Arena 92: Kad homići marširaju

Srbija je pred novim, ovoga puta „unutrašnjim“ iskušenjem! Ni posle godina nedoumica, naime, nije rešena misterija: treba li nam Parada ponosa? Gej i lezbijske organizacije uporne su u nastojanjima da nas, i tako, približe razvijenom svetu, pa je sada i vlast spremnija da im izađe u susret.

Ministar za ljudska i manjinska prava, Svetozar Čiplić, izjavio je, tako, kako veruje da će Povorka ponosa biti uspešno organizovana, jer su pretnje i opasnosti za njeno održavanje – daleko manje!

– Ove godine, okolnosti su potpuno izmenjene. Organizatori su imali sastanke sa političkim partijama i poslaničkim grupama, primoravši političare i stranke da se izjasne o Paradi ponosa. Uz to, i policija se, u znatnoj meri, razračunala ili ušla u obračun sa onima koji izazivaju nasilje propagirajući netoleranciju – procenio je Čiplić i najavio da će taj događaj biti upriličen u septembru ili oktobru.

Podršku paradi homoseksualaca, nadalje, dali su i Vensan Dežer, šef misije EU u Srbiji, Darko Runić, direktor Agencije za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju Beograda, Marko Karadžić, državni sektretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, te predstavnici JUKOM, Helsinškog odbora za ljudska prava, brojnih nevladinih organizacija, ali i glumci Srna Lango, Mirjana Karanović, Dragan Bjelogrlić, Irfan Mensur, Lena Bogdanović… Pridružili su im se i reditelji Maja Uzelac, Mladen Đorđević i Janko Baljak, kao i slikarka Biljana Cincarević, odnosno voditeljka Luna Lu.

Srpski nacionalisti, međutim, već devet godina, otvoreno se protive javnom pojavljivanju homoseksualaca i fizički sprečavaju njihovo „paradiranje“. Mladen Obradović, generalni sekretar Otačastvenog pokreta „Obraz“, kaže kako je „svima dobro poznato da je ogromna većina srpskog naroda protiv održavanja takve manifestacije“…

Nije rajna šte će se desiti ukoliko organizatori te parade, ali i režim koji ih podržava, silom pokušaju da nametnu širenje nemorala, kojem se narod odlučno protivi. Naglašavamo da, ni po koju cenu, nećemo dozvoliti održavanje parade srama, a njeni organizatori snosiće isključivu odgovornost za sve što se tamo bude dogodilo. Ako misle da nekažnjeno mogu da guraju prst u oko našem narodu, neka znaju da „Obraz“ to neće dozvoliti. Pozivamo ih, zato, da još jednom dobro razmisle o svemu i poručujemo „Čekamo vas“ – poručuje Obradović.

I Demokratska stranka Srbije pozvala je organiztore da odustanu odo državanja Povorke ponosa, procenjujući kako „nema nikakvog razloga da homoseksualci u Beogradu prave parade, kojom neće poboljšati svoj položaj, već samo nepotrebno izazvati odijum javnosti“. DSS, nadalje, smatra da „seksualno opredeljenje pripada intimi svakog pojedinca, pa gej populacija može održavati sastanke na bilo kom drugom, zatvorenom mestu, odnosno da izaberu salu i tamo se druže“! Ivan Ivanović predsednik organizacije „Naši“, opet, najavljuje da će – istog dana kad i Parada ponosa – u Beogradu biti organizovan miran protest.

Napisali smo „Narodni proglas“, u kojem pozivamo sveštenike, vojsku i policiju, radnike i seljake, studente i navijače… da se odazovu i spreče paradu. Zaista ne mogu da garantujem da neće doći do incidenata. Pisalo smo pismo i Svetom arhijerejskom sinodu, pa ima indicija da će najverovatnije, biti upriličena i litija koja će, 20. septembra, krenuti kroz Beograd. Ipak, nadamo se da parada neće bi biti održana – veruje Ivanović.

Pri svemu tome, u Srbiji danas postoji deset gej organizacija: u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Udruženje građana „Gej strejt alijansa“ vodi Lazar Pavlović, u statusu v.d. predsednika; Boban Stojanović predsednik je „Kvirija centra“, a Predrag Azdejković čelnik „Gej lezbijskog info centra“. Njih trojica jedini se javno eksponiraju kao gej aktivisti…

Kod žena, najpoznatiji su „Labris“, grupa za lezbijska ljudska prava, osnovan u Beogradu još 1995, te novosadska grupa „NLO“, sa stažom od oktobra 2004. godine. Njih predstavljaju feminističke aktivistkinje Biljana Stanković – Lori, Veronika Mitro, Čarna Ćosić i Alisa Kockar.

Niko tačno ne zna koliko ima homoseksualaca u Srbiji. Iako gej aktivisti tvrde da ih, sa lezbijkama i transvestitima, ima oko pola miliona, Miša Vacić iz pokreta „1389“ uveren je kako u Srbiji ima veoma malo homoseksualaca.

Gej pokret čini grupa od njih stotinak, organizovanih u desetak organizacija, pa se isti ljudi upisuju u svako pojedinačno članstvo. Ali, da bi se prestavili kao masovni pokret, sabiraju i simpatizere iz redova ekstremne levice, aktiviste omladine LDP, pa i neke članove nevladinih organizacija. Dakle, reč je o prevari iz koje izvlače i fingiranje masovnog ugrožavanja ljudskih prava i homoseksualnih prava. Da sve bude još prozirnije, ljudi koji se predstavljaju kao organizatori Parade ponosa nisu legitimni predstavnici srpskih homoseksualaca – tvrdi Vacić.

Njegove reči, na svoj način, potvrđuje i Predrag Azdejković, prvi čovek „Gej-lezbijskog info centra“, kada kaže: „Broj ljudi koji su aktivni u našim organizacijama veoma je mali“!

I, zaista, lideri ovih grupa smatraju kako je njihova misija, zapravo, promovisanje i zaštita ljudskih prava građana i građanki Srbije, a posebno ljudskih prava LGBT osoba: gej muškaraca, lezbijki, biseksualaca, transrodnih, transseksualnih i interseksualnih lica. Generalne vrednosti za koje se zalažu su ravnopravnost, solidarnost, tolerancija i nenasilje!

Zvanično, u Srbiji je muški homoseksualizam bio zakonom zabranjen do 1994, a ženski nije ni pominjan – kao da ne postoji. U leto te godine, u Krivičnom zakonu ukinuta je odredba da je seksualni odnos između dvojice punoletnih muškaraca, zasnovan na obostranom pristanku, krivično delo koje se kažnjava kaznom zatvora do jedne godine. Izmena propisa usledila je iako, do tada, u Srbiji niko i nikada nije bio uhapšen na osnovu takve odredbe.

Uprkos tome, gej aktivisti insistiraju da su oblasti u kojima oni, skupa sa lezbijkama, žele promene zapravo tradicionalne vrednosti, koje nacionalisti i pravoslavci smatraju nedodirljivim i neranjivim. Konkretno, to su porodica, policija, zdravstvo, obrazovanje, mediji, poslodavci, centri za socijalni rad, političke partije i nevladine organizacije. Jedini problem je što se, na taj način, pokret homoseksualaca direktno meša u politiku i javni život Srbije.

Opet, njihovi protivnici smatraju da su pitanja gej ljudi njihova intimna, a ne javna stvar, te da nisu za ulicu, još manje za – paradu!

Dakle, srpska javnost – i posle deset godina od demokratizacije društva – ima izrazito negativan stav prema gej populaciji. Većina građana smatra da je homoseksualnost bolest, pa nacionalisti, čak, ne prihvataju da oni budu i dobrovoljni davaoci krvi: „Ne treba nam krv od lezbijki“ – poručuju nacionalisti.

Malo koga zanima što su lezbijke iz grupe „Labris“, još 2005, od Srpskog lekarskog društva dobile uverenje kojim se potvrđuje zvaničan stav Svetske zdravstvene organizacije – da istopolna orijentacija, odnosno homoseksualnost, nije bolest.

Tu netrpeljivost potvrdila je i anketa koju su, u martu 2010, sproveli „Gej strejt alijansa“ i „Centar za slobodne izbore i demokratiju“.

„Homoseksualnost je opasna pojava za društvo“ smatra 56 odsto anketiranih građana, dok 67 procenata smatra da je Crkva u pravu kada osuđuje pojavu homoseksualnosti… „Država treba da radi na suzbijanju homoseksualnosti“ – izričito je više od polovine, dok 38 odsto ljudi obuhvaćenih istraživanjem veruje kako je „sve to zapadna izmišljotina, kojom se žali uništiti porodica i naša tradicija“. Na kraju 47 procenata anketiranih uvereno je kako „problem homoseksualnosti nameću razne nevladine organizacije, koje na tome zarađuju“…

Anketa, nadalje, potvrđuje i pretežno negativan stav javnosti prema Paradi ponosa, odnosno ravno 45 odsto ispitanika vidi gej smotru kao vrstu provokacije. Ipak, protiv homoseksualaca ništa protiv nema čak svaki šesti građanin.

– Smatramo da je nasilje društveno neprihvatljivo ponašanje, iako, istorija moderne Srbije, zapravo, istorija nasilja nad svima, u kojoj su elite beskrupulozno trošile ljudske živote i kršile prava građana. Konflikti u Srbiji moraju početi da se rešavaju nenasilnim putem i moraju biti prepoznati kao šansa za rešavanje problema, a ne za međusobno uništenje često i veštački suprotstavljenih strana – smatra lider „Gej strejt alijanse“, Lazar Pavlović.

Praksa je, međutim, sasvim drugačija. Zbog pretnji ekstremista i nacionalista, parada je obustavljena četiri puta: 2001, 2004, 2008 i 2009. godine. Pre dve godine, čak, čule su se i glasine da će – povodom „Eurosonga“ – u Beograd doći još 20.000 homoseksualaca iz Evrope i sveta, što je dodatno podgrejalo netrpeljivost prema ovom delu populacije.

Iste godine, pokrenuli smo kampanju „Ljubav na ulice! Huligane u zatvore“, u znak protesta zbog odsustva političke volje da se homoseksualcima pomogne. Da bi realizovali slobodu okupljanja koju nam garantuje Ustav, nama je neophodna zaštita policije, koju oni ne mogu da nam obezbede. Pripadnici pokreta „Obraz“, u više navrata, i putem stranih medija, pretili su da će „ulicama Beograda biti prolivena krv svih homoseksualaca“… Inače, svaka četvrta osoba homoseksualnog opredeljenja doživi neku vrstu napada, fizičkog ili psihičkog – potvrdio je Boban Stojanović, lider „Kvirija centra“.

Slične rezultate pokazalo je i istraživanje ženskog udruženja „Labris“, odnosno i oni tvrde kako je čak četvrtina gej populacije u Srbiji izložena nekom obliku nasilja na javnom mestu.

Naravno, to nije sve. Posredstvom interneta, gej populaciji stižu pretnje i plasiraju se dezinformacije kako će se ovogodišnja Povorka ponosa održati 19. septembra, u organizaciji samozvanog „LGBT foruma Srbije“. Protivnici homoseksualaca, posredstvom globalne komunikacijske mreže, pozivaju se da „pokvare priredbu“. U jednoj skorašnjoj „objavi datuma parade“, najavljeno je, čak, i paljenje srpske zastave, čime bi se ponovio prošlogodišnji scenario napada na homoseksualce.

Nisu, međutim, svi u Srbiji agresivni. Ne malo je ljudi koji ne pripadaju važnost gej pokretu, smatrajući kako je to samo nova, pomodna sekta za pravljenje para. Jer, na Zapadu je gej pokret veoma snažan – posebno u muzičkoj i modnoj industriji.

Njihova kupovna moć u SAD procenjuje se na 800 milijardi dolara. Taj argument korišćen je i u diskusiji o gej brakovima u SAD, s obzirom na to da se na njihovim svadbama može mnogo zaraditi. Uostalom, mnoge evropske metropole zarađuju milione na gej paradama, ali meni se pomali gadi to mešanje para i ljudskih prava – iskren je Predrag Azdejković, ukazujući da su danas sve slavne osobe, koje javno podržavaju gej prava, postale homoseksualne ikone.

Među onima koje gej populacija neizmerno voli su : Madona, Šer, Kajli Minog, Ledi Gaga, Sindi Loper, Barbra Strajsend… U Srbiji vlada slična moda, pa se tvrdi kako „poseban ugled“ uživaju Čedomir Jovanović, Novak Đoković, Milan Stanković, Jelena Karleuša, Biljana Srbljanović, Biljana Cincarević, Lena Bogdanović, Bebi Dol, Aleksandra Kovač, Marina Perazić…

Na kraju, ako je suditi po promotivnim skupovima, ovogodišnju Paradu ponosa organizovaće „Gej strejt alijansa“, uz pomoć „Kvirija centra“, Nacionalnog demokratskog instituta i holandske Narodne partije za slonodu i ravnopravnost?! Datum još nije utvrđen, mada je – posle podrške predsednika države – Lazar Pavlović izjavio da je sazrelo vreme za konkretizaciju te „verbalne podrške“.

Održavanje Parade ponosa sagledavamo kao održavanje jednog duha metropole, koji Beograd zaslužuje. Prestonica bi, uostalom, od toga imala i direktnu korist. Kao što zanimljiva arheološka izložba, muzejska zbirka, sportska ili kulturna manifestacija privlače turiste, prijateljska atmosfera prema gej populaciji može biti primamljiva za dolazak turista, otvaranje zemlje prema Evropi i svetu, te stvaranje pozitivne slike o Srbiji – izjavio je Boban Stojanović, iz „Kvirije“.

Izvesno je, međutim, da se samo nagađa kako bi datum održavanja ove Povorke mogao biti 31. oktobar. Organizatori, naime, još skrivaju termin i mesto ovogodišnje smotre srpskih homoseksualaca jer se, kako saznajemo, aktivisti gej pokreta svađaju da li da Paradu održe u centru Beograda – zarad veće medijske promocije – ili ispred palate „Srbija“, na Novom Beogradu, gde bi bezbednost učesnika bila uporedivo veća?

Tajna organizacija?

Glavni organizator Parade ponosa, po svemu sudeći, biće „Gej strejt alijansa“, ali je paradoksalno da se njeni čelnici – Boris Milićević i Lazar Pavlović – iako se javno deklarišu kao borci za ljudska prava, što se leto više bliži kraju, uglavnom ponašaju kao lideri kakve tajne organizacije. Jednostavno, nije moguće dobiti bilo kakvu informaciju o njihovim namerama i očekivanjima, a – sasvim je izvesno – ne može se baš sve podvesti pod „neophodnu konspiraciju“ zarad bezbednosti potencijalnih učesnika. Uostalom, obaveštavanje javnosti takođe je jedan od bitnih segmenata svake organizacije bilo kojeg događaja: od promenjenog režima saobraćaja, do lokacije koju će oni nezainteresovani moći bar da zaobiđu. Ili u „Gej strejt alijansi“ misle i žele drugačije…

Politički poeni

Istraživanja su pokazala da homoseksualce najviše podržavaju LDP, DS, naprednjaci i SPS, a najviše ih osporavaju glasači Srpske radikalne stranke i DSS. Naravno, ni ova podrška nije bez političke koristi, jer je gej zajednica svojevremeno izjavila kako podržava Čedomira Jovanovića, ali da „nema ništa protiv Borisa Tadića i DS“, te da je naprednjak Tomislav Nikolić „sasvim prihvatljiv zato što je svoj stav prema ovoj populaciji pokazao angažovanjem u kampanji Marije Šerifović“!

Za uzvrat, gej pokret traži svoje mesto na političkoj sceni, nameran da utiče na donošenje ili dopune Zakona o porodici, Antidiskriminacionog zakona, kao i Zakona o ravnopravnosti polova i izradi Nacionalnog plana aktivnosti za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.

Oruđe NATO i EU

Pederski pokret čista je političko-marketinška tvorevina – tvrdi Miša Vacić, iz organizacije „1389“. Jer, reč je o još jednom perfidnom oruđu i oružju NATO i EU, za pokoravanje suverenih nacija u Evropi. Njihovi predstavnici zapravo su politički aktivisti militantnih, ultra levih, ekstremno liberalnih i kvazi građanskih marginalnih grupa u Srbiji. To su plaćenici sa jasno izrežiranim scenarijima delovanja i nemuštom ulogom ugnjetene žrtve… Pederi nikada nisu bili posebno ugroženi u Srbiji i nema govora o bilo kakvoj sistemskoj propagandi. Srpsko društvo, shodno tradiciji pravoslavlja, veoma poštuje pravo privatnosti, tako da se decenijama niko nije bavio homoseksualcima, niti radio protiv njih.

Predrag Azdejković, prvi čovek „Gej-lezbijskog info centra“

Sumnjiva državna podrška

Sagovornik „Arene 92“ je aktivista gej pokreta, koji je direktno učestvovao u organizaciji razgovora homoseksualaca sa predsednikom države. Predrag Azdejković, istine radi, karakterističan je i kao jedini gej lider koji se odazvao pozivu za razgovor, pa smo ga, na početku, pitali kako definiše gej pokret i koliko članova, odnosno simpatizera imaju?

Pokret čine sve osobe, bez obzira na seksualnu orijentaciju, koje aktivno rade na poboljšanju položaja gej-lezbijske populacije u Srbiji. Broj simpatizera je nekoliko desetina hiljada i to su ljudi koji nam daju verbalnu podršku na raznim forumima. Veoma malo nas je aktivno u gej organizacijama, a broj onih gej osoba koje seju da se, bez skrivanja, pojave u medijima je jednocifren.

* Ima li razlike između gej i lezbijskog pokreta?

Svuda u svetu, pa i u Srbiji, postoji izražena razlika, pa su muške i ženske grupe mahom razdvojene. Statistike pokazuju da gej muškaraca ima više nego lezbijki, ali je u Srbiji njihov pokret jači i duže postoji. Moje iskustvo pokazuje da je lezbijski pokret konzervativniji, jer je često baziran na feminizmu i, ponekad, ume da zastrani u mržnju prema muškarcima.

* Ko je organizator Parade ponosa i koliko će ona koštati građane Srbije?

Naš „Gej lezbijski info centar“ pasivno podržava Paradu, a glavni organizator je „Gej strejt alijansa“. Ostale grupe, aktivno ili pasivno, podržavaju ili ignorišu događaj. Inače, sama povorka, u najjednostavnijoj formi šetnje Beogradom, ne zahteva budžet, ali će država morati da odvoji veliki novac kako bi obezbedila sigurnost učesnika…

* Gde će Parada biti održana i kada?

Tačan datum još nije određen, a i kada se utvrdi mislim da će se čuvati u tajnosti. Predsednik Tadić nam je rekao da je centar Beograda jako rizičan i preporučio plato ispred palate „Srbije“, koji može dobro da se obezbedi. Prošlogodišnji organizatori nisu hteli ni da čuju za tu opciju i zahtevali su isključivo centar Beograda, pa se nadam da će ovogodišnji biti mudriji i spremni na kompromise.

* Koliko učesnika očekujete iz sveta, a koliko iz Srbije?

Naš Gej lezbijski pokret, tokom godina, pokazao se nesposobnim da organizuje paradu, tako da su stranci digli ruke od nas. Prošle godine bilo ih je svega nekoliko desetina, pa ne verujem da će se i ove skupiti više od hiljadu istomišljenika.

*Kakav otpor očekujete, s obzirom na to da građani ne odobravaju gej pokret?

Apelujem da se ne pribegava nasilju. Tu, pre svega, mislim na navijače i ekstremiste, mada očekujem da ove godine policajci „treniraju strogoću“ prema onima koji budu pokušali da nasilno prekinu Paradu. Podsetiću, 2001. čuvari reda mirno su posmatrali šta se dešava… Inače, ja nisam ljubitelj policije, niti nasilnih rešenja, pa mi se ne dopada da neko batinama brani moja ljudska prava.

* Šta podrška predsednika Tadića i nekoliko ministara znači za vas u gej pokretu?

To mi je vratilo samopouzdanje, jer nas kolege, gej aktivisti iz okolnih zemalja, gledaju potcenjivački i sa visine. Sada, konačno, i mi imamo s čime da se hvalimo. Nadalje, poslata je poruka javnosti kako je gej-lezbijska populacija sastavni deo srpskog društva, koji zaslužuje poštovanje i ima svoja ljudska prava. Ali, ja se ponekad plašim tolike državne podrške. Nešto je tu meni, ipak, sumnjivo…

* Da li je Parada ponosa samo propagandna priredba, da bi Srbija svetu pokazala kako je moderna…

U to nema nikakve sumnje. Za manje od godinu dana, čitav državni aparat i skoro sve političke partije počele su da podržavaju gej paradu. Tolika podrška je licemerna u državi gde gej parovi nemaju nikakva prava. Predstavlja se kako mi nemamo nikakvih drugih problema i jedino nam je važno da paradiramo. Povorka može biti i događaj koji ništa neće promeniti, a da država potom, može da nas stavi na led i kaže: „Eto, dobili ste paradu, a sad – čistac“!

M. Lopušina
Arena 92 – broj 33 – 31. avgust 2010.