agresije“ neke od aktivnosti gej aktivista: kampanja „Kosovo je sused Srbije“; Fotomontaže sa likovima „blaženopočivšeh Patrijarha Pavla“, gospoda Isusa Hrista, Svetog Save, svetog vladike Nikolaja; njihove glave namontirane na tela striptizeta; farbanje hrama Svetog Save u te pederske boje…“

Poziv na nasilje pred ovu zakazanu šetnju Beogradom, mogao se čuti od već dobro poznatih homofoba, pripadnika naci(onali)stičkih organizacija, predstavnika političkih partija, pojedinih medija, iz vrha Srpske pravoslavne crkve.

“Ako za okupljanje pedera saznamo i na dan održavanja, odmah će se sjatiti na hiljade rodoljuba koji će ‘razbiti’ taj skup nemorala, bluda i satanizma”, izjavio je pred Paradu ponosa Miša Vacić, portparol SNP 1389. Postavlja se logično pitanje – kako se neki događaj „razbija”?

“Nije to poziv na nasilje. Ne mora niko ništa da ne kaže, ima toliko besnih ljudi, još od raspada Jugoslavije, NATO bombardovanja, ljudi koji su tehnološki viškovi, zapostavljene omladine, ljuti na ovaj režim, ljuti na svašta, nemaju gde da iskažu svoju ljutnju i iz nekog stvarno čudnog razloga, ali u neku ruku dobrog, tu ljutnju hoće da iskažu prema pederima, jer u njima vide otelotvorenje svih problema.“

Tako je, nakon pojašnjenja “ko bi”, Vacić prešao i na pojašnjavanje načina “razbijanja” ovakvog skupa.

“Mi smo imali strategiju mirne okupacije prostora gde su oni trebali da imaju svoj skup. Zauzmemo i svojim telima ga čuvamo. Ne bi mogli da priđu. Dođe pet hiljada ljudi i legne. I ne miče se”, škrto Vacić prepričava plan “okupacije prostora”. Ostatak razgovora je bio pokušaj novinara da “raskrinka” ovaj osmišljeni plan.

Status: Pet hiljada ljudi legne?

Vacić: Sedne.

Status: I tako sedite ceo dan?

“Ceo dan.”

Dobro, sedi pet hiljada muškaraca ceo dan. A devojke, za njih nije dobro da tako dugo sede na hladnom betonu ili asfaltu?

“Devojke bi sedele na klupama. Tamo ima puno klupa.”

A ako nekoj zafali klupa?

“Donele bi se montažne daske, organizovalo bi se. Donelo bi se fosni koliko god treba i sedeli bi ljudi na daskama.”

Ko bi vam dozvolio da to postavite?

“I mi smo pokušavali da zakažemo skup, pa nam nisu dali. Naše bi se završilo 15 minuta pre njihovog. E, sad, da li bi sedam ili 10 hiljada ljudi stiglo da se pomeri, to ja ne znam. Mi smo rešili da se na svaki način, ali sto posto nenasilno, borimo protiv toga i da uvek smislimo neki mudar način, da ne bude ničiji život ugrožen, a da se to ne održi”, završio je Vacić sa odavanjem plana, ali je kao važnost istakao da “organizacija SNP 1389 nije za istrebljenje pedera, nismo protiv pedera, ako bi se on odazvao mobilizaciji, služio vojsku, bio uspešan sportista, privrednik, reprezentovao dobro našu zemlju, voleo Srbiju, služio Srbiji… Može on fiktivno da nađe ženu neku, da se dogovori s njom, kaže: ja sam peder, ali ti mi budi žena i u javnosti da imam ženu. Iznad interesa pojedinca stoji interes zajednice i interes društva”, savetuje Miša, mada je ovo suprotno pravoslavlju, na koje se, kao i drugi nacionalisti, svesrdno poziva.

“Ne, to nije laž. Imaš teritoriju, ljude i vlasti na toj teritoriji. U moderno vreme, svi ti pojedinci se odriču dela slobode, u tom jednom nepostojećem društvenom ugovoru, koju daju vlastima, da vlast to pretoči u zakone, a vlast biraju kroz svoje legitimne predstavnike. Vlast mora biti legitimna i da bude legalna. Pederluk narušava to. Nije u skladu sa većinom društva. Ali, ne samo što nije u skladu, nego šteti većini društva. Nije reproduktivno. Mi nismo za to da se oni istrebljuju, ali ne treba tu svoju anomaliju da popularišu.”

Malo “tvrđi” stav o “nereproduktivnosti” izneo je i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović.

“Ljubav je data čovjeku da rađa. Svako rađanje je rođenje za vječnost, a ne za smrt i ništavilo. A drvo koje ne rađa siječe se i u oganj baca. Da li je jalova ljubav – ljubav? A takva je muželožnička, gej-lezbijska ljubav koja neće i ne može naslijediti Carstva Božijega, jer je besplodna i jalova. Jer njen eros vodi u smrt i samoubistvo, istovetan je sa smrću.”

Koliko su se u ovoj izjavi prepoznali oni koji nisu gej muškarci i lezbejke; da li su se možda u njoj pronašli heteroseksualni parovi koji nemaju decu; koliko stotina hiljada ljudi treba da bude posečeno i bačeno u oganj po rečima Rista Radovića, pita se Predrag Azdejković.

„Kada to prebrojimo dođemo do jedne genocidne brojke. Ali, kao ateista, ja insistiram da se sveštenici pravoslavne i svih drugih crkava zadrže na svom stadu i da mene zaobiđu u širokom luku. Smatram za kršenje mojih ljudskih prava kada sveštenik crkve kojoj ne pripadam pokušava da određuje moj život. Mislim da je to bezobrazluk.“

A moguće je, pak, da su svi oni koji se protive organizovanju parade, tek, neobavešteni.

“I zašto oni hoće svima da kažu da su gejovi i lezbejke? Da li ja nekome pričam da sam heteroseksualac”, pita se Miša Vacić, a na novinarsku opasku da je upravo to rekao, a i da njemu niko ne brani da sa svojom devojkom prošeta, držeći se za ruke, odgovara: “[ta, zato što ne mogu da se drže za ruke, oni hoće da se bune? Ljudi ovde nemaju da jedu, zemlja je okupirana, a sad se oni bune…”

Iako tekstovi, obično, nemaju “poruke” suprotstavljenim stranama, u ovom su neminovne.

Prva – organizatorima “Parade ponosa”: kad budete planirali narednu, pozabavite se više informisanjem građana o “ciljevima” svoje šetnje. Ovako, mogu da pomisle da hoćete da “demonstrirate”, tražeći, ionako gladnom srpskom narodu, koru hleba.

Druga – protivnicima organizovanja gej parade: homofobija je bolest. Tekst o lečenju ove fobije možete da pročitate na sledećem sajtu – gayecho.com/Seks.aspx?id=2065&grid=2049&page=5