ALO: Kako reći roditeljima da si gej?

Kako porodici saopštiti da si gej ili lezbijka, to jest da vas seksualno privlače osobe istog pola, kao i koliko je u svemu tome bitna podrška baš najuže familije, tema je ovogodišnjeg, drugog po redu, beogradskog „Prajda“.

O ovoj teškoj temi nešto više od mesec dana pre nove „Parade ponosa“ otvoreno za „Alo!“ priča najpoznatiji domaći gej aktivista Predrag Azdejković.

Kako objašnjava naš sagovornik, samospoznaja o tome da ga interesuju muškarci u njegovom slučaju je došla veoma rano.

– Kad se sada prisećam početka školovanja, mogu da primetim da su mi se tada više sviđali dečaci nego devojčice, to jest da su mi dečaci bili lepši od devojčica i da sam imao veću želju da sedim u klupi sa dečakom, nego sa devojčicom. Više sam voleo da se igram sa devojčicama, lutkama i da preskačem lastiš, nego da igram fudbal. Imam sreće, te mi roditelji nisu branili da se igram tiganjima i lutkama – započinje svoju priču Azdejković.

Kako kaže, kasnije su, kad je ušao u pubertet, bili popularni „New Kids on the Block“, ali njega su interesovali na drugačiji način.

– Nisam čuo nijednu njihovu pesmu, a totalno sam odlepio, jer su svi bili lepi i slatki. U pubertetu sam shvatio da me drugi muškarci seksualno uzbuđuju. Ja sam bio feminizirano dete, tako da je mnogima bilo jasno da sam gej pre nego što je to meni bilo jasno. U osnovnoj školi sam imao nadimak Virdžina, koji mi je, naravno, smetao. Zbog zezanja okoline imaš potrebu da se menjaš i da im dokazuješ da nisi ono što jesi, kako bi prestali da te zadirkuju. To je greška, tada počnu još više. Zato treba prihvatiti sebe i biti ponosan na ono što jesi – smatra Azdejković.

On je bez oca ostao sa 14 godina i živeo je sa majkom i sestrom. Kako kaže, majci je oduvek bilo jasno da je drugačiji, ali joj je trebalo puno vremena da to prihvati…

– Bio je to proces, jer za homoseksualnost se vezuje jako puno predrasuda. Od toga da su nas zle čike silovale kao klince, te smo zato gej, da je majka dominantna, te je to razlog… Na sve to moja majka mora da se bori sa činjenicom da sam aktivista i da mi svakodnevno huligani prete smrću, što njoj nije nimalo prijatno, dok sam se ja na sve to navikao – kaže Azdejković i dodaje da njegovoj sestri nije bilo iznenađenje kada joj je rekao da je gej. Štaviše, dobio je od nje veliku podršku za ono što danas radi.

– Ona mi je velika podrška kada je aktivizam u pitanju i često me ohrabruje u onome što radim. Njena ćerka je odrastala u porodici koja nema predrasude prema homoseksualcima i primećujem da se često svađa sa svojim školskim drugovima na temu gej prava. Priznajem da sam ponosan zbog toga i da mi to izuzetno znači, jer aktivisti su pod velikim pritiskom i, ako nemamo podršku i zaštitu porodice za ono što radimo, onda je to veliki problem – zaključuje Azdejković.

„Biće frke nekoliko dana…“

– Coming out ili javno saopštavanje – treba ljudima da pojednostavi život. Zato je važno da proverite kakav stav vaši roditelji i porodica imaju po pitanju homoseksualnosti, pokušate da ga izmenite i onda im kažete svoju orijentaciju. Biće tu frke nekoliko dana, ali na kraju će naučiti da žive s tim. Mnoge LGBT osobe nisu ekonomski nezavisne, odnosno zavise od roditelja, što je ponekad osnov za ucenu. Ekonomska nezavisnost ne može da škodi, naročito u slučajevima kada vaši roditelji ne prime vest baš najbolje. Istraživanja su pokazala da sestre i majke bolje prihvataju tu vest, tako da mnogi odlučuju da prvo njima saopšte svoju seksualnu orijentaciju – savetuje Azdejković.

Milan S. Prelić