E-novine: Dijalog: Srbija u NATO ili ne

Alternativa: demilitarizacija

Predrag M. Azdejković

Članarina u NATO je veoma visoka, ali to nije jedina stavka koju jedna zemlja mora da plati. Tu su i troškovi reorganizacije vojske, kupovina oružja i vojne opreme da bi se dostigli „NATO standardi“, troškovi oko učešća vojnika u intervencijama van države, troškovi adaptacije komunikacionih sistema, puteva, pruga, aerodroma i luka, po NATO nalogu*Da li Srbija treba da postane članica NATO i zašto?

Ne. Zemlja koja je u protekloj deceniji vodila nekoliko ratova i u kojoj je ideja o ratovima još uvek prisutna, treba više da razmišlja o demilitarizaciji nego o priključenju vojnom savezu. Kod nas je još uvek aktuelna ideja da su ratovi legitimno sredstvo za sprovođenje državnih ciljeva. Smatram da je jačanje vojske jako pogrešna strategija, naročito što je vojska jako skup hobi. Ulaganjem u vojsku direktno se oduzima od socijalne sigurnosti, zdravstva, obrazovanja, kulture, zaštite životne sredine. Članarina u NATO je veoma visoka, ali to nije jedina stavka koju jedna zemlja mora da plati. Tu su i troškovi reorganizacije vojske, kupovina oružja i vojne opreme da bi se dostigli „NATO standardi“, troškovi oko učešća vojnika u intervencijama van države, troškovi adaptacije komunikacionih sistema, puteva, pruga, aerodroma i luka, po NATO nalogu. Smatram da je pametnije raditi na demilitarizaciji regiona, nego na kreiranju jake vojske i da se večno nadmećemo sa okolnim državama (koje Srbija još uvek percipira kao neprijatelje) ko ima veću i jaču vojsku.

*Može li Srbija u EU bez prethodnog članstva u NATO?

Priključenje NATO paktu nije postavljeno kao uslov za članstvo u Evropskoj Uniji. Unutar EU postoje zemlje koje nisu članice NATO kao što su Austrija, Švedska, Finska i Irska. Mi svakodnevno čujemo pojam evro-atlantske integracije koji se predstavlja kao celina koja se ne može raskinuti, ali to nije tačno.

*Da li je zvanični koncept vojne neutralnosti Srbije adekvatna alternativa za članstvo u NATO?

Ne. Vojna neutralnost i dalje podrazumeva vojsku koja puno košta, ali je neutralna. Mi to trenutno imamo. Adekvatna alternativa bi bila demilitarizacija, odnosno nepostojanje vojske. Državna politika u najvećoj meri određuje stepen bezbednosti građana i celokupne zajednice. Politika koja se oslanja na dijalog, kulturu mira, komunikaciju i saradnju, pre svega sa prvim susedima, čini najbolji mogući i jedini realan način stvaranja mira i osećaja sigurnosti. Pitanja izgradnje trajnog mira, demilitarizacije i bezbednosti, ne mogu se posmatrati niti tretirati lokalno. To je proces koji se mora kontinuirano odvijati u celom regionu i šire. Činjenica da zemlje u našem okruženju idu ka NATO savezu ne znači da alternative ne postoje.

*Da li članstvo u NATO savezu može da utiče na rejting zemlje i priliv stranih investicija?

Može da utiče na rejting zemlje, ali ne i Srbije. Ja odmah zamišljam Vuka Jeremića koji je predstavnik Srbije u NATO-u i kako za sat vremena uspe da se posvađa sa svim članicama. Srbija sa ovom vlašću i ljudima koji vode državu i privredu nije sposobna da obezbedi priliv stranih investicija, bila ona članica NATO ili ne. Mi imamo nesposobne i korumpirane ljude na vlasti i tu činjenicu nikakvo članstvo u NATO neće da promeni.

*Predrag M. Azdejković je glavni urednik web portala Gay Echo