All posts tagged “Danas”

Danas: Gej klubovi nisu „Sodoma i Gomora“

Izlazak u gej klub u Beogradu ni najmanje se ne razlikuje od izlaska u bilo koji drugi, strejtaški. Predrasude kako se tamo organizuju orgije i druge bahanalije proizvod su homofobičnog društva. A koliko su one netačne, najbolje će vam posvedočiti obezbeđenje. Kada čuju da su dobili angažman da obezbeđuju gej klub, prva reakcija im je „ijao, Sodoma i Gomora, šta ću tamo, kako ću…?!“ A onda nas upoznaju i vide da smo obični ljudi i često postajemo i prijatelji – priča za Danas najpoznatiji gej aktivista u Srbiji Predrag Azdejković.

U Beogradu, inače, postoje tri gej kluba i pet kafića u kojima se okuplja LGBT populacija. Postoji i jedan klub u Novom Sadu. Na tim mestima se druže i pripadnici gej populacije, ali navraćaju i strejt osobe, koje bez straha i predrasuda izlaze sa svojim prijateljima. Continue Reading

Danas: O Paradi ponosa 2012. iz političkog ugla


Očekujem Đilasa na Paradi ponosa
Predrag Azdejković, urednik gej magazina Optimist i član gej-lezbejskog info-centra

1. Parada ponosa zakazana je za tačno mesec dana – 30. septembar. Treba li da se održi?

Teorijski – da. U ovom trenutku – svejedno ili bolje ne. Parada ponosa u Srbiji nema pozitivne efekte na LGBT zajednicu, niti na društvo u celini. Parada ponosa ne menja ništa nabolje, već samo stvara dodatne probleme. Dugotrajne aktivnosti LGBT organizacija donose promene, dok Parada ponosa sve to jednom godišnje upropasti. Parada kao aktivistički izraz nije efikasna i produktivna. U vremenskom periodu kada je ta tema aktuelna poveća se nasilje nad LGBT osobama, kao i generalno homofobija. Količina energije i resursa koja se uloži u organizovanje Parade i rezultati koje ona donese pokazuju da je ona neisplativa. Naročito kad se uzme da organizatori ovogodišnje Parade ništa ne zahtevaju, već im je jedini cilj da se ona desi. Kao pripadnik LGBT populacije smatram da je to uvredljivo. Jedina uspešna Parada ponosa iz 2010. imala je politički zahtev da se osnuje Nacionalni savet za borbu protiv homofobije i u tome je uspela. Na sve to treba dodati da mnoge LGBT grupe u Srbiji ne podržavaju održavanje Parade, a druge podržavaju, ali ne žele da učestvuju u organizaciji. Continue Reading

To je veliki korak za Ameriku, ali pošto živim u Srbiji, mene to ne dotiče nešto posebno. S druge strane, LGBT organizacije iz Amerike već godinama pritiskaju Obamu kako bi im dao podršku, i konačno je popustio. Interesantno je i to što je on, kako prenose mediji, istog momenta dobio milion dolara podrške za svoju kampanju od strane LGBT organizacija. - Predrag Azdejković

Danas: Kako komentarišete to što je Barak Obama javno podržao gej brakove?

Danas: Minimalna kazna zatvora zbog poziva na nasilje

U većini evropskih zemalja u sličnim slučajevima sud postupa po hitnoj proceduri i najčešće se donose najveće kazne * Oni koji šalju preteće poruke razradili tehnike kako ne bi bili otkriveni

Beograd – U Srbiji je donesena prva presuda za pretnje LGBT populaciji na društvenoj mreži Fejsbuk, koja je ujedno i prva presuda za ugrožavanje opšte sigurnosti upućivanjem pretećih poruka na internetu u našoj zemlji. Naime, Viši sud u Beogradu osudio je Simu Vladičića na tri meseca zatvora, odnosno dve godine uslovne kazne, jer je na Fejsbuk grupi „500.000 Srba protiv gej parade“ pretio pripadnicima LGBT populacije. Continue Reading

Danas: Sigurna kuća od proleća u Beogradu

Iako su mediji juče objavili da će u Nišu biti otvorena sigurna kuća za pripadnike LGBT populacije, članica niškog Gradskog veća Dušica Davidović demantovala je ovu vest. Ipak, iako će Niš ostati bez sigurne kuće za pripadnike LGBT populacije koji su nakon otkrivanja svoje seksualne orijentacije ostali na ulici, ovakvo prihvatilište će na proleće biti otvoreno u Beogradu.

Naime, prema navodima pojedinih medija, Davidovićeva je izjavila da Niš „planira izgradnju sigurne kuće u kojoj će biti smešteni homoseksualci sa područja Niša i okolnih gradova koji su sve češće žrtve nasilja ili su u konfliktu sa svojim roditeljima zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta“. Continue Reading

Danas: Država nema na homofobiju

Stefan Radović, koji se prošle nedelje javno deklarisao kao homoseksualac, ostao je juče nedostupan za medije jer se nalazi na savetovanju kod psihologa, a stručnjaci mu preporučuju da se na neko vreme povuče iz javnosti.

Ispovest 19-godišnjeg mladića, koji je nakon objave da ga privlači muški pol, izbačen iz porodične kuće u Kuršumliji, a otac ga se odrekao, privukla je pažnju širom regiona. Njemu su se obratile dve porodice nudeći mu pomoć. Stariji bračni par iz Srbije sažalio se na sudbinu ovog mladića nudeći mu smeštaj, dok je bračni par iz Hrvatske najavio je da će organizovati neku vrstu pomoći u Hrvatskoj, jer su u Stefanovoj priči „prepoznali svoj slučaj“. Continue Reading

Danas: Skrivanje zbog straha od otkaza

Beograd – Zaštitnik građana nije dobio nijednu pritužbu da je neko ko radi u državnim organima diskriminisan zbog svoje seksualne orijentacije, saznaje Danas. Čak ni u Inspekciji rada ne postoji nijedna prijava diskriminacije na poslu na osnovu seksualne orijentacije, ukazuju naši sagovornici, koji se bave pravima LGBT osoba.

Iako to nije zakonska obaveza, ne postoji zvaničan podatak koliko je predstavnika LGBT populacije zaposleno u državnim institucijama u Srbiji, prvenstveno zbog straha od diskriminacije. Međutim, pripadnici gej zajednice i oni koji se bave zaštitom manjinskih i ljudskih prava, smatraju da bi ta cifra mogla da bude između pet i deset odsto, pošto je to slučaj u svim životnim oblastima. Continue Reading

Ponos u patrijarhalnom društvu

Prva Parada ponosa u Crnoj Gori, koja je trebalo da bude održana 31. maja u Podgorici, otkazana je jer “državni organi nisu pokazali ozbiljnost i profesionalnost u organizaciji tog događaja”. Tako su rekli organizatori manifestacije, dok vlasti u Crnoj Gori negiraju njihove navode.

– Podgorica “Pride” je do daljnjeg odložen zbog nedovoljne političke i institucionalne podrške. Održati prvu povorku ponosa u zemlji u kojoj 71 odsto populacije misli da je homoseksualnost bolest a 58 odsto da država treba da preduzima mere protiv LGBT osoba je visoko rizičan događaj ukoliko iza njega ne stoji snažna politička podrška. Crnogorska vlada je svojim neodgovornim odnosom ugrozila održavanje ovog istorijskog događaja – navodi za Danas Zdravko Cimbaljević, predsednik LGBT Forum Progres, NVO koja je organizovala, a potom otkazala Paradu ponosa.

Za odlaganje manifestacije naš sagovornik krivi isključivo vladu Crne Gore, na čelu sa ministrom za ljudska i manjinska prava koga naziva homofobom.

– Došli smo svega dve sedmice do održavanja parade. Odnos vlade je od prvog dana bio zabrinjavajući, ali smo verovali u pravilno razumevanje značaja ovog događaja za proces pristupanja zemlje EU i dugoročno poboljšanje položaja LGBT osoba. To je možda bila i naša početnička naivnost, jer smo se oslonili na retoriku političara. Mislimo da je Crna Gora bila u stanju da prihvati Paradu ponosa i da scenario iz Beograda kod nas prosto nije moguć. Odlaganje povorke, ali i ukupan odnos prema LGBT inicijativama, znači da naše društvo još uvek ima političku elitu koja gaji ozbiljne rezerve prema značajnom segmentu stanovništva. Spremna je da LGBT prava podrži na rečima ali ne i na delima. Stvara se snažan utisak da se oni nas još uvek stide – smatra Cimbaljević.

Organizatori Parade očekivali su oko 150 učesnika, od čega skoro trećinu iz inostranstva, uprkos pretnjama. Nadležnim organima prijavljeno je oko 30 osoba zbog otvorenih najava nasilja i razbijanja povorke putem medija i Fejsbuka. Ipak, organizatori ne odustaju od namere da se prva Parada ponosa u Crnoj Gori održi.

– Nadamo se da vrlo brzo možemo odrediti novi datum povorke, koji zavisi isključivo od boljeg tretmana države. Naši zahtevi su minimalni – da prestane institucionalna stigma prema nama, da vlada odredi svoje visoke zvaničnike, a ne službenike u organizaciju parade, koji će imati obavezu da sa nama prošetaju i održe odgovarajući govor – kaže Cimbaljević.

Sa druge strane, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Crne Gore, Sabahudin Delić, tvrdi za Danas da navodi organizatora Parade ponosa o razlozima zbog kojih je ona otkazana – nisu tačni.

– Čim je najavljeno da će u Crnoj Gori biti održana Parada ponosa, potpredsednik vlade, predstavnici ministarstva za ljudska i manjinska prava i policije upriličili su sastanak sa organizatorima manifestacije, gde im je data otvorena podrška. Ne samo deklarativna, kako kažu, već i konkretna. Vlada Crne Gore je na sednici 12. maja odredila dva pomoćnika ministra i jednog predstavnika policije za članove Organizacionog odbora parade, a policija je formirala Upravni štab koji je napravio plan obezbeđivanja skupa – navodi Delić.

On dodaje da su članovi Upravnog štaba crnogorske policije posetili kolege u Beogradu sa kojima su razmenili iskustva sa beogradske parade.

– Ne znam zašto su organizatori otkazali manifestaciju. Verujte, i mi smo bili iznenađeni. Pozvali smo ih na razgovor odmah nakon toga i ubeđivali da odustanu od namere, ali bezuspešno. Objašnjenje da se događaj otkazuje „jer podršku imaju samo od dva pomoćnika ministara“ je smešno. Jedno su članovi Organizacionog odbora, a drugo učešće na samom skupu. Možda bi se na paradi pojavio i premijer, ali oni nisu imali sluha – navodi Delić.

Prema njegovim rečima, država je pokazala svoju demokratsku opredeljenost i spremnost da podrži sve manjinske grupe u borbi za svoja prava.

– Ako su mislili da će Vlada CG pasti na ovom testu, prešli su se – zaključuje Delić.

Odlaganje Parade ponosa u Crnoj Gori LGBT aktiviste u Srbiji podseća na Beograd 2009. godine kada je „Pride“ otkazan samo jedan dan pre održavanja. Predrag Azdejković, predsednik Gej lezbejskog info centra, kaže za Danas da su vlasti u Crnoj Gori deklarativno podržale paradu, što je jedan od uslova na putu ka Evropskoj uniji, dok su iza kulisa činile sve da do parade uopšte ne dođe.

– Održavanje Parade ponosa ugrozilo bi njihovu političku poziciju, a ovako sve vreme imaju izgovor za EU da oni žele, ali da organizatori nisu dorasli zadatku. Ono što je meni drago jeste da su organizatori naučili mnogo na iskustvima Srbije i Hrvatske i pokazali političku i aktivističku zrelost, naglašava Azdejković. Prema njegovim rečima saradnja između domaćih i crnogorskih organizacija je na visokom nivou. On dodaje da su problemi sa kojima se suočavaju pripadnici LGBT populacije u Srbiji i Crnoj Gori slični.

– Ako upoređujemo, situacija u Crnoj Gori, na terenu je katastrofalna. Homofobija u izraženo patrijarhalnom društvu je ekstremna, što mene jako zabrinjava. Gej pokret u Crnoj Gori je jako slab i nema puno aktivista. To je posledica činjenice da je Crna Gora zemlja sa malim brojem stanovnika. Uprkos tome, oni su jako puno uradili, naglašava Azdejković.

On ističe da u Crnoj Gori i Srbiji postoji Srpska pravoslavna crkva koja širi homofobiju, dok Crnogorska pravoslavna crkva nema nikakav problem sa Paradom ponosa.

Karadžić: Zajednički rad na toleranciji

Marko Karadžić, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i komesar za ljudska prava u Liberalno demokratskoj partiji, kaže za da je odlaganje Parade ponosa u Crnoj Gori pokazatelj da u ovoj zemlji, kao i u mnogim drugim državama u regionu moramo zajednički da radimo na promociji tolerancije i jednakosti.

– Država, ali i nevladine organizacije moraju da imaju dugotrajnu i efikasnu kampanju kako bi ljudima približili sve ono što im je do sada bilo nepoznato ili predstavljeno u pogrešnom svetlu – kaže Karadžić.

Danas: Pretnje zbog Parade ponosa 2011.

Beograd – Iako se još ne razmišlja o organizovanju parade ponosa 2011, niti su počele bilo kakve pripreme za nju, srpski gej aktivisti već dobijaju pretnje. Naime, predsednik Gej lezbejskog infocentra Predrag Azdejković je preko socijalne mreže Fejsbuk dobio preteću poruku od izvesnog Zorana Radosavljevića koja glasi – „Predraže, molim te da organizuješ gej paradu 2011. Samo znajte biće bombe! Smrt pederima!“

– Ovo nije prvi put da mi prete. Tokom organizovanje Parade ponosa u oktobru gotovo svakodnevno sam preko mejlova, sms poruka i socijalnih mreža dobijao pretnje. Međutim, posle parade one su prestale, verovatno zbog straha nasilnika da će biti uhapšeni, ali su sada nastavljene, ističe Azdejković za Danas.

Prema njegovim rečima, državni organi još ne preduzimaju konkretne korake da se homofobija u društvu smanji, a neki političari vrše pritisak na gej aktiviste da odustanu od Parade ponosa 2011.

Danas: Čitam, gledam, slušam

Predrag Azdejković

Predsednik Gej lezbejskog info centra

Čitam:

“Neverovatne avanture Kvalijera i Kleja” autora Majkla Čabona je knjiga koju trenutno čitam. Knjiga je odlična i sa razlogom je autor nagrađen Pulicerovom nagradom. Pre nje pročitao sam “Midlseks” Džefri Eugenides.

Gledam:

“Hari Poter i relikvije Smrti” je poslednji film koji sam odgledao u bioskopu. Moram priznati da više gledam serije, poslednjih dana to je serija iz 80-ih “Zlatne devojke”. Ona je preteča sadašnje serije “Seks i grad”.

Slušam

U poslenje vreme najviše slušam radio. Neprestano mi je uključen TDI radio i na toj stanici uvek može da se pronađe neka lepa muzika.

Danas: Imam strah od otvorenog prostora

Još kao mali shvatio sam da sam drugačiji, voleo sam da se igram šerpama, da se šminkam, da oblačim mamine haljine, cipele i nakit. Pored igračaka za dečake, voleo sam da se igram i lutkama. Živeo sam u Nemačkoj, gde se često organizuju maskenbali za decu i ja sam imao želju da mi roditelji kupe kostim veštice, ali se to nije desilo. Kasnije kada je došao pubertet, shvatio sam da me seksualno uzbuđuju drugi dečaci, a da su devojčice super za druženje, priča Predrag Azdejković, predsednik Gej lezbejskog info centra i poznati srpski gej novinar i bloger.

Odrastajući u Srbiji, gde se od malena nameću modeli ponašanja za dečake i devojčice, kako kaže, često se borio sa svojom različitošću, ali je ipak na kraju prihvatio sebe onakvog kakav jeste, a to je počeo da zahteva i od svoje okoline.

– Posle prvog dana škole ne pitaju te šta si učio, već da li si našao devojku i kada shvatiš da ti nisi takav, misliš da sa tobom nešto nije u redu, da si pokvaren i onda pokušavaš sebe da popraviš kako tvoju „strašnu“ tajnu niko ne bi saznao. Trudio sam se da budem kao ostali, ali mi to nije išlo, bio sam feminiziran, još u osnovnoj školi sam bio buckast, nisam bio maljav i ličio sam na devojčicu, a sve to povlači za sobom ismevanje, što me je dodatno motivisalo da se promenim. Imao sam devojke tokom srednje škole, one su posle nekoliko meseci veze navaljivale da radimo „ono“, a ja sam bežao – kaže Predrag.

Saznanje da je gej za njegove članove porodice i prijatelje nije predstavljalo iznenađenje, a problem je nastao kada je počeo da bude politički i aktivistički angažovan kako bi se izborio za svoja prava. Porodica i prijatelji brinu za njegovu bezbednost i sa tim strahom se svakodnevno nose, što je očigledan argument da homofobija ne ugrožava samo homoseksualce već i članove njihovih porodica i prijatelje.

– Retko kada govorim da sam gej, jer se ja ponašam kao gej, pa nije potrebno da naglašavam. Kada kažem da se tako ponašam ne znači da nosim roze haljinice i cičim i vrištim, već sa drugaricama komentarišem ko je dobar frajer i ko mi se sviđa – ističe Azdejković.

Više puta su ga fizički napadali samo zato što je homoseksualac ili zato što su mislili da to jeste.

– Posle svakog napada imam strah od otvorenog prostora, a ovih dana taj strah je još veći, jer sam zastupljen u medijima, što povećava rizik da me neko prepozna i napadne – ističe Azdejković.

Ipak, i pored svega, ono što ga održava u aktivističkoj borbi je činjenica da se, pre svega, bori za svoja prava.

– Ono što me najviše nervira jeste da sve to ide jako sporo. Ako ovako nastavi, ja ću imati 100 godina kada ovde bude prihvatljiv život za LGBT osobe, tako da mi je često na pameti odlazak iz Srbije, zaključuje.

Danas: Traže reakciju ministra zdravlja

Beograd  – Organizacije koje se bave zaštitom prava homoseksualnih osoba, njih devet, zatražile su od ministra zdravlja Tomice Milosavljevića da ispita slučaj Miroljuba Petrovića, koji vodi Centar za lečenje od homoseksualnosti i da obavesti javnost o statusu takvih klinika.

– Smatramo da vas kao lekara i ministra nije potrebno podsećati na stavove Svetske zdravstvene organizacije i Srpskog lekarskog društva o tome da homoseksualnost nije bolest, već jedan od varijeteta ljudske seksualnosti, te da je pravo na različitost i slobodno izražavanje seksualne orijentacije garantovano ne samo Ustavom Srbije, već i domaćim zakonima, istaknuto je u otvorenom pismu ministru koje su između ostalih potpisali i Gejstrejt alijansa, Labris i Kvirija, kao i Gej-lezbejski info-centar.

Predrag Azdejković iz Gej-lezbo info-centra, kaže za Danas da se po ovom pitanju oglasila Lekarska komora Srbije, koja je istakla da je slučaj Centra za lečenje homoseksualnosti problem policije i da klinike mogu samo da otvaraju licencirani lekari.

Boban Stojanović, predsednik Centra za promociju kulture i nenasilja Kvirija, kaže za Danas da je pokretanjem Centra za lečenje homoseksualnosti potvrđeno da je društvo u Srbiji stereotipno. „U susret Paradi ponosa od ministra Milosavljevića očekujemo makar javno izjašnjenje o ovom centru“, ističe Stojanović.

Beton: Kako je propao Belgrade Pride

Piše: Predrag M. Azdejković

Retko ko se više seća da je pre tačno mesec dana u Beogradu trebalo da se održi Povorka ponosa. To više nije aktuelno. Mediji traže nove skandalozne teme da napune naslovne strane, nevladin sektor se prošetao protiv nasilja i okrenuo nekoj drugoj ugroženoj manjini, a državni je celu temu gurnuo pod tepih, gde i inače želi da je drži. Svi događaji koji su prethodili najavljenoj manifestaciji i usledili nakon otkazivanja povorke, pokazali su da na kraju ipak nije vreme za ravnopravnost, kako je glasio slogan manifestacije. Ali šta sad? Da li gej-lezbijski pokret, koji nokautiran leži na podu, treba da se preda ili da smogne snage da ustane i nastavi sa borbom? Pre svega, vreme je za jedan timeout i analizu prethodnih događaja i učenje na sopstvenim greškama.

ZAŠTO KAŽEŠ PLATO, A MISLIŠ NA UŠĆE?

Dan pre nego što je trebalo da bude održana, Povorka ponosa je otkazana. Na vanrednoj konferenciji za novinare 19. septembra saopšteno je da policija nije u mogućnosti da obezbedi skup u centru grada i da je predloženo da se povorka premesti na Ušće, odnosno plato ispred Palate „Srbija“. Organizatori su odbili taj predlog i saopštili javnosti da je skup de facto zabranjen. Razlozi za odbijanje ovog predloga bili su nemogućnost da se ponovo kod policije prijavi događaj na drugoj lokaciji, koju je predložila sama policija, jer su organizatori o tom predlogu obavešteni dva dana pre samog održavanja povorke, kao i neadekvatnost mesta, jer na Ušću niko ne bi video povorku. Odbijanje je otvorilo prostor da se raspravlja koliko je organizatorima uopšte stalo do održavanja Povorke ponosa, naročito nakon izjave ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića u Utisku nedelje da su organizatori o alternativnim lokacijama bili obavešteni nedelju dana pre samog događaja. Takođe, vidljivost povorke bila bi mala i u centru grada, naročito kada je okružena s pet hiljada policajaca, ali bi u oba slučaja bila izuzetno vidljiva preko medija, jer se akreditovalo preko sto novinara. Tokom čitavog procesa, organizatori su činili razne ustupke kako bi se povorka uopšte desila, ali ovaj poslednji je za njih bio previše, ili možda samo dobar izgovor?

ZAŠTO KAŽEŠ POVORKA, A MISLIŠ NA PARADU?

Ustupaka i promena bilo je mnogo, od kojih su neki ugrožavali i samu ideju Povorke ponosa. Još od 2001. godine u javnosti je aktuelan naziv gej parada, odnosno Parada ponosa. Organizatori su u sred procesa organizacije odlučili da manifestaciju preimenuju u Povorka ponosa, jer reč parada ima negativnu konotaciju u javnosti. Nekako je naivno pomisliti da će preko noći nestati upotreba reči parada, naročito u medijima, samo zato što je Organizacioni odbor tako odlučio. Ta manifestacija će večno biti gej parada, kako god je nazvali, i od toga se ne može pobeći, te je zato treba prihvatiti kao realnost. Organizatore je najviše brinulo što se za paradu vezuje golotinja, tako da su apelovali na domaće medije da ne objavljuju slike golišavih učesnika sa zapadnih gej parada, jer toga neće biti na srpskoj, a potencijalne golišavo odevene učesnike su upozorili da će biti udaljeni sa skupa. Pored reči parada, pojedinima je problematična i reč ponos, koju često prati komentar da je glupo biti ponosan na svoju seksualnu orijentaciju. Organizatori su pokušali i njima da zapuše usta objašnjenjem da nije reč o ponosu na seksualnu orijentaciju, već ponos na Stonewallsku pobunu kada su pripadnici LGBT populacije u Njujorku ustali protiv policijske represije i društvene homofobije, 1969. godine. Možete misliti koliko je LGBT osobama danas u Srbiji bitan taj događaj koji se desio pre četrdeset godina tamo daleko! Mnogi pripadnici LGBT populacije su ponosni na svoju seksualnu orijentaciju, kao odgovor na konstantno omalovažavanje i obezvređivanje zbog svoje drugosti. Na sve to treba dodati da su pojedini političari i državni funkcioneri uslovljavali svoju podršku time da na povorci ne sme biti reči o ljubavi, seksu, niti golotinje, čime se direktno ugrožava identitet same manifestacije. Organizatorima je podrška države i državnih organa bila bitna, te su pristali na ustupke, što je i njihova najveća greška, jer su ih na kraju izigrali.

VELIČINA NIJE BITNA, ALI BROJNOST JESTE

U radio emisiji Peščanik Vesna Pešić je u osvrtu na Povorku ponosa rekla da „ta parada nije bila dobro prihvaćena ni kao ideja, nije bilo podrške, pa videli ste kako su se ponašali političari. Oni su se manje više ograđivali od toga, nije bilo ni podrške građana, a moram da kažem, ni gej populacija nije imala nameru da izađe u većem broju. Ako imamo u vidu koliko ima gej populacije u proseku u svakoj državi, ovde bi trebalo da ih ima oko 200-300.000. Pa da vidimo kako bi se ponašalo tih 10.000 nasilnika da se pojavilo bar pola gej populacije. Znači, ni oni nisu bili spremni da se prikažu na toj paradi, pa ne može državna sila sve da uradi. Sećate se demonstracija devedesetih kada nas je na protestima bilo 100.000, broj je bio strašno važan. To koliko vas ima strašno mnogo znači za neprijateljsku stranu.“
Povorka ponosa od samog početka nije imala podršku LGBT populacije, koja je vremenom još i opadala. Prvi veliki potres desio se izbacivanjem Gej strejt alijanse iz Organizacionog odbora, koja je i bila inicijator povorke. Sledeći potres bio je izlazak Queeria centra početkom septembra. Informacije da će golišavo odeveni biti udaljeni sa skupa, da će se oduzimati mobilni telefoni, flaširana voda, da će učesnici biti detaljno pretresani i da se ne dolazi u štiklama, samo su uticali na pad podrške.

IAKO SMO PEDERI, PRE SVEGA SMO SRBI

Na pad podrške uticao i sukob LGBT grupa koji je pratio proces organizovanja i postao fokus medijske pažnje. Umesto da se bave idejom Povorke ponosa i problemima LGBT populacije mediji su se bavili sukobom, što je pre svega veliki propust organizatora, koji su pokazali da ne poznaju kako funkcionišu domaći mediji. Organizacioni odbor saopštio je krajem maja da je iz njegovog rada isključena Gej strejt alijansa, pošto je predsednik te organizacije objavio da će parada biti održana 23. avgusta, a da se nije konsultovao sa ostalim članovima odbora. Odbor je saopštio da je takav čin ozbiljno ugrozio bezbednost učesnika i organizatora manifestacije i da je GSA pokazala da su joj političke ambicije i samopromocija ispred interesa celokupne LGBT populacije. Gej lezbejski info centar (GLIC) je više puta pozvao na pomirenje LGBT grupa, ali je takav predlog ignorisan, da bi na kraju iz odbora izašao Queeria centar jer „odsustvo kulturnog i umetničkog sadržaja ne ostavlja dovoljno prostora da se angažuju na organizovanju ove manifestacije“. LGBT aktivistička scena koja je sama po sebi slaba u Srbiji, pa još tako razjedinjena, odlučila se da organizuje Povorku ponosa koju ne podržava većina LGBT populacije i koja je zbog toga od samog početka bila osuđen na propast. I mesec dana nakon neodržane Povorke ponosa ne postoji želja da se radi na prevazilaženju konflikta. U petak 16. oktobra održan je sastanak na inicijativu Organizacionog odbora s ciljem uspostavljanja Platforme borbe za ljudska prava LGBT osoba, ali na koji nisu pozvane „nepodobne“ LGBT organizacije.

I ONDA JE MRMOT ZAVIO ČOKOLADU U FOLIJU

Otkazivanje Povorke ponosa i prebijanje stranaca po Beogradu u javnosti su shvaćeni kao kapitulacija države pred huliganima, što je dovelo do organizovanja dva događaja protiv nasilja. Prvi, Šetnja protiv nasilja Koalicije mladih protiv nasilja i drugi, Odgovor građana na nasilje. Iako je otkazivanje Povorke ponosa bilo jedan od motiva za organizovanje ovih događaja, nakon smrti Brisa Tatona ono prestaje da bude bitno. U medijskim izveštajima nigde se ne spominje Povorka ponosa, iako je na tim skupovima o njoj bilo reči. Interesantno je da je Šetnja protiv nasilja prošla sličnom rutom kojom je trebalo da prođe i otkazana Povorka ponosa, dok je Odgovor građana na nasilje bio umalo zabranjen i premešten na Ušće, ali je nakon intervencije Ivice Dačića ipak održan u Pionirskom parku. Zašto postoji razlika u pristupu policije kada su u pitanju ovi veoma slični događaji koji su se održali jedan za drugim? Odgovor je jednostavan: Koaliciju mladih protiv nasilja između ostalih čine i omladinske organizacije partija na vlasti, koje su šetale i protestovale protiv državnih organa (koje vode članovi partija iz kojih dolaze), jer nisu bili u stanju da zaštite strane i sopstvene državljane od nasilja. U isto vreme počela je i priprema za zabranu organizacija koje promovišu nasilje, među kojima su Obraz, SNP „1389“, pojedine navijačke grupe… Srpski sabor „Dveri“ je takođe bio na spisku, ali je preko noći s tog spiska nestao. Ali, da li će šetnje protiv nasilja i zabrana ovih grupa doprineti da nasilje nestane iz srpskog društva, dovoljno da Povorka ponosa postane moguća u Srbiji, ili je sve ovo bila samo predstava za oči Evropske unije?

SVEGA OVOGA NE BI BILO DA SMO ODMAH OTIŠLI U HOLANDIJU

I kada će Beograd dobiti svoju gej paradu, Paradu ponosa, Povorku ponosa, nazovite to kako god želite? Kada Organizacioni odbor osvoji zlatnu medalju na nekom sportskom takmičenju i ti ljudi postanu nacionalni heroji? Kada se kolektivno učlanimo u neku partiju na vlasti i time obezbedimo pravo da šetamo centrom grada? Upišemo ubrzani tečaj borilačkih veština i ne izlazimo iz teretane dok ne postanemo strah i trepet? Trenutna situacija pokazuje da LGBT populacija i LGBT grupe nisu u stanju da iznesu takav događaj, koji će biti moguć tek kada dovoljno ojačamo i ohrabrimo se da masovno izađemo na ulicu, a domaće političare ne bude sramota da brane osnovna ljudska prava. Pre svega srpsko društvo bi trebalo da prestane da veliča nasilnike i promoviše nasilje kao prihvatljivo ponašanje, a da li će do toga zaista doći zavisi od svih građana ove države

Danas: Pitanje odgovor

Kako komentarišete izradu studije izvodljivosti za Paradu ponosa 2009?

Predrag Azdejković
Internet portal GejEho

Mislim da je to vrlo ozbiljna posao, a i potrebno je da se izradi takva studija, jer je Parada ponosa rizičan događaj i pristupiti njegovoj organizaciji neozbiljno bi bilo takođe opasno. Nedavno objavljivanje preliminarnog datuma bilo je takođe neozbiljno dok Organizacioni odbor Parade pristupa celom poslu odgovorno, tako da podržavam izradu takve studije. Na nekim forumima sam naišao na cinične komentare u vezi sa izradom ove studije i smatram da su nepotrebni.

Danas: Nesporazum ili diskriminacija

NAŠA PRIČA – Predsednik Medija centra Islamske zajednice odbio da se pojavi u istoj TV emisiji sa gej aktivistom Predragom Azdejkovićem

Beograd  – Direktor Medija centra Islamske zajednice Hajrudin Balić odbio je da se u emisiji Moja priča na TV Metropolis emituje prilog, u kojem on gostuje, uporedo sa prilogom gej aktiviste Predraga Azdejkovića.

Kako je naveo u dopisu koji je poslao autorki i voditeljki emisije Maji Mihajlović, nakon što je saznao da će u emisiji biti uključene manjinske zajednice različite seksualne opredeljenosti, a ne isključivo verske ili nacionalne, sebe nije video u tome.

Novinarka Maja Mihajlović kaže za Danas da ovakav incident nikako nije mogla da predvidi, naročito zato što je Balić već učestvovao na jednoj tribini takođe sa Predragom Azdejkovićem, na kojoj je „čak bilo reči i o gej brakovima“.

– Balić nije pozvan u emisiju kao predstavnik islamske zajednice, nego kao intelektualac koji je trebalo da priča o tome kako je biti Musliman u Srbiji. Pritom je obavešten da je emisija koncipirana tako da u odvojenim blokovima gostuju njih dvojica sa svojim životnim pričama o tome kako je biti homoseksualac, odnosno Musliman u Srbiji – kaže Mihajlovićeva.

Prema njenim rečima, Balić je tražio da ne emituje prilog u kojem on gostuje, ukoliko bude išao uporedo sa predstavnicima seksualnih manjina.

– Naveo je da mogu da mu pošaljem sirov materijal njegovog priloga, koji bi bio objavljen na nekoj od lokalnih televizija, što sam odbila. Još jedan od pokušaja manipulacije bio je i to što je faks poslao iz Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, iako je u emisiji trebalo da govori u svoje lično ime – kaže Mihajlovićeva.

Ona naglašava da je u jednom delu svog priloga Balić pričao i o tome kako mediji loše predstavljaju islamsku zajednicu, naročito u Beogradu i Vojvodini.

Hajrudin Balić, predsednik Medija centra Islamske zajednice kaže za Danas da nema ništa protiv seksualnih manjina i da oni mogu javno da govore i da se bore za svoja prava. On dodaje da je već učestvovao na tribini sa Azdejkovićem, ali da mu je „priroda ove emisije drugačije predstavljena“. Kako napominje, on je „razumeo da je koncept emisije takav da će s njim učestvovati predstavnici nacionalnih ili verskih manjina koji će govoriti o predrasudama o njima u srbijanskom društvu“. Balić objašnjava da bi njegovo učešće moglo biti samo u kontekstu nacionalnih ili verskih manjina i ističe da je dozvolio da se prilog o njemu emituje odvojeno, ali ne i „miksovano“ sa prilogom o položaju seksualnih manjina, jer sa ovim manjinama „nema dodirnih tačaka“.

Azdejković: Nema solidarnosti

Predrag Azdejković, gej aktivista, kaže za Danas da mu je žao što nema solidarnosti među manjinskim grupama, s obzirom na to da je i Balić pripadnik manjine.

– Razlika između njega i mene je ta što bih ja branio njegova prava, a on moja ne bi. Mislim da zvuči trivijalno to što on ne želi da gostuje u istoj emisiji sa mnom, jer šta bi onda trebalo reći da radimo na istom mestu – ukazuje Azdejković.

Danas: Rainbow Cab

Nova rubrika za gej-lezbijske teme u Yellow Cabu

Mesečni vodič kroz Beograd, Yellow Cab, lansirao je u majskom broju novu rubriku – RainbowCab – posvećenu informacijama o gej-lezbijskoj sceni, koju uređuje, Predrag M. Azdejković. U majskom broju YC rubrika donosi vesti iz aktivizma, kao i o lezbijskoj seriji “The L-word”, knjizi “Bogovi sporta”, gej himnama, queer događajima u Beogradu i queer intervju sa Lenom Bogdanović. Rainbow rubrika je stalna rubrika YellowCaba i trenutno jedini prostor u srpskim medijima (štampanim i elektronskim) koji je posvećem gej-lezbijskim temama. Azdejković podseća da je pre četiri godine ugašen jedini gej magazin “Dečko”, kao i emisja “Gejming” koja je na radiju 202 emotovana od decembra 2001.