Pravda: Šta to beše sloboda govora?

Od kolega novinara često čujem kako političari zovu redakcije i urednike kada im se neki tekst ne dopada, kako bi vršili pritisak da takvi tekstovi više ne budu objavljivani. Ono što je začuđujuće, od takvih poziva niko nije pošteđen, dobijaju ih čak i magazini sa receptima. Zbog mojih tekstova na blogu B92 često su telefoni bili usijani, ali mi se nikad nije dogodilo da mene neko zove i traži povlačenje teksta. Za sve postoji prvi put, tako da sam to iskustvo imao prošle nedelje. Mnogi kažu da je to moje vatreno krštenje i da tek sad imam dokaze da sam pravi novinar.

Sloboda govora je pravo na izražavanje sopstvenog mišljenja i razmišljanja bez straha da će neko u tome sprečavati ili kazniti. Sloboda govora je osnova demokratskog društva, jer time građani iskazuju svoje želje i potrebe. Ako se ljudi plaše da izraze svoje mišljenje, onda ne možemo govoriti o demokratskom društvu. Ljudi u Srbiji koji drugačije misle i imaju nepopularne stavove vezane za politiku i društvo, strahuju da svoje stavove javno iznose, ne toliko zbog kazne, već zbog pritiska okoline, odbacivanja, maltretiranja, neki put i fizičkih nasrtaja. Često na meti su aktivisti nevladinog sektora, gej aktivisti, aktivisti za ljudska prava, ateisti, liberalni političari… Ali, kako moje iskustvo pokazuje, čak i oni koji su na svojoj koži osetili cenu slobode govora, nisu tolerantni i imaju slične neprihvatljive reakcije na drugačije mišljenje.

Normalno je da na drugačije mišljenje reagujemo i da želimo da raspravljamo i suočimo argumente, ali moramo da poštujemo pravo na drugačije mišljenje i na slobodu govora. U Srbiji se, izgleda, poštuje pravo na mišljenje samo dok je isto kao i moje. Naravno, ono što je važno istaći jeste da govor mržnje ne spada u slobodu govora, jer širenje rasne, verske, nacionalne i ostale mržnje na osnovu ličnog identiteta je krivično delo i spada u neprihvatljivo ponašanje. Čim iznesete mišljenje koje je drugačije od većinskog u tom trenutku i prostoru, a to može biti svašta, od podrške gej paradi, gej brakovima, ulasku u Evropsku uniju, do protivljenja gej paradi, gej brakovima i ulasku u Evropsku uniju, sve zavisi gde ste i s kim ste, kreće automatski napad, burno reagovanje, koje se jako brzo prebaci na lični nivo, vređanje i pokušaje diskreditacije.

Posle mog teksta „Zašto od Đinđića pravimo sveca?“ jako brzo je usledilo vređanje mene kao ličnosti i pokušaji diskreditacije, i to od liberalnih političara, boraca za ljudska prava i slobodu govora, tako da sam se naslušao kako sam loša osoba, zločinac, ljigav, odvratan i ono što je obavezno u svim raspravama, da sam psihički bolestan i seksualno frustriran. Ako ste imali slične situacije, nemojte to da vas brine, to je samo pokazatelj da nemaju protivargumente, da su poraženi i to su to poslednji trzaji dok leže na podu, ali su tada najopasniji.

Ono što je razočaravajuće, jeste da ne vidim veliku razliku između reakcija levice i desnice, nevladinog sektora i tzv. patriotskog bloka, proevropske i proruske, prve i druge Srbije. I jedni i drugi su netolerantni na različitost i pokušavaju da je uguše. Naravno, mene posebno boli kada takvo ponašanje primetim kod strane koju percipiram kao svoju. Minimum koji možemo da ostvarimo jeste da pokušavamo da kritikujemo određene postupke i ponašanja, a da izbegavamo lično vređanje, koliko god to bilo zabavno. Držimo se određenih principa i kritikujmo svako loše ponašanje i sve loše postupke, bez obzira čije su. To je naš posao, kao građana demokratske države, da branimo pravo ljudi da iznose svoje mišljenje, koliko god se ono nama ne dopada.