Danas: Gej klubovi nisu „Sodoma i Gomora“

Izlazak u gej klub u Beogradu ni najmanje se ne razlikuje od izlaska u bilo koji drugi, strejtaški. Predrasude kako se tamo organizuju orgije i druge bahanalije proizvod su homofobičnog društva. A koliko su one netačne, najbolje će vam posvedočiti obezbeđenje. Kada čuju da su dobili angažman da obezbeđuju gej klub, prva reakcija im je „ijao, Sodoma i Gomora, šta ću tamo, kako ću…?!“ A onda nas upoznaju i vide da smo obični ljudi i često postajemo i prijatelji – priča za Danas najpoznatiji gej aktivista u Srbiji Predrag Azdejković.

U Beogradu, inače, postoje tri gej kluba i pet kafića u kojima se okuplja LGBT populacija. Postoji i jedan klub u Novom Sadu. Na tim mestima se druže i pripadnici gej populacije, ali navraćaju i strejt osobe, koje bez straha i predrasuda izlaze sa svojim prijateljima.

Izlazak u ove klubove je potpuno bezbedan, jer imaju obezbeđenje, a vikendom je na ulazu i oko klubova policija. Iako je brojka od tri gej kluba najveća u Beogradu proteklih decenija, gej scena je nedovoljno razvijena da bi izdržala opstanak sva tri. Posebno u vreme ekonomske krize. U prestonici Srbije uglavnom su bila dva, koja bi se posle nekog vremena zatvorila, a onda su se otvarali novi. Jedan je, po pravilu, bio za „urbanu“ populaciju, dok su se u drugom posle ponoći puštali narodnjaci. Mnoge javne ličnosti, poput Bebi Dol, Marine Perazić, Aleksandre Kovač i Nataše Bekvalac, nastupale su bez straha u ovim klubovima.

U periodu kada se najavi parada, kao što je sada, slučajevi nasilja i pretnje upućene gej populaciji su učestaliji. Stoga i ne čudi što vlasnici gej klubova ne žele javno da govore. Iako su uglavom porodični, heteroseksualni ljudi. Ni pripadnici LGBT populacije ne govore otvoreno o izlascima na ova mesta, upravo zbog straha za sopstvenu bezbednost.

Predrag Azdejković, koji je i urednik gej magazina „Optimist“, kaže da se iskustva iz gej klubova dele na forumima i kroz anonimne ankete.

Tako Vladan (56) kaže da 70-ih godina, u duhu socijalizma, nije bilo gej klubova, ali je bilo gej kafića. „U to vreme gejevi su se okupljall u ‘Kazbeku’, preko puta SKC. Tu sam otišao krajem sedamdesetih i imao sam dvadesetak godina. Tu se po separeima okupljala gospoda i onda odlazila u kruzing po Manježu i šire. Odlazilo se i u Dušanku, parno kupatilo, koje danas ne radi. Poslastičarnica u hotelu ‘Moskva’ je takođe bilo aktivno gej okupljalište. Tamo sam odlazio još ranih sedamdesetih godina. Danas postoji više mesta, ali je to nekako uplašenije i neslobodnije. Tada se nismo plašili nikakvih navijača i ultradesnice, jer nije smela da postoji. Sve sami svesni samoupravni socijalistički opredeljeni građani. lako je ‘pederisanje’ bilo zabranjeno i kažnjivo, niko te nije ganjao. Kao ni za pornografiju za koju je bila kazna godinu dana zatvora zbog širenja bludnog materijala“, navodi Vladan.

Boris (39) kaže da je prvi put u gej klub otišao sa 29 godina, i to u klub „X“. „Bio sam oduševljen i srećan jer sam napokon osećao pripadnost. Pred odlazak sam bio uzbuđen i sa nestrpljenjem sam čekao da uđem i osetim atmosferu.“

Azdejković navodi da je jedan od prvih zvaničnih gej klubova u Beogradu bio upravo „X“ u Nušićevoj.

– Ovaj klub je dugo vremena radio i okupljao beogradsku LGBT zajednicu, ali i one iz drugih gradova koji bi dolazili u Beograd da bi se zabavili u tada jedinom klubu u Srbiji. Prošlo je puno vremena dok Beograd nije dobio dva gej kluba. Danas klub „X“ više ne radi, ali ga se mnogi sećaju kao „rupu“ u kojoj su se lepo provodili – kaže Azdejković. Za taj klub se, inače, spekulisalo da je u vlasništvu DB, s obzirom na činjenicu da za nekoliko godina nije izvršena nikakva policijska racija.

U poređenju sa gej klubovima u Srbiji, koji se nimalo ne razlikuju od običnih klubova, situacija u inostranstvu je posve drugačija.

– U gej klubovima u evropskim razvijenim zemljama, a nama su najbliži u Budimpešti i Beču, muškarci šetaju goli do pojasa. Atmosfera je „vruća“ i tu se dolazi da bi se upoznao seksualni partner. U okviru tih klubova postoje i posebne sobe za seks, takozvani „dark rumovi“. Toga kod nas nema. Beograd nema ni gej saunu, za razliku od Zagreba. Naša gej scena je potpuno drugačija od one u evropskim zemljama, a opet smo izloženi predrasudama, pretnjama i nasilju, više nego bilo gde drugde – zaključuje Azdejković.