Borba: Beriša s homoseksualcima u Evropu, Tadić u rikverc

Piše: Predrag M. Azdejković

U Srbiji gej brakovi nisu mogući, iako su bili glavna tema tokom rasprave o Predlogu zakona protiv diskriminacije, jer član 62 Ustava Srbije definiše brak kao uniju muškarca i žene, te je nemoguće uvođenje gej brakova sve dok se Ustav ne promeni

Vest da je albanski premijer Sali Beriša najavio da će njegova vlada doneti zakon kojim se legalizuju gej brakovi je prvo primljena sa nevericom, ali kada je ustanovljeno da nije u pitanju prvoaprilska šala, niti novinarska „patka”, nastupilo je stanje šoka, naročito za srpsku aktivističku scenu. Albanija se u domaćoj javnosti percipira kao zaostala i patrijarhalna zemlja, u kojoj nema mesta za progres i modernizam, ali ovoga puta Albanija nas je iznenadila i pretekla Srbiju kada su u pitanju LGBT prava i odnos državnika prema ovoj temi.

„Zakon koji bi mogao da pokrene debatu i oštre reakcije ima za cilj ukidanje diskriminacije i omogućiće civilne brakove osoba istog pola”, najavio je Beriša, vođa najjače konzervativne stranke u Albaniji.

“U Albaniji postoji izvesna netrpeljivost prema tim manjinama”, kazao je premijer i pozvao Albance da poštuju „standarde drugih evropskih zemalja”. U toj bivšoj komunističkoj zemlji u januaru 1995. ukinut je zakon kojim se predviđala kazna i do deset godina zatvora „samo zbog činjenice da je neko homoseksualac”.

Ipak, homoseksualci su i dalje žrtve predrasuda u Albaniji, gde je većinsko muslimansko stanovništvo, ali i uz jak uticaj katoličke i pravoslavne zajednice.

„Izjava premijera Albanije će veoma mnogo pomoći LGBT zajednici u toj zemlji, pa čak i ako od ove najave ne bude ništa za sada. To je isto kao kada bi Boris Tadić dao sličnu izjavu u Srbiji. Budući da Beriša slovi za nekog ko je iz konzervativnijeg dela političkog spektra, izjava predstavlja još veću podršku LGBT zajednici”, smatra Goran Miletić iz Švedskog helsinškog odbora.

„Situacija u Albaniji je prilično loša. Biti gej ili lezbejka je i dalje veliki tabu i vidljivost LGBT zajednice je mala. Što se tiče prava, postoje dve ili tri aktivne organizacije tako da u tom smislu situaciju možemo porediti sa Kosovom ili Makedonijom”, dodaje Miletić.

U Srbiji gej brakovi nisu mogući, iako su bili glavna tema tokom rasprave o Predlogu zakona protiv diskriminacije, jer član 62 Ustava Srbije definiše brak kao uniju muškarca i žene, te je nemoguće uvođenje gej brakova sve dok se Ustav ne promeni. Iako se gej brakovi izričito ne spominju u Ustavu, član 62 se može tumačiti kao zabrana gej brakova. Sličnu ustavnu zabranu u Evropi ima još samo Letonija. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja zabranjuje i vanbračne gej zajednice, jer je vanbračna zajednica Porodičnim zakonom definisana kao zajednica muškarca i žene. Beogradski centar za ljudska prava je u avgustu 2005. godine podneo predlog za ocenu ustavnosti Porodičnog zakona, jer diskriminiše homoseksualnu zajednicu, ali ni posle četiri godine iz Ustavnog suda nije stigao odgovor. Ovo kašnjenje može se objasniti da je ovaj sud bio više od godinu dana u blokadi. Pošto je proces izbora sudija Ustavnog suda priveden kraju, može se očekivati da će i ovaj predlog uskoro biti pred sudijama.

Podršku gej brakovima u Albaniji dao je sam premijer, dok srpski državnici ovu temu izbegavaju, osim onih koji se o LGBT pravima negativno izjašnjavaju. Do sada državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić i Zaštitnik građana Saša Janković su jedini državni funkcioneri koji profesionalno obavljaju svoj posao i ne izbegavaju da javno brane prava LGBT populacije.

„Sali Beriša, kao konzervativni političar u Albaniji pokazuje mnogo više senzibiliteta za standarde i vrednosti Evropske unije, nego oni koji se u Srbiji deklarišu kao liberalna ili socijaldemokratska opcija. To bi na prvi pogled moglo da zvuči paradoksalno, ali u kontekstu politički konzervirane patrijarhalne i nacionalistički frustrirane Srbije je sasvim logično i očekivano”, smatra Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

„Za vreme rasprave o Predlogu Zakona protiv diskriminacije nijedan političar nije hteo glasno da kaže da Zakon protiv diskriminacije mora i treba da znači legalizaciju istopolnih zajednica. Tada su svi ubeđivali javnost da taj zakon ne znači legalizaciju istopolnih zajednica i da nema razloga da se narod plaši LGBT zajednice”, dodaje Vučo.

Žrtve srpske homofobije i deca bez roditelja

Biljana Kovačević Vučo smatra da će Srbija, uprkos Ustavu i zakonima, legalizovati gej brakove, tek kada bude postojao istinski konsenzus o ulasku u Evropsku uniju, od čega je, kako kaže, za sada prilično daleko. “Pred predsedničke izbore Boris Tadić je rekao povodom istopolnih zajednica da deca „moraju da imaju i mamu i tatu”. Ta izjava je toliko diskriminatorska, ne samo prema gej-lezbejskoj zajednici, već i prema deci bez roditeljskog staranja, samohranim roditeljima, ali ona pokazuje da bez obzira na proklamovanje evropskih integracija i vrednosti, poslednja stvar koja će se u Srbiji priznati jesu gej brakovi”, dodaje Vučo. „Prema tome, kad se Srbija stvarno opredeli za Evropu i kad zaista krene da detabuizira i ova pitanja pokrenuće se i pitanje gej brakova. U takvoj situaciji, Ustav će jedno vreme služiti kao izgovor, a onda neće biti ni problem da se Ustav promeni,” – zaključuje Biljana Kovačević Vučo.

Kako se menja Ustav

Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150 hiljada birača. O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština i predlog za promenu se usvaja dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako ne bude izglasana, o toj promeni se opet može glasati tek posle godinu dana. Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava izrađuje se akt o promeni Ustava, koji opet Narodna skupština mora da usvoji dvotrećinskom većinom, koja može da odluči da ga i građani potvrde na republičkom referendumu. Građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava i mora da dobije većinu izašlih birača.