All posts tagged “Pravda”

Pravda: Azdejković odbrusio Kacinu: Prekinite da preko leđa gejeva uslovljavate Srbiju!

Izjava specijalnig izvestilaca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina “da je održavanje Parade ponosa” ove godine jedan od ključnih testova, pa i mogućih uslova” za evrointegracije Srbije, žestoko je razljutila ovdašnju LGBT zajednicu!

Podsetimo, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin je za magazin „Kord“ objasnio da je od ključnih testova za srpske institucija u okviru zaątite ljudskih i manjinskih prava da omoguće održavanje „Parade ponosa“, kao i da „sigurnosni rizik“ nikada više neće biti opravdanje za njeno neodržavanje. Continue Reading

Pravda: Andrej Pejić proglašen za gej ikonu

Poznati australijski androgeni maneken srpskog porekla Andrej Pejić proglašen je za gej ikonu 2011. godine, u izboru „Gej eho portala“. Andrej je ubedljivo pobedio sa 25 odsto glasova.

Na drugom mestu našao se glumac iz filma „Parada“, Relja Popović sa 16 odsto glasova, a na trećem sa 13 posto glasova je Stefan Radović, gej mladić iz Kuršumlije. Četvrto mesto zauzeo je bivši trener Partizana Aleksandar Stanojević, a peto glumac Nikola Simić. Continue Reading

Pravda: Azdejković i Boki 13 par

Rijaliti šou program „Parovi“, koji startuje 24. decembra, biće gledaniji i provokativniji nego prethodne sezone. Ulazak u luksuznu kuću i borbu za novčanu nagradu najavili su u paru Predrag Azdejković i Boki 13.

Naime, po estradnim kuloarima se već neko vreme priča da će jedan od glavnih aduta nove sezone „Parova“ biti dosad najkontroverzniji par u rijaliti programima kod nas, LGBT aktivista i urednik portala GLIC Predrag Azdejković i voditelj i pevač Boki 13. Planirano je da njih dvojica uđu u kuću nekoliko dana posle novogodišnjih praznika. Inače, Bokiju bi ovo posle „Velikog brata“ i „Farme“ bilo treće učešće u rijaliti šouu, dok bi Azdejkoviću bilo „vatreno krštenje“. Continue Reading

Pravda: Nema tolerancije za nasilje

Posle poslednjeg napada na LGBT osobu, 26-godišnjeg gej muškarca M. P. u centru Beograda, Gej-lezbijski info centar (GLIC) zahteva promenu Zakona o oružju i municiji i Krivičnog zakonika, kako bi se dozvolio promet, nabavljanje, držanje i nošenje peper spreja u samoodbrani, jer su LGBT osobe pod stalnom pretnjom napada, a policija nije spremna da ih zaštiti i da reaguje.

Predsednik GLIC-a Predrag Azdejković kaže da je ova organizacija o svojoj inicijativi obavestila sve relevantne političke stranke i da se nada da će LGBT osobe država konačno da zaštiti. Continue Reading

Pravda: Ponosan sam što sam „nenormalan“

Gej aktivista Predrag Azdejković smatra skandaloznim uvrede koje je pevač Nemanja Stevanović uputio u javnosti prema pripadnicima gej populacije i romske nacionalne manjine, ali ne i neočekivanim.

Podsetimo, Nemanja je gostujući u emisiji „Eksluziv“ kritikovao ponašanje Roma koji žive u neposrednoj blizini njegovog naselja na Novom Beogradu, tvrdeći da svojom nehigijenom i životnim navikama ugrožavaju okolinu. Pri tom, nije štedeo ni LGBT populaciju i uživaoce narkotika. Continue Reading

Pravda: Sve više zahteva za otkazivanjem “Parade ponosa”

BEOGRAD – Do najavljene “Parade ponosa“ u Beogradu ostalo je manje od 72 časa, a još se u javnosti vode polemike oko mogućih incidenata 2. oktobra i mogućeg otkazivanja celokupne manifestacije.

Posle apela nekoliko desničarskih organizacija, Nezavisnog sindikata policije, ali i pojedinih političara da Paradu treba otkazati, sa istim zahtevom javnosti obratilo se i Udruženje policije „Solidarnost“, koje je pozvalo Vladu Srbije da na današnjoj sednici ozbiljno razmotri sve procene službi bezbednosti i donese odluku o održavanju Parade. Odgovornost traže od države i od organizatora, i smatraju da bi samo zabrana ovog događaja pokazala da je i jednima i drugima Srbija na prvom mestu. Continue Reading

Pravda: Crna Gora meka za gejeve

Posle saznanja „Pravde“ o raskalašnim žurkama na Crnogorskom primorju, kada je bogata političko-privredna klijentela iz celog regiona uživala u „druženjima“ sa eskort-devojkama, među kojima su se nalazile i pripadnice estradnog miljea, tema ekskluzivnih bahanalija „na visokom nivou“ dobija novu dimenziju u kojoj se osim devojaka za zabavu, pojavljuju i mladići.

Kako piše Podgorički dnevni list „Vijesti“, sada već čuvena rođendanska proslava Neta Rotšilda na jahti u Tivtu, kojoj je prisustvovao svetski džet-set pa i bivši crnogorski premijer Milo Đukanović, poslužila je i kao pozornica za venčanje dvojice gej muškaraca iz Švedske. Continue Reading

Pravda: Azdejković: Biću Boki 14

Poznati gej aktivista, novinar i publicista Predrag Azdejković planira da se ubuduće više posveti masovnim medijima, tačnije radu na radiju i na televiziji. On najavljuje da će, kao i sve što radi, i ovo biti nešto neviđeno i neponovljivo, i da će podići standarde zabavnog programa u Srbiji.

– Po vokaciji sam novinar i već duže vreme planiram da vodim radio emisiju. Nadam se da će se to realizovati, mada se u ovoj zemlji sa kulturnim projektima nikad ne zna i zato obično ne volim ništa da najavljujem pre finalne realizacije. Postoji i plan, a videćemo šta će od svega biti, da sa koleginicom na televiziji vodim emisiju u kojoj ćemo predstavljati najbolja mesta za izlaske i zabavu u Beogradu. Bila bi to srpska verzija svetski poznate serije „Vil i Grejs“, a zvala bi se „Vodič kroz Beograd“. Volim rad u medijima, a posebno me privlače kvalitetne zabavne i humorističke emisije, kojih maltene uopšte i nema u moru televizijskih stanica. Voleo bih da svojim idejama unesem novine u taj segment TV programa, pa neka postanem i Boki 14. Važno je da auditorijumu ponudim nešto kvalitetno – kaže Azdejković.

Najpoznatiji srpski LGBT aktivista demantuje da će se, pored voditeljstva, oprobati i u muzičkim vodama i da će uskoro snimiti muzički album.

– Ne znam zaista odakle priče da snimam CD kada sam totalni antisluhista, i to priznajem. Što bi se reklo, lepo pevam, samo me je teško slušati. Za pevanje je potrebno imati i dobar glas, a ne samo dobar stas, koji već posedujem, tako da pevačku karijeru ipak neću započinjati. Mada, nikad ne reci nikad – kaže Azdejković.

S. Milovanović

Pravda: Šta to beše sloboda govora?

Od kolega novinara često čujem kako političari zovu redakcije i urednike kada im se neki tekst ne dopada, kako bi vršili pritisak da takvi tekstovi više ne budu objavljivani. Ono što je začuđujuće, od takvih poziva niko nije pošteđen, dobijaju ih čak i magazini sa receptima. Zbog mojih tekstova na blogu B92 često su telefoni bili usijani, ali mi se nikad nije dogodilo da mene neko zove i traži povlačenje teksta. Za sve postoji prvi put, tako da sam to iskustvo imao prošle nedelje. Mnogi kažu da je to moje vatreno krštenje i da tek sad imam dokaze da sam pravi novinar.

Sloboda govora je pravo na izražavanje sopstvenog mišljenja i razmišljanja bez straha da će neko u tome sprečavati ili kazniti. Sloboda govora je osnova demokratskog društva, jer time građani iskazuju svoje želje i potrebe. Ako se ljudi plaše da izraze svoje mišljenje, onda ne možemo govoriti o demokratskom društvu. Ljudi u Srbiji koji drugačije misle i imaju nepopularne stavove vezane za politiku i društvo, strahuju da svoje stavove javno iznose, ne toliko zbog kazne, već zbog pritiska okoline, odbacivanja, maltretiranja, neki put i fizičkih nasrtaja. Često na meti su aktivisti nevladinog sektora, gej aktivisti, aktivisti za ljudska prava, ateisti, liberalni političari… Ali, kako moje iskustvo pokazuje, čak i oni koji su na svojoj koži osetili cenu slobode govora, nisu tolerantni i imaju slične neprihvatljive reakcije na drugačije mišljenje.

Normalno je da na drugačije mišljenje reagujemo i da želimo da raspravljamo i suočimo argumente, ali moramo da poštujemo pravo na drugačije mišljenje i na slobodu govora. U Srbiji se, izgleda, poštuje pravo na mišljenje samo dok je isto kao i moje. Naravno, ono što je važno istaći jeste da govor mržnje ne spada u slobodu govora, jer širenje rasne, verske, nacionalne i ostale mržnje na osnovu ličnog identiteta je krivično delo i spada u neprihvatljivo ponašanje. Čim iznesete mišljenje koje je drugačije od većinskog u tom trenutku i prostoru, a to može biti svašta, od podrške gej paradi, gej brakovima, ulasku u Evropsku uniju, do protivljenja gej paradi, gej brakovima i ulasku u Evropsku uniju, sve zavisi gde ste i s kim ste, kreće automatski napad, burno reagovanje, koje se jako brzo prebaci na lični nivo, vređanje i pokušaje diskreditacije.

Posle mog teksta „Zašto od Đinđića pravimo sveca?“ jako brzo je usledilo vređanje mene kao ličnosti i pokušaji diskreditacije, i to od liberalnih političara, boraca za ljudska prava i slobodu govora, tako da sam se naslušao kako sam loša osoba, zločinac, ljigav, odvratan i ono što je obavezno u svim raspravama, da sam psihički bolestan i seksualno frustriran. Ako ste imali slične situacije, nemojte to da vas brine, to je samo pokazatelj da nemaju protivargumente, da su poraženi i to su to poslednji trzaji dok leže na podu, ali su tada najopasniji.

Ono što je razočaravajuće, jeste da ne vidim veliku razliku između reakcija levice i desnice, nevladinog sektora i tzv. patriotskog bloka, proevropske i proruske, prve i druge Srbije. I jedni i drugi su netolerantni na različitost i pokušavaju da je uguše. Naravno, mene posebno boli kada takvo ponašanje primetim kod strane koju percipiram kao svoju. Minimum koji možemo da ostvarimo jeste da pokušavamo da kritikujemo određene postupke i ponašanja, a da izbegavamo lično vređanje, koliko god to bilo zabavno. Držimo se određenih principa i kritikujmo svako loše ponašanje i sve loše postupke, bez obzira čije su. To je naš posao, kao građana demokratske države, da branimo pravo ljudi da iznose svoje mišljenje, koliko god se ono nama ne dopada.

Pravda: Azdejković zbog teksta o Đinđiću leti iz stranke

Poznati gej aktivista i novinar Predrag Azdejković biće izbačen iz Socijaldemokratske unije Žarka Koraća, čiji je član od 2000. godine, i to zbog autorskog teksta o pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću, koji je objavio na sajtu B92.

– Tekst pod naslovom „Zašto od Đinđića pravimo sveca“ objavljen je kao moj blog na naslovnoj strani sajta B92 u sredu. Za dva dana ga je videlo skoro 6.000 ljudi, a ostavljeno je preko 200 komentara. Na jednom mestu u tekstu kažem: „Zbog ovih nekrofila i lešinara, koji se hrane na truplu Zorana Đinđića, meni je on postao odvratan i pri samom pomenu njegovog imena meni je muka. Gadite mi se, jer ste nesposobni i paraziti, opstajete samo od životne energije drugih“ – rekao je Azdejković i dodao da stoji iza svake svoje reči.

Kako Azdejković kaže za „Pravdu“, nije očekivao da će se 12 godina posle demokratskih promena cenzurisati sloboda mišljenja i govora, i da će se zbog toga vršiti politički progoni.

– Juče me je pozvao Srđan Kamperelić, predsednik Izvršnog odbora SDU, i prijateljski „savetovao“ da podnesem ostavku na funkciju u stranci. Pošto sam to odbio, sada mi predstoji disciplinski postupak i isključenje iz stranke, ali neka rade šta im je volja. Znam da sam pred svojom savešću čist – kaže Azdejković, i objašnjava da je razumljiva potreba da se istraži politička pozadina ubistva premijera, ali ne da se od Đinđića „pravi novi Tito“.

Azdejković ističe da se nije čuo sa predsednikom stranke, Žarkom Koraćem, ali da je jasno da to nije moglo biti urađeno bez njegovog znanja.

– Ni do sada nisam bio neki ljubitelj lika i dela Žarka Koraća. Mislio sam, ipak, da se SDU razlikuje od drugih stranaka, ali sam se, eto, prevario. Ne želim da se čujem sa Žarkom, nema ni potrebe. Neki me sad pitaju hoći li preći u neku drugu stranku, na primer u SPS, poput Borisa Milićevića, ali to mi ne pada na pamet, jer ne vidim sebe u bilo kojoj od postojećih stranaka u Srbiji – izjavio je Azdejković, dodajući da će možda osnovati svoju stranku.

– Ako sakupim 10.000 potpisa, osnovaću Srpsku pedersku stranku, ali se bojim da bih zbog skraćenice SPS opet imao političkih problema – kaže Azdejković.

Korać bez komentara

Predsednik SDU Žarko Korać nije juče želeo ni da sasluša pitanje novinara „Pravde“ o slučaju Azdejković, a kamoli da da komentar. Na pitanje iz kog lista zovemo, Korać je kratko rekao: „Nemam vremena, na sastanku sam“, i prekinuo vezu.

S. Milovanović

Pravda: Biće šest gejeva na „Dvoru“

Jedan od najpoznatijih gej aktivista u Srbiji, Predrag Azdejković po svemu sudeći novi je učesnik najgledanijeg rijaliti šou programa „Dvor“. Kako „Pravda“ saznaje, Azdejković u „Dvor“ ulazi da smiri negativne strasti među učesnicima, koje su se razbuktale posle incidenta između Firčija i Miloša Bojanića, i da ujedno prenese poruke mira i ljubavi.

Na pitanje da li je tačno da postaje novi dvoranin, Azdejković informaciju nije želeo da potvrdi, ali ni da demantuje.

– Kao što su sve zvezde pre ulaska u razne rijaliti programe izjavljivale, tako ću i ja da kažem „da neću ništa da otkrivam“, ali ću za vaše čitaoce da priznam da će ako uđem u „Dvor“ moći da očekuju neočekivano. Zajedno sa mnom na „Dvoru“ će biti šest gejeva, jer ih je već sada petorica, samo što neki od njih to žele da priznaju, a neki neće ni za živu glavu. Ukoliko uđem, eto prave „ružičaste televizije“ – kaže Azdejković.

Na pitanje kako će reagovati ako i njega neko bude gađao flašom, Azdejković kaže da je siguran da se to neće desiti i da se na „Dvoru“ neće plašiti nikoga.

– Kada budem ušao, odnosno ako budem ušao, širiću samo pozitivne vibracije i ne verujem da će me bilo ko, bilo čime gađati. Ako se to i desi, pa neka flaša poleti ka meni, uzvratiću bačenom lepezom. Vodiću se parolom „vodite ljubav, a ne rat“ – jasan je Azdejković.

Prema rečima našeg sagovornika, od trenutnih muških učesnika niko nije frajer po njegovoj meri, a misli da bi se na „Dvoru“ najbolje slagao sa Bebi Dol i Vendi.

– Bebica je super. Ako uđem, sa njom i sa Vendi napraviću klan protiv Maje Nikolić, koja me nervira, prosto zrači negativnošću. Sa svima ostalima sam siguran da ću se super slagati, i sa nekim ću biti manje, a sa nekima više kompatibilan – kaže potencijalni učesnik „Dvora“ Predrag.

S. Milovanović

Pravda: Hoćemo gej brakove

Gej lezbijski info centar (GLIC) pozdravlja inicijativu Srpske napredne stranke za promenu Ustava Srbije i traži da se, osim smanjenja broja poslanika u republičkom parlamentu, razmatraju i promene drugih članova, naročito člana 62, koji definiše pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika, ali brak definiše samo kao zajednicu muškarca i žene.

Predsednik GLIC-a i poznati LGBT aktivista Predrag Azdejković kaže za „Pravdu“ da se nada da će parlamentarne stranke prepoznati zahtev gej populacije za promenom člana Ustava kao opravdan i da će to označiti novi pristup prema LGBT populaciji u Srbiji.

– U članu 62 piše doslovce da je brak zajednica koju sklapaju muškarac i žena, što je jasna polna odrednica, koju mi smatramo nepotrebnom. Srbija je jedna od tri države u Evropi koja, kada definiše bračnu zajednicu, ima tu polnu odrednicu u ustavu i vreme je da se to promeni. U interesu ljudskih sloboda i prava apelujemo i tražimo da se ovaj član promeni, i da ubuduće u najvišem pravnom aktu naše države piše da je brak unija dve osobe, bez navođenja polova – kaže Azdejković. – Time će se ostaviti mogućnost da se u budućnosti, kada Srbija kao država i društvena zajednica bude spremna, istopolni brakovi legalizuju bez ponovne promene Ustava, što bi bilo izuzetno komplikovano.

Naš sagovornik ističe da očekuje da će nosioci vlasti i parlamentarne stranke uzeti u obzir predlog GLIC-a i time pokazati da im je stalo do ravnopravnosti svih građana Srbije.

– Ovo je prilika da se nešto konkretno uradi na poboljšanju položaja i prava LGBT osoba, i verujem da naša inicijativa neće ostati bez odjeka – smatra Azdejković..

Takođe, GLIC traži da se u član 21. Ustava Republike Srbije, kao osnov po kome je zabranjena diskriminacija doda i seksualna orijentacija, jer ona jedina nije eksplicitno navedena.

S. M.

Azdejković: Kandićeva je potrošila dva miliona evra

Gej lezbijski info centar (GLIC), organizacija na čijem je čelu poznati gej aktivista i novinar Predrag Azdejković, našla se na crnoj listi pojedinih organizacija i fondacija u Srbiji zbog otvorene kritike na račun srpskog nevladinog sektora, konkretnije, budžeta koji Nataša Kandić dobija za svoju organizaciju REKOM.

Kako za „Pravdu“ kaže Predrag Azdejković, jasno je da određeni krugovi iz nekoliko nevladinih organizacija ne mogu da mu oproste javno istupanje protiv Nataše Kandić.

– Nemam ništa protiv političkih ideja i stavova gospođe Kandić, ali imam protiv preteranog trošenja novca u ovoj ekonomski izuzetni teškoj situaciji u kojoj se kao država i društvo nalazimo. Još u januaru sam u svom blogu na sajtu B92 napisao jedan satirični tekst oko budžeta koji prima koalicija okupljena oko REKOM-a, gde jednu od ključnih uloga ima Nataša Kandić i koji su za svoje aktivnosti dobili čak dva miliona evra. Primetio sam da je 30 hiljada evra dobijeno samo za štampani materijal, dok je, na primer, još deset hiljada evra otišlo za izradu sajta koji izgleda tako da je mogao da ga besplatno uradi i veb dizajner amater – kaže Azdejković.

Čelni čovek GLIC-a smatra da je to neviđeno luksuziranje, i da je želeo da ukaže javnosti i na taj aspekt cele priče. Ipak, priznaje da nije očekivao da će zbog toga „plaćati penale“ i biti sankcionisan.

– Kao predsednik GLIC-a, obratio sam se nedavno organizaciji „Rekonstrukcija Ženskom fondu“ za finansijsku pomoć za prevođenje i titlovanje feminističkog dokumentarca „The Heretics“, koji će biti prikazan na sledećem „Merlinka festivalu“. Molba je odbijena, a u obrazloženju koje je potpisala koordinatorka programa Mirjana Mirosavljević, kaže se da oni ne mogu da podrže aktivnosti koje organizujem, jer „moja istupanja i napadi na braniteljke ljudskih prava u poslednje vreme nisu u skladu sa feminističkom politikom fonda“, kaže Azdejković.

GLIC je, prema njegovim rečima, skandalizovan ovakvom „feminističkom“ politikom gušenja kritičkog mišljenja, slobode govora i kreiranjem liste nepodobnih, čime se još jednom potvrđuju dupli standardi i licemerje srpskog NVO sektora.

– Meni je, moram i to da kažem, pred održavanje „Parade ponosa“ inače savetovano da se javno izvinim Nataši Kandić pre nego što uđem u organizacioni odbor. Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže za „Pravdu“ da uopšte ne zna ko je Predrag Azdejković, niti zbog čega mu se, navodno, uskraćuju donacije finansijera. Kategorična je, međutim, da odobravanje ili uskraćenje donacija nema veze sa njenom organizacijom.

– Ne poznajem gospodina Azdejkovića, ali znam da se donacije za određene projekte ne dobijaju zbog toga da li iznosite neka mišljenja o nekome ili ne. On ima prava da iznosi svoje stavove i kritikuje ono što mu smeta, ali ponavljam, zna se postupak kako se dobijaju određene donacije. Što se REKOMA tiče, to je grupa organizacija koja deluje na prostoru cele bivše Jugoslavije i naši su troškovi javni, dostupni i na našem sajtu – kaže Kandićeva.

Nije ispunio uslove

Koordinatorka programa „Rekonstrukcija Ženskom fondu“ Mirjana Mirosavljević kratko je za „Pravdu“ rekla da ne želi da učestvuje u bilo kakvim polemikama sa Predragom Azdejkovićem i da u odluci oko donacije nema ničeg spornog.

– Azdejković se regularno prijavio na konkurs, ali nije ispunio predviđene uslove. To je sve što mogu da vam kažem – rekla je Mirosavljevićeva.

S. Milovanović

Pravda: Ulični rat

„Parada ponosa“ u Beogradu bila je krvava parada i pretvorila se u ulični rat policije i protivnika parade. Centar grada je demoliran, pričinjena je materijalna šteta veća od milion evra, povređeno je više od sto policajaca i više od 20 civila (jedan teško). Od učesnika i gostiju parade niko nije povređen.

„Paradu ponosa“ obezbeđivalo je oko 7.000 policajaca, pripadnika žandarmerije i antiterorističkih jedinica, a izveštači stranih medija složili su se da su to bile nezapamćene mere obezbeđenja u istoriji prestonice.

Učesnici parade krenuli su oko 11.30 iz parka Manjež, a na čelu kolone bio je transparent „Možemo zajedno“. U koloni su bili i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer, šef misije OEBS-a Dimitris Kipreos i šef delegacije Saveta Evrope u Beogradu Konstantin Jerakostopulos.

Skup su podržali i ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik, bivši sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić, Čedomir Jovanović, Mirjana Karanović, Srđan Dragojević, Nikola Kojo, Predrag Ejdus, Sonja Biserko, Nataša Kandić, Miljenko Dereta, kao i predsednik NUNS-a Vukašin Obradović i grupa novinara tog udruženja.

Jedan od učesnika „Parade ponosa“, Predrag Azdejković, kaže da je srećan što je „Prajd“ protekao u sjajnoj atmosferi, ali i da je užasnut nasiljem koje se dešavalo između policije i protivnika parade.

– Srećan sam što je Beograd konačno izgubio nevinost i što je parada organizovana, ali sam zgrožen onim što se dešavalo u gradu. Samo bih hteo da pitam roditelje te dece i mladih ljudi koji su želeli da padne krv kako ih nije sramota. Tokom „Prajda“ nismo ni znali šta se dešava po gradu, jer je u Manježu bilo kao da se nalazimo u nekoj drugoj dimenziji. Slušala se muzika, hitovi „Abe“ i novih MTV grupa, đuskalo se u divnoj atmosferi i bili smo kao jedna velika porodica – tvrdi Azdejković.

Na trgu Slavija, nešto posle deset časova, bačen je prvi suzavac u manjem sukobu policije i protivnika „Parade ponosa“. Međutim, toj manjoj grupi iz okolnih ulica priključilo se još par stotina uglavnom mlađih ljudi, koji su rušili i razbijali žardinjere, a pajserima odvaljivali delove trotoara i asfalta. Oni su prolazeći beogradski ulicama ruinirali sve što im se našlo na putu, počev od telefonskih govornica, izloga, parkiranih automobila, kontejnera… Policija je, do sada neviđenim snagama na sličnim događajima, potisnula oko hiljadu demonstranata dalje ka Hramu Svetog Save, a oni su, bežeći od bačenog suzavca, pripadnike MUP-a gađali kamenicama, ciglama, delovima asfalta, letvama i flašama. Zalutale kamenice lomile su stakla na radnjama u Bulevaru JNA, a nekoliko policajaca je povređeno. Jednom od pripadnika MUP-a tokom intervencije je ispao pištolj, a u pokušaju da ga dohvati kamenica ga je pogodila u glavu.

Revoltirani protivnici „Parade ponosa“ uzvikivali su: „Ubij, ubij, ubij pedera“, „Bijete svoju decu“, „Idite na Kosovo“ i „Skinite uniformu ako ste uz narod“. Policija je uspela da razbije grupu koja se potom povukla u portu Hrama Svetog Save, gde je jednom čoveku pozlilo. Hitna pomoć jedva je uspela da se probije do njega, a kako je na licu mesta nezvanično rečeno, čovek je dobio srčani udar. U porti hrama okupili su se i građani koji su policiji poručivali da ne bije decu, jer će ih Bog kazniti tako što će njihova postati homoseksualci.

Ispred Narodne biblioteke izgorelo je vozilo MUP-a koje su vatrogasci gasili više od pola sata, a postojala je opasnost da plamen zahvati i autobus parkiran iza automobila, kome su već kamenicama bila razbijena stakla.
Grupa huligana palila je kontejnere i gurala ih ka sredini ulica, što je u Mekenzijevoj u potpunosti prekinulo saobraćaj. Pored kontejnera demoliran je i jedan trolejbus, koji je prevrnut u toj ulici. Demonstranti su upadali na obližnja gradilišta sa kojih su krali cigle i blokove, uputivši se dalje ka Krunskoj ulici u kojoj je sedište Demokratske stranke (DS). Kako ispred te zgrade nije bilo pripadnika policije, demonstranti su kamenovali zgradu i kroz polomljeni prozor ubacili Molotovljev koktel koji je izazvao požar, jer u prostorijama DS-a nisu imali protivpožarni aparat. Vatrogasna ekipa je intervenisala, a u blizini je bilo i nekoliko kola hitne pomoći. Nezvanično saznajemo da je policajac koji čuva zgradu DS-a ranjen iz vatrenog oružja. Policija je ubrzo stigla na lice mesta i suzavcem uspela da razbije grupu koja se razbežala sporednim ulicama oko Kalenić pijace, prethodno kamenujući pripadnike MUP-a.

Ministar odbrane i potpredsednik demokratske stranke Dragan Šutanovac, koji je ubrzo došao na mesto događaja u Krunskoj, smatra da napad na sedište DS-a nema veze sa „Paradom ponosa“.

– Ono što se dešava na ulicama prevazilazi najmračnija predviđanja, a posledica je manipulacija prethodnih dana. Zato je i došlo do ovolikog nasilja na ulicama Beograda – rekao je Šutanovac i dodao da je u sedištu stranke povređena i jedna žena koja je u poodmakloj trudnoći.

– Uništena je telefonska centrala, razbijena su stakla na zgradi, zapaljen nameštaj, a garaža je potpuno izgorela. Ali ništa od toga ne može da se poredi sa ljudima koji su povređeni u neredima – istakao je Šutanovac.

Grupu od više stotina huligana činila su mahom maloletna lica, od 13 do 20 godina, a bilo je i onih od devet. Na pitanje novinara zašto su izašli na ulice, oni odgovaraju da im je „od ove države muka“.

– Ima nas sa svih strana i iz svih organizacija. Pa, vidite koliko je građana samo izašlo da nas podrži. Ne želimo da živimo u bolesnoj zemlji, a vlast hoće od Srba da napravi bolesnu naciju. Goreće Beograd, ali sledeće godine parade neće biti. Tek ćete da vidite na šta smo sve spremni – rekli su nam protivnici „Parade ponosa“.

Pripadnici policije objašnjavaju da oni u očima građana uvek ispadaju krivi, iako samo rade svoj posao.

– Grupu huligana uglavnom čine maloletna lica, ali zato kamenice bacaju kao da imaju 30. Da li njihovi roditelji znaju da su na ulicama i da napadaju policiju koja samo radi svoj posao? – kažu pripadnici MUP-a.

Grupa koja se razbežala ponovo se, pevajući navijačke pesme, okupila ispred zgrade Skupštine Srbije na Trgu Nikole Pašića, kamenujući policiju, žandarmeriju i osam „hamera“ koji su bili parkirani ispred zgrade. Policija je ponovo bez primene sile, samo bacajući suzavac, uspela da rastera okupljene koji su se uputili ka Knez Mihailovoj.

Građani okupljeni na Terazijama poručivali su pripadnicima žandarmerije, koji su napravili kordon ispred palate „Albanija“, da skinu uniforme. Tada su huligani razbili stakla na prodavnicama i opljačkali radnje „Najk“ i „Đak“, a jake policijske snage potisnule su huligane ka Studentskom parku. Pošto policija nije stigla na vreme, demonstranti su zgradu, u kojoj se nalazi sedište Socijalističke partije Srbije, kamenovali, polomili prozore i u potpunosti uništili ulaz. Žandarmerija, uz nekoliko kola hitne pomoći, ubrzo je pristigla, ali je masa već stigla da nadomak Francuske ambasade prevrne i zapali vozilo MUP-a, kao i kontejner koji su pripojili automobilu. Pred naletom žandarmerije oni su sa Kalemegdana pobegli prema Knez Mihailovoj, ponovo bacajući kamenice. Tada su privedena četiri mladića, a ostatak grupe se skandirajući rastrčao po okolnim ulicama.

U popodnevnim satima beogradske ulice bile su preplavljene kamenicama, razbijenim staklom, otkinutim granama i smećem iz prevrnutih kontejnera.

Kriv i vrh policije

Čak 7.000 policajaca, pripadnika Žandarmerije i Antiterorističkih jedinica bilo je angažovano da spreči nerede i nasilje na ulicama Beograda, ali i taj broj, ispostavilo se, nije bio dovoljan. Ko je kriv? Odgovor je jasan: ona ekipa u vrhu MUP-a Srbije koja je izvršila procenu bezbednosti.

U Beogradu nikad nije viđen toliko broj policajaca, kordoni su bili na sve strane, pojačanja su stizala iz minuta u minut. Ipak, ni tako jake snage nisu uspele da sačuvaju grad od razjarenih mladih ljudi, protivnika „Parade ponosa“. Čak četiri kordona štitila su učesnike i goste Parade. Njih su uspeli da sačuvaju, nikome ni dlaka nije falila, ali je zato grad razrušen kao da je njime protutnjao kakav stampedo.

Kako nezvanično saznajemo, samo policijsko obezbeđenje Parade koštalo je Grad Beograd i Republiku Srbiju više od šest miliona evra. Policajci iz unutrašnjosti su priznali našim reporterima da im je dnevnica za ovu priliku iznosila 1.800 dinara. Ni oni nisu bili zadovoljni tom crkavicom, ali kada se to pomnoži sa nekoliko hiljada onih koji su, kao pojačanje, stigli iz unutrašnjosti, stiže se do impozantne cifre.

U razgovorima sa pripadnicima Žandarmerije, u šta smo delimično mogli da se uverimo, saznali smo da su oni „odlagali upotrebu suzavca i sile dok god je to bilo moguće“.

Dačić: Sprečili smo krvoproliće

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je oko 6.000 izgrednika napadalo pripadnike policije koji su štitili učesnike „Parade ponosa“, a da je 190 huligana uhapšeno.

– Policija je uspešno obavila težak zadatak i sprečila krvoproliće – rekao je Dačić novinarima ispred Urgentnog centra u Beogradu, posle obilaska povređenih. On je kazao da su dvojica izgrednika i jedan policajac teže povređeni i da su zadržani na lečenju, a da je lakše povređeno oko 120 policajaca.

Dačić je dodao da je uspostavljen javni red i mir u Beogradu i da policija radi na identifikovanju i privođenju onih koji su napadali organe reda prilikom održavanja „Parade ponosa“.

Pravda: Mrze gej paradu, ali vole kad se devojke maze

Otvoreno maženje i „vaćarenje“ pod jorganom na „Farmi“ u rano jutro i pred kamerama „Pinka“ između učesnica Tine Ivanović i Jelene Stožinić uzburkalo je duhove gledališta i javnosti i donelo pregršt, prvenstveno pozitivnih komentara na brojnim forumima i internet portalima.

Hvatanje za grudi, maženje po celom telu i nežna šaputanja pevačice i manekenke nisu naišla na osudu javnosti, poput ovlaš poljupca Bakija i Baneta, takođe učesnika „Farme“, koji je trajao svega dve sekunde, za razliku od polusatnog devojačkog „hopa-cupa“. „Pravda“ je pokušala da istraži da li Srbi pokazuju dvostruki standard time što odobravaju intimni kontakt dve devojke, a zgražavaju se od kontakta dva muškarca, o pretnjama učesnicima predstojeće „Parade ponosa“ da i ne govorimo.

Psiholog Aleksandra Janković kaže za naš list da je odavno poznato da istopolna ljubav dve devojke „ima prođu“ u javnosti, za razliku od muškog ispoljavanja nežnosti.

– Stav prema ženskoj homoseksualnosti je uvek bio blaži u muškoj populaciji, jer je nekako oduvek ženama bilo dozvoljeno da se drže za ruke dok šetaju gradom ili javno razmenjuju poljupce i zagrljaje. Ovo što se dogodilo na „Farmi“ između dve devojke, kao i ono ranije kada su se dva učesnika poljubila jeste promocija nekih „novih vrednosti“ i uvertira pred gej paradu u Beogradu, koja se predstavlja kao trenutno najvažnija stvar u Srbiji, bitnija i od politike i ekonomije zajedno. To pokazuje koliko smo kao društvo zanemarili heteroseksualnu ljubav, jer se u gomili filmova na malim ekranima homoseksualne veze predstavljaju kao idilične i romantične, a heteroseksualne veze kao problematične i brakovi pred razvodom. Naravno, s druge strane, jeste licemerno da peting dve devojke dobije sve same pohvale posetilaca foruma, a da onda isti ti prete učesnicima gej parade – kaže Jankovićeva.

Gej aktivista i urednik portala „Gejeho“ Predrag Azdejković izražava zadovoljstvo scenom između Tine i Jelene, ali istovremeno priznaje i da je razočaran!

– Nadao sam se da će Bane i Baki da urade nešto slično i da će posle onog poljupca da malo prodube svoj odnos, ali dobro sad, mogu i ove dve da prođu. Šalim se, naravno. Lepo je to što se desilo i sigurno je da je sve bilo spontano, jer da su njih dve htele smišljenu provokaciju, uradile bi to preko dana kada svi gledaju, a ne u pet ujutru. Dve ribe u akciji su, naravno, prihvatljive za našu „mačo javnost“, jer živimo u muškom društvu i to me ne iznenađuje; a ti što hvale lezbo scene, pa onda prete gej paradi zapravo su najobičniji licemeri – smatra Azdejković.

Naš sagovornik veruje da će na „Farmi“ biti još seksa i to heteroseksualnog, a on lično navija da „u klinču“ vidi Marijana Rističevića i Vendi!

– Uh, to bi bilo zanimljivo, a znamo da je Vendi obećala pre ulaska na „Farmu“ da će dozvoliti Marijanu da joj skače po grudima. I meni tako nešto da obeća ne bih je odbio! Još interesantnije bi bilo videti „okršaj“ između Vendi i Zorane – e, to bi bila borba prsa u prsa sa teškim naoružanjem i neizvesnim ishodom – slikovito se izrazio Predrag Azdejković.

Bilo kako bilo, „Farma“ nastavlja da šokira i iznenađuje, ali i otkriva prava lica, kako učesnika tako i gledalaca, odnosno srpske javnosti. Šta će se sve dešavati do Nove godine i zatvaranja kapije imanja u Lisovićima, teško da možemo i da zamislimo.

Pravda: Poljubili se Baki i Bane

Široj javnosti je poznato da je maneken Branislav Janković imao bližih kontakta sa muškarcem, tačnije da se ljubio za potrebe snimanja spota Nives Celzijus za numeru „Bijesna“, ali da je Baki sklon istom polu, e, to još niko nije znao. Ali, sada ni to više nije tajna! Naime, posle kraćeg premišljanja, Baki se poljubio sa Banetom! I to, u usta! Međutim, nakon što je to uradio, denser se prilično smorio, pogotovo kada su ostali ukućani krenuli da ga prozivaju.
– Ej, Baki, znaš ono – za sve postoji prvi put! – rekla je Natalija i počela da peva pesmu Halida Bešlića „Prvi poljubac davno zaboravljen“, sa malo izmenjenim tekstom „Prvi poljubac na ’Farmi’ pao je“.

I pod parolom „Ko će koga, nego svoj svoga“, Natalija je nastavila da zadirkuje Bakija, koji je sve vreme sedeo u šoku.

– Baš ste mi slatki – rekla je članica „Trik FX“, a Baki je samo dodao:

– Neću više ovo ni da igram – aludirajući na masne fote, zbog kojih je i poljubio Baneta.

I dok se Baki kajao što je to uradio, Bane je sedeo mirno, jer mu ljubljenje sa muškarcima nije strano.

– Lepo je rekao Aca, ova „Farma“ će biti „Farma“ ljubavi i čovekoljublja. Čovek ljubi čoveka – našalio se Bata, iako nekima i nije bilo do šale, i dodao:

– Sutra, ako zapadne da se dve žene poljube, ne treba to da ne urade – završio je Zdravković sa svojim prozivkama.

I dok je Baki slušao šale na svoj račun, pogled mu se ponovo sreo sa Banetovim, na šta je denser burno reagovao

– Gde baš s njim da mi zapadne da se ljubim?! Kad vidim Baneta, osetim neki strah – rekao je Baki.

Biće muški hopa-cupa

Poznati gej aktivista i urednik portala koji prati život pripadnika LGBT populacije, Predrag Azdejković, kaže za „Pravdu“ da je oduševljen poljupcem između Baneta i Bokija, i da sada veruje da bi moglo da dođe i do prvo seksa na „Farmi“ ali – muško-muškog!

– Ovo je fenomenalno i vrlo je lepo videti sočan gej poljubac na jednoj nacionalnoj televiziji, pa još uživo! Do sada smo to imali prilike da vidimo samo u nekim stranim serijama ili filmovima, ali ovo je prava stvar i, bez obzira što je to bio zadatak u fotama, mislim da možemo do kraja serijala očekivati seks između Baneta i Bakija. Tri meseca su dug period. Ako se za vreme trajanja „Farme“ strasti i emocije između densera i manekena razbuktaju, neće ništa sprečiti hopa-cupa, osim ako im ne sipaju brom u piće – komentariše događaj Azdejković.

Pravda: Nale, jel može blokče na zajam?

Kao što dobro znate, put do muškog ku***, mislim srca, vodi preko stomaka. Zato ja jadan po ceo dan gledam one emisije o kuvanju, čitam samo kuvare, smaram Jelicu Greganović da razmenjujemo recepte, ali sve je to džabe kada sam totalni antitalenat za kuvanje. A znate šta narod kaže, kome se u rukama testo ne diže, njemu neće ni…

Jedno veče seo ja tako da se malo odmorim. Pustim televiziju, a ono emisija o kuvanju. Na prvi pogled izgleda jednostavno, mogao bih i ja to da napravim. Počeo da tražim po sobi neko blokče da zapišem recept, ali kao za inat nijedno ne mogu da nađem. I šta Srbin radi kad mu nešto u kući fali? Tako je, ide u komšiluk da uzajmi i nikad ne vrati. Padne tako meni na pamet, komšinica Nataša Kandić sigurno ima neko blokče na zajam.

Zazvonim komšinici na vrata i nisam mnogo čekao da mi otvori.

– Dobro veče. Nale, jel može blokče na zajam?

– Naravno komšija. Pođi za mnom.

Išli smo tako desetak minuta kroz stan i stigli do jednog dugačkog hodnika.

– Pa da vidimo šta ovde imamo. Soba za pakovanje poklona, – pokazivala je prstom na vrata, zamrzivač, diskoteka, autoperionica… A sa ove strane imamo sobu za olovke, štampani materijal, fascikle i… evo sobe za blokčiće.

Otvorila je velika tapacirana vrata iza kojih je bila soba od nekih 50 kvadrata prepuna blokčića, u vrednosti od 30 hiljada evra po mojoj slobodnoj proceni.

– Koliko vam treba komšija? – upita me Nataša.

– Ma jedan Nale, šta će mi više, – odgovorih zbunjeno količinom blokćića. Bilo ih je raznih, srcastih, u svim bojama duge, sa plišanim koricama… Ma raznih.

– Jedan. Evo ti sto komada, da ti se nađe. Ja tako pred Svetog Savu napunim džaku pun blokčića i odem do kolektivnog smeštaja gde su ove jadne izbeglice, pa ih delim deci da imaju za školu. Oh, da znaš komšija kako se deca silno obraduju kad vide moje blokčiće. Sve im suzice idu niz musave obraze, a meni srce puno. Joj komšija, a ovi naši političari nemaju pojma kako narod teško živi.

– Istina komšinice, ovi naši političari na ovu krizu troše pare na gluposti dok narod umire od gladi. A odakle vama ovoliki blokčići?

– A to? To je od ove Koalicije za REKOM.

– Šta je sad pa to? Ma, neka naša inicijativa koja zagovara osnivanje nezavisne komisije koja može da ustanovi i javno saopšti činjenice o ratnim zličinima.

– Pa, ako su to njihovi blokčići onda bolje da ne uzimamo?

– Ma jok. Sad smo dobili dva ipo miliona evra za tu koaliciju, imamo 30 hiljada evra u budžetu za blokčiće i te štampane pizdarije. Slobodno uzmi koliko god hoćeš.

– U bre komšinice. To su baš velike pare.

– Jesu, ali ako mi ne veruješ možeš da pogledaš na sajtu www.korekom.org. Mnogo dobar sajt. Samo za njegovo održavanje smo dobili 11 hiljada evra.

– Kod vas baš nema krize.

– Ma ćuti, ima. Sve je manje i manje para. Ne znam kako ćemo da preživimo, a toliko je puno posla. Ti ratni zločini nikako da se rasvetle, a mi radimo i radimo i radimo, a rezultata nigde. Strašno.

– Jeste. I Borka je prošle godine u CZKD rekla kako ona već dvadeset godina priča jednu te istu priča, a narod nikako da shvati i da se stvari promene.

– Pa o tome ti ja i pričam.

– Hvala komšinice na blokčićima, idem da zapisujem recepte za mog čoveka.

– Neka, neka, važno je da se vi mladi volite. Laku noć.

– Laku noć komšinice.

Pravda: Ne podržavam zabranu “Obraza” i “SNP 1389″

Još dok je trajala dramatična rasprava o predlogu Zakona o borbi protiv diskriminacije, gej aktivistu su najavili održavanje “Povorke ponosa” u Beogradu. Predrag Azdejković, predsednik “Gej lezbejskog info centra” nije podržao tu preuranjenu ideju.

Pokazalo se da ste bili u pravu kad ste, čim je najavljena “Povorka ponosa”, procenili da još  nije vreme. Čestitam. Da li je, ipak, trebalo da organizatori prihvate ponudu i hepening održe na Ušću?

Nažalost pokazalo se da sam bio u pravu, utrošeno je mnogo energije, vremena, kredita kod ljudi koji nas podržavaju koji nije bezgraničan, a uspeh je izostao. Ušće, ako se misli na park, ne, ali opciju platoa ispred Palate Srbije, ovaj deo koji gleda na Novi Beograd, mislim da je trebalo prihvatiti. Ako su organizatori prihvatili da će vraćati ljude koji su golišavo odeveni, da će obeležavati ljude narukvicama duginih boja, da će im oduzimati mobilne telefone, vodu, a to ukazuje da su želeli da organizuju Povorku po svaku cenu, onda su mogli da prihvate i plato ispred Palate Srbije. Organizatori su odbili tu ponudu jer na Ušću i na tom platou ih niko ne bi video, što je jedan od ciljeva Povorke, ali zaboravljaju da ih ni u centru Beograda niko ne bi video jer bi bili okruženi s pet hiljada policajaca. Videli bi ih preko televizije i novina, tako da je nebitno gde se manifestacija održava.

Sad se licitira – ko je pobedio otkazivanjem povorke, gej aktivisti, antigej aktivisti, vlast… Šta vi mislite?

Mislim da je nerešeno, a da je jedino gej lezbejska populacija na gubitku. Gej aktivisti nisu uspeli da organizuju manifestaciju, ali su uspeli da prikupe veliku podršku javnih ličnosti, podršku iz inostranstva, uljuljkali se u ulogu žrtve koja je finansijski isplativa. Antigej aktivisti su se ujedinili, pobedili državu, ižvrljali ceo grad porukama, postali veoma vidljivi, ali ih sada država maltretira, hapsi, zabranjuje. Vlasti su se malo dodvorili aktivistima, malo građanima koji ne podržavaju paradu, oni fino sede na dve stolice. U celoj priči gej lezbejska populacija je ispušila. Prvo, niko ih nije pitao da li oni žele paradu, već im je ta ideja nametnuta. Drugo, parada se nije desila, što je kao poraz, a iza toga su ostali grafiti koji pozivaju na ubijanje, mržnju i s tim treba živeti. Ovo amatersko organizovanje parade dovelo je do toga da na površinu ispliva sva mržnja prema gej lezbejskoj populaciji i sada ta populacija treba da to proguta i da nastavi da živi s tim.

Kazniti, ne ukinuti

Kako objašnjavate postupke predstavnika vlasti koji su do dan pred Povorku izjavljivali da „garantuju bezbednost“, a onda „predložili“ drugu lokaciju?

To ni meni nije najjasnije. Neko je tu mnogo lagao. Organizatori koji sve vreme ponavljaju kako divno sarađuju s policijom i imaju podršku vlasti. Vlast koja kaže da će sve učiniti da zaštiti i na kraju kaže da ne može, dok je ministar Čiplić izjavio da je ponuda Ušće bila na stolu nedelju dana pre otkazivanja, a to organizatori demantuju. Mislim da se tu ne zna ko pije a ko plaća i da ima puno amaterizma, ali i puno manipulacija.

Na kraju, vi, homoseksualci, dobili ste opštu podršku, desničari su u zatvoru a njihove organizacije će uskoro biti zabranjene. Uživate?

Ne. Ta podrška će da iscuri za nekoliko nedelja. To je isto kao kad ja kažem da podržavam prava gladne dece u Africi. Evo sve im se od moje podrške poboljšao život. Poslata su saopštenja za javnost kako se osuđuje što se parada nije desila i to je to. Mora da se promeni državna politika i odnosi u društvu. Sve dok budemo imali klimu gde se generalno ljudi ne poštuju, dok se zabada nos u tuđ život i nameću pravila kako treba da živimo, izgledamo, oblačimo, mislimo i glasamo, do tada ćemo imati probleme. Mržnja prema gej muškarcima i lezbejkama je produkt šireg društvenog problema da volimo da drugim ljudima namećemo svoje stavove i način života.

Da li podržavate zabranu delovanja organizacija kao što su „Obraz“,  „Dveri“ ili „NSP 1389“?

Ne. Mislim da treba da se kažnjavaju kada ižvrljaju ceo grad grafitima, treba da plate skidanje. Kada prete treba da budu kažnjeni po zakonu, kada pozivaju na ubijanje treba da budu osuđeni, ali ne mislim da će zabrana da donese nešto dobro. Da se razumemo, ne volim što te grupe postoje, ali čisto pragmatično mislim da ih zabrana ne bi slomila već ojačala. Tada bi njihov rad bio tajan, skriven i ne bi znali šta nam spremaju.

Biblijske bajke su dosadne

Kad mitropolit Amfilohije podseća na razloge propasti Sodome i Gomore, da li se prepoznajete?

Sodoma i Gomora. Izgleda da je to bilo prilično gadno mesto, sve dok bog to nije shvatio i poslao dva anđela da istraže situaciju. Anđeli su krenuli do kuće jedinog pobožnog čoveka u gradu, Lota. Kad su ih spazili građani hteli su da ih siluju, a Lot nije želeo da njegov grad dobije reputaciju kao mesto u kome se siluju anđeli i onda je rulji ponudio vlastitu kćerku da je siluju. I on je bio dobar čovek, što bi rekli ljudi, bogobojažljiv. Pa, mene takva priča ne dotiče, jer nisam vernik i odnosim se prema njoj kao prema bajci. Dobro, bajci koja me nervira. Sva kritika homoseksualnosti u Bibliji je u Starom zavetu, dok u Novom zavetu Isus uopšte ne spominje homoseksualnost, niti je kritikuje. Ali, meni je malo muka da se non stop pravdam i da kao ateista čitam Bibliju kako bih imao argumente da branim svoju gej egzistenciju. Neću, to je dosadno.

Pošto se stavovi „Obraza“ ne razlikuju od stavova SPC po pitanju homoseksualizma, da li je došlo vreme da se ukine i Crkva?

Deni Didro je u drugoj polovini 18. veka napisao da će vremena biti bolja kada poslednjeg kralja obesimo o creva poslednjeg popa. Razmišljao sam dugo o njegovim rečima i shvatio da to nije ispravno, koliko god meni zvučalo interesantno. Nekim ljudima je potrebna vera, to im olakšava i usrećuje život. Ali je problem kada vera pređe te okvire i kreće da postaje nametanje svojih stavova drugima. I crkva treba da se ograniči na svoje vernike. Ne vidim zašto bi SPC upravljala mojim životom, kada nisam njen član, ili bilo koja druga crkva.

Ne, nisam bezbedan

S obzirom da ste i vi poprilično agresivni (bolje da vas ne citiram, morao bih da nas obojicu cenzurišem), po toj logici, trebalo bi zabraniti i GLIC, a vas ubaciti u ćeliju sa, recimo, Mladenom Obradovićem. Plašite li se takve mogućnosti? (Mislim na zabranu, u ćeliji biste se, cenim, snašli.)

Padala mi je na pamet, ali ne da bi zabranili GLIC, jer ja najčešće delujem i pišem iz uloge novinara ili blogera, što nema veze sa mojim angažmanom u Gej lezbejskom info centru. Možda bi mogli da me kazne po Zakonu protiv informisanja. Mada, ne bih to nazvao agresivnošću, jer agresivnost podrazumeva fizičko nasilje, kao što je to slučaj sa Obradovićem koji kaže da nas čeka, koji će da nas bije i da će ulicama Beograda liti krv, više mislim da sam verbalno vulgaran i radikalan u stavovima.

Da li se sada osećate bezbednije na ulici?

Retko kad se osećam bezbedno na ulici. Jedino se osećam bezbedno kad sam u inostranstvu. Baš  mi se 21. septembra, dan nakon neodržane Povorke ponosa, desilo da me neki klinac u Kosovo majici sočno opsuje, ali zbog blizine policije, koje je bilo u velikom broju u centru grada, ništa se nije desilo.

Draža, Kleopatra i Homen

Da li znate ko je ubio i gde je zakopao Dražu Mihailovića?

Ja mislim da treba da konsultujemo naše prijateljice Kraljicu Kleopatru i Vidovitu Zorku. Negde mi se čini da to čudo tehnike koje hoće da kupi Homen da skenira zemlju i da traži Dražu neće baš da pomogne.

Za Dražu pitam jer sam uveren da su režimski mediji veštački naduvali dve teme (Povorku ponosa i potragu za Dražinim grobom) kako bi javnost rasteretili priča o ekonomskoj katastrofi, novih 50.000 otkaza, štrajkovima i ostalim realnim problemima. Da li me utisak vara?

To je provereni recept ukraden od Slobe. Još kada na to dodamo da je počeo Veliki brat i Farma, pa sreći nigde kraja. Cela Srbija će da vodi računa da li neko prdi dok spava u kući Velikog brata dok ljude masovno otpuštaju. Mene samo zanima zašto ljudi pristaju na to? Očekujem masovne demonstracije, ali njih nema jer se država divno bavi manipulacijom širokim narodnim masama, tako da ljudi sede kod kuće i blenu u televizor.

Pokušajte, znam da nije lako, da na trenutak zamislite da niste gej, a živite u Srbiji. Da li bi vas više interesovali homoseksualci i četnici ili svakodnevna borba za egzistenciju?

Mislim da bi me interesovalo isto što i sad, kako da nađem posao od kog mogu samostalno da živim ili kako da pobegnem iz ove zemlje i gde. Mislim da je interesovanje za trivijalne stvari, tračeve, četnike, gej parade u stvari beg od stvarnosti, jer treba puno hrabrosti da se uhvatimo u koštac sa sopstvenim problemima i da razmišljamo kako da poboljšamo sopstvenu lošu situaciju. Ljudi vole da se uđu u ulogu žrtve i da kukaju i čekaju da im neko drugi reši probleme. Od toga nema ništa. Interesantno je koliko gej teme privlače pažnju ljudi. To primećujem i po tekstovima na B92 blogu ili na B92 forumu gde tema o gej pravima u Srbiji ima nekoliko stotina strana i hiljade replika, a moji tekstovi o gej pravima su uvek najčitaniji. Svi imaju mišljenje i svi imaju potrebu da ga iznesu. Tračevi o tome ko je gej ili nije prodaju tiraže tabloida. Ponekad me nervira taj senzacionalizam koji se vezuje za gej teme, ali šta da se radi.

Ovde nema srećnih ljudi

Da li znate ko je Radivoje Atanasković?

Da. Mogu da razumem očaj tog čoveka, ali ne mogu da opravdam to što je odsekao dva prsta. To nije dobro. Primećujete da vlast ne reaguje. Nekoliko štrajkača glađu je umrlo od gladi, a vlast na to ne reaguje, jer će to vremenom da se zaboravi, kao što se sve zaboravlja. Vlast treba nervirati, smetati im, dobacivati im, iritirati i nikako ne povređivati sebe…

Atanasković  je odsekao dva svoja prsta kako bi skrenuo pažnju javnosti na problem koji se 15 godina razvlači na nekom sudu. Na jedan minut priče o njemu, mediji su trošili po 10 sati više za diskusije o gej-paradi. Da li grešim kad kažem da u takvoj državi niko ne može da bude normalan i srećan, bez obzira da li je strejt ili gej?

U Srbiji je retko ko srećan i zadovoljan. I to je najveći problem. Ovi koji imaju neki posao nisu zadovoljni platom i rade po 12 sati dnevno, krše im se radnička prava, nisu prijavljeni i nemaju vremena za sebe, non stop su umorni. Ovi koji nemaju posao nisu zadovoljni jer zavise od drugih, a to nije sloboda… Penzioneri imaju male penzije i nemaju dostojanstvo. Pola Srbije nema zdravstveno osiguranje i ja među njima. Fakulteti su puni mafijaša i lopova, koji studente uče prevaziđenim stvarima. Školstvo je takođe očajno. Sad sam pao u depresiju od ovog spiska problema.

Srbija je mafijaška država

Razumem da ste vi, homoseksualci, zainteresovani prvenstveno za probleme svog statusa u društvu, ali zar je aktuelna vlast odgovorna samo zato što vam nije omogućila da prošetate Knez Mihailovom? Zašto niko od gej aktivista nikad nije problematizovao rezultate rada Vlade, političku trgovinu, korupciju, diktatoske i anticivilizacijske zakone, udaljavanje od evropskih standarda…

Greška. Mene prvo zanima ekonomska situacija. Kada bih imao veliku platu, mogao bih da odem u Berlin i da paradiram kao čovek, ako mi se paradira. Da iznajmim stan i živim sa svojim dečkom. Bolja ekonomska situacija doprinosi slobodi, jer kada imate više novca onda ste samostalni i niko vas ne ucenjuje. Da se razumemo, većina gej muškaraca i lezbejki živi sa roditeljima, a takva situacija ugrožava seksualni život. Takođe, kada je društvo bogato manje vodi računa o tuđim životima, već razmišljaju gde da putuju i gde da troši novce. Nažalost mi živimo u siromašnoj zemlji jer smo mafijaška zemlja, puna korupcije i monopola, užasnih zakona, licemerja i laži. Mene zanima u kakvom je stanju društvo koje me okružuje, ali ljudi sve više dižu ruke i postaju apolitični, što ova vlast i želi. Ja čekam neki novi Otpor koji će da pravi svakodnevne demonstracije i da se buni protiv ovakvog sistema.

Nedopustiv pritisak na medije

Zašto ste se usprotivili represiji nad Kurirom?

Gej lezbejski info centar je poslao članovima redakcije Kurira poruku solidarnosti i podrške. Iako ne delimo vrednosti dnevnog lista Kurir, smatramo da je takav pritisak na medije nedopustiv i da je obaveza svih koji brane demokratske principe i slobodu medija da se oglase povodom tog slučaja. To je direktno produkt nedemokratskog Zakona protiv informisanja. Naravno, nevladin sektor se nije oglasio, jer se drže principa da samo brane prava onih koje vole. Ja to ne mogu, ja branim ljudska prava i onih koje ne volim.

P. Popović

Pravda: Samo bez nasilja

Pravda

Azdejković: Molimo Srpsku pravoslavnu crkvu da iskoristi svoj autoritet i utiče na svoje vernike koji će u nedelju protestovati protiv „Povorke ponosa”, da se suzdržavaju od nasilja i protestuju u miru

Đilas: Voleo bih da sve to prođe mirno, neka izraze svoje stavove i da se sve završi bez ijedne razbijene glave, bez ikakvih posledica

Marić: Nisam za nasilje, iako sam protivnik održavanja gej parade. Ali, znajući da su Srbi južnjački narod vrele krvi, bojim se da može doći do sukoba, a to bi bilo jako loše

Savić: Nisam za nasilje, ali uvek ću podržati tradicionalne vrednosti našeg društva, a nikada gej paradu

Gej lezbejski info centar zamolio je Srpsku pravoslavnu crkvu da pozove svoje vernike da se suzdržavaju od nasilja prema učesnicima „Povorke ponosa”, zakazane za nedelju 20. septembar. I javne ličnosti i političari, čak i oni koji se protive održavanju „Parade ponosa”, jednoglasno pozivaju sve da se u nedelju uzdrže od nasilja.

Aktivista GLIC-a Predrag Azdejković kazao je da je njihova obaveza da reaguju na nasilje i da učine sve što je u njihovoj moći da do njega ne dođe, iako ta organizacija ne podržava ovogodišnju „Paradu ponosa”.

– Zato molimo Srpsku pravoslavnu crkvu da iskoristi svoj autoritet i utiče na svoje vernike koji će u nedelju protestovati protiv „Povorke ponosa”, da se suzdržavaju od nasilja i protestuju u miru. Organizacije koje pripremaju protest često ističu svoj pravoslavni i svetosavski predznak i smatramo da je obaveza Srpske pravoslavne crkve da ih podseti da je fizičko nasilje nedopustivo, naročito zato što je na gej paradi 2001. godine batinaše predvodio pravoslavni sveštenik – rekao je Azdejković.

I gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, iako, kako je rekao, ne deli uverenja homoseksualaca, osudio je mogućnost napada na učesnike „Povorke ponosa”.

– Voleo bih da sve to prođe na pristojan način, da se oni skupe, izraze svoje stavove – sa kojim se ja ne slažem, ali niko im to pravo ne može oduzeti – i da se sve završi bez ijedne razbijene glave, bez ikakvih posledica – rekao je Đilas.

Psihijatar Jovan Marić, koji, inače, ne podržava paradiranja gej populacije, naglašavajući da su seksualne sklonosti intimna stvar koja bi trebalo da ostane u četiri zida, takođe poziva sve da se uzdrže od nasilja 20. septembra.

– Svakako da nisam za nasilje, ali, znajući da su Srbi južnjački narod vrele krvi, bojim se da može doći do sukoba. To bi bilo veoma loše, jer bi bilo veoma delikatno proceniti ko je bio izazivač, a ko žrtva. Nikada nisam bio nasilan i uvek sam za razgovore, pa bih zato pozvao sve da se uzdrže od toga – rekao je Marić.

Fudbalska legenda Dušan Savić naglasio je da je zagovornik tradicionalnih srpskih vrednosti, od kojih je najvažnija porodica.

– „Porodična šetnja” koju sam podržao nije kontra takozvanoj „Paradi ponosa” čiji sam, inače, veliki protivnik, jer je to čisto iživljavanje te manjinske grupe nad većinom. Nisam za nasilje, ali uvek ću podržati tradicionalne vrednosti našeg društva, a nikada gej paradu – rekao je Savić.

Pravda: Za paradu neophodno pomirenje

„POVORKA PONOSA“ ZAKAZANA ZA 20. SEPTEMBAR U BEOGRADU

Iako je Organizacioni odbor Povorke ponosa zaključio da su se stekli uslovi za održavanje tog skupa, Gej-lezbejski info centar je poručio da je prethodno neophodno ujedinjenje svih aktivističkih organizacija tog tipa

Azdejković: Ako su fudbalski huligani zaraćenih strana uspeli da se ujedine oko razbijanja Povorke ponosa, onda moraju gej-lezbejske organizacije da se ujedine oko njene organizacije

Vučković: Skup neće biti provokacija niti paradiranje, već politički protest kojim će se reći ‘ne’ diskriminaciji gej populacije u Srbiji

Organizacioni odbor Povorke ponosa 2009. saopštio je da će taj skup za zaštitu prava gej i lezbejki u Srbiji biti održan 20. septembra u Beogradu.

Gej-lezbejski info centar je, međutim, najavio da neće podržati održavanje Povorke ponosa, sve dok ne dođe do ujedinjenja na gej-lezbejskoj aktivističkoj sceni i pomirenja među tim organizacijama.

Urednik Gej eho portala, Predrag Azdejković je poručio grupama koje čine Organizacioni odbor, pre svega od „Labrisa” i „Kviria centra”, da učine sve što je u njihovoj moći da dođe do ujedinjenja na gej-lezbejskoj aktivističkoj sceni i uprkos svim neslaganjima pruže ruku pomirenja „Gej strejt alijansi”.

– Ako su fudbalski huligani zaraćenih strana uspeli da se ujedine oko razbijanja Povorke ponosa, onda mogu i moraju gej-lezbejske organizacije da se ujedine oko njene organizacije. Izbacivanjem „Gej strejt alijanse” iz Organizacionog odbora Povorke ponosa učinjena je velika greška jer se javno pokazalo koliko je gej-lezbejski pokret slab, nejedinstven i nesposoban. Nažalost, bolji nemamo – naglasio je Azdejković.

Takođe je rekao da, ukoliko se dogodi repriza 2001. godine, to neće biti samo poraz gej-lezbejskog pokreta, već poraz demokratije, antifašizma, ljudskih prava i evropskih vrednosti.

– Napominjemo da je Povorka ponosa u Srbiji mnogo veći događaj od borbe za prava seksualnih manjina, već je u pitanju borba protiv huliganizma, primitivizma i fašizma. Ne dozvolimo im da pobede – zaključio je on.

Jedna od članica Organizacionog odbora tog skupa Dragana Vučković je, najavljujući Povorku ponosa za 20. septembar, rekla da taj skup neće biti provokacija niti paradiranje već politički protest kojim će se reći ‘ne’ diskriminaciji gej populacije u Srbiji.

– Organizacioni odbor Povorke ponosa ima dobru saradnju sa policijom i Kancelarijom Zaštitnika građana, kao i podršku više od 60 nevladinih organizacija – rekla je ona.

Maja Savić iz Organizacionog odbora Povorke ponosa rekla je da su stručnjaci za bezbednost napravili Studiju bezbednosti za održavanje tog skupa.

– Zaključak je da je Povorka ponosa skup visokog rizika, ali da se uz odgovarajuće preventivne mere i profesionalno postupanje policije taj skup može organizovati na bezbedan način za sve učesnike – rekla je ona.

Predstavnici Organizacionog odbora Povorke ponosa su naveli da će u narednim danima razgovarati s policijom o obezbeđenju tog skupa. Oni očekuju da u Povorci ponosa 2009. učestvuju i predstavnici vlasti u Srbiji.

Na pitanje o najavama pojedinih grupa, poput Pokreta 1389 da neće dozvoliti Povorku ponosa, Maja Puača iz Organizacionog odbora skupa rekla je da je reč o „marginalnim grupama koje su dobro poznate policiji”.

Ona je rekla da policija „preventivnim merama” može sprečiti pripadnike tih grupa da napadaju učesnike Povorke ponosa.

Organizatori su naveli da će učiniti sve što je potrebno da se izbegnu incidenti poput onih iz 2001, kada su pripadnici ekstremnih grupa napadali učesnike Povorke.

Za sada nije određena maršruta kojom će se kretati učesnici Povorke ponosa, ali je navedeno da će taj skup biti održan u centru Beograda.