Pobjeda: Parade ponosa ne treba da budu besmisleni špacirung

Intervju Pobjede: Predrag Azdejković, gej aktivista, novinar i političar

Parada kao aktivistički izraz je prepisana iz zapadnjačke kulture bez ikakve lokalizacije, što ja volim da nazovem ljudskopravaškim kolonijalizmom, i zbog toga postoji jako veliki otpor sredine. Lično, kao dugogodišnji gej aktivista, odbacujem paradu kao aktivistički metod, ali podržavam svakog ko želi da šeta…

Sasvim je izvjesno, parada LGBT populacije biće održana u Podgorici 31. maja. Tokom minule nedjelje saopšteno je da je crnogorska vlada posvećena promociji i zaštiti ljudskih prava i sloboda i stvaranju društvenog ambijenta tolerancije i poštovanja prava građana drugačije seksualne orijentacije. I u organizacioni odbor ove gej – lezbejske manifestacije Vlada će delegirati svoje predstavnike, a iz vrha policije je takođe saopšteno da će biti urađeno sve da se obezbijedi potpuna sigurnost i bezbjednost i učesnika i društva u cjelini prilikom održavanja ove manifestacije.

To je bio povod da sagovornik Pobjede bude jedan od najaktivnijih i najistaknutijih gej aktivista na prostorima eks Jugoslavije, beogradski novinar i političar Predrag Azdejković. On za Pobjedu govori o ciljevima i realnim dometima ovih gej-lezbejskih parada, razlozima zbog kojih LGBT populacija ima potrebu da javno demonstrira svoju seksualnu orijentaciju, efektima i kontraefektima javnog legitimisanja gejeva i lezbejki, potrebi promjene zakona u oblasti ljudskih prava, ali i ukupne društvene svijesti kada je u pitanju odnos prema onima koji su „drugačiji“…

POBJEDA: I u Podgorici se sprema gej-parada. Zašto je LGBT populaciji toliko važno da baš na ovaj način podsjeti na svoje prisustvo u društvu?

AZDEJKOVIĆ: Parada je najvidljiviji gej događaj. Najviše pažnje javnosti i medija je upereno baš na gej paradu. To što je parada toliko vidljiva i privlači toliko pažnje je njena prednost, ali i mana. Parada, kao aktivistički izraz je prepisana iz zapadnjačke kulture, bez ikakve lokalizacije i zbog toga postoji jako veliki otpor sredine prema paradi. S druge strane, postoji i nametanje aktivističkih metoda sa Zapada, što ja volim da nazovem ljudskopravaškim kolonijalizmom. Lično, kao dugogodišnji gej aktivista, odbacujem paradu kao aktivistički metod, ali podržavam svakog ko želi da šeta i da je organizuje. Prve parade su uvek same sebi cilj, ali već kod druge mora da se smisli dobra poruka, da to ne bude samo običan besmisleni špacirung.

POBJEDA: Imate li informacije o tome kako je pripremljena podgorička parada? Da li je dobijena načelna saglasnost relevantnih državnih, političkih i društvenih faktora za tu vrstu demonstracije prava na različitost?

AZDEJKOVIĆ: Kako vidim po medijskim izveštajima, parada ima podršku vlasti u Crnoj Gori, osim kad je u pitanju već legendarni ministar protiv ljudskih prava. Slično srpskoj gej paradi, crnogorska se neće moći održati bez široke podrške i pomoći države, pre svega policije, a to je kako se najavljuje obezbeđeno.

POBJEDA: Mislite li da je nesporno pravo na drugačije mišljenje potrebno baš na tako eksplicitan, rekao bih i agresivan način nametati drugima? Šta je u suštini cilj takvih javnih manifestacija?

AZDEJKOVIĆ: S jedne strane, postoji taj problem kontra efekta, ali sa druge postoji problem ignorisanja. Sve dok gej-lezbejska populacija ne počne „agresivno“ da vrišti i traži svoja prava, društvo neće obraćati pažnju na nju, ili će je ućutkavati rečima da još uvek nije vreme za gej prava. Cilj gej parade jeste vidljivost, da problem homofobije, mržnje i diskriminacije gej-lezbejske populacije postane toliko vidljiv da se ne može gurnuti pod tepih.

POBJEDA: Koji su to kontraefekti? Koliko, zapravo, parada proizvodi dodatnu netrpeljivost drugih društvenih grupa, a koliko donosi koristi LGBT populaciji?

AZDEJKOVIĆ: Ja sam od onih koji smatraju da gej parada mnogo „košta“, a vrlo malo donosi. Gej parada se sagledava kao simbol zapadnjaštva i evropejstva, što ona negde i jeste, i onda automatski imamo netrpeljivost grupe koje su protiv Evrope i Zapada. Ali to je tako kako god okrenete jer se i sama homoseksualnost sagledava kao nešto što je „došlo“ sa Zapada, a zaboravlja da je ona oduvek bila prisutna na našim prostorima. LGBT populacija vrlo malo profitira na gej paradi i vrlo malo dobije, a jako puno energije i kredita uloži u sve to.

POBJEDA: Beogradska Parada ponosa izazvala je brojne incidente, a prema nekim najavama nešto slično se očekuje i u Podgorici. Da li je ta „cijena“ o kojoj govorite previsoka za ostvarivanje vaših ciljeva?

AZDEJKOVIĆ: Da, svakako. Koliko god to nema nikakve veze sa istinom, u Srbiji gej populaciju smatraju odgovornom što su huligani razbijali Beograd. Naravno, to je širi problem da se društvo stavlja na stranu nasilnika, ali je to u Srbiji tako ispalo. Bili smo optuženi da smo samoživi i da smo iritirali „finu“ srpsku decu. Ja nemam problem da se bude samoživ. Koliko vidim, danas svako gleda svoju zadnjicu, što ne bi i gej populacija. Nemam problem niti sa iritiranjem „fine“ srpske dece, ali srpske vlasti sada koriste gej paradu da ućutkaju sve ostale naše zahteve, one zahteve koji su mnogo bitniji za život gejeva i lezbejki u Srbiji. Dobili ste gej paradu, sad da ćutite narednih deset godina.

POBJEDA: Jesu li naša balkanska društva spremna za tu količinu demokratičnosti i tolerancije?

AZDEJKOVIĆ: Naša balkanska društva nisu spremna ni za svakodnevnu ličnu higijenu, ali to ne znači da to tako treba da bude. Ja sam počeo da se bavim gej pravima kada sam imao 20 godina, sada imam 33 i predamnom je još jako puno posla i to me brine. Nemam vremena da čekam. Ja hoću da živim i uživam u životu sad, odmah. Ako budem čekao da balkanska društva budu spremna za tu količinu demokratičnosti i tolerancije, ima da umrem kao baba devojka.

Često dobijamo te poruke od političara i društva da još nije vreme. Još nije vreme za gej paradu, još nije vreme za gej brakove… Pa izvinite, kad će biti vreme?!

POBJEDA: Zašto to temeljno pravo na slobodu govora povezujete sa, rekao bih, ličnim i u suštini intimnim opredjeljenjem određene grupe ljudi?

AZDEJKOVIĆ: Zašto da ne?! Mnogi ljudi otvoreno govore o svom ličnom i u suštini intimnom opredeljenju. Tolike su ljubavne knjige napisane, pesme snimljene, slike naslikane… Sve u slavu heteroseksualne ljubavi. Ne vidim problem da se slično ponašanje toleriše i kad je u pitanju gej populacija. Naravno, ta želja za slobodom govora i izražavanja je mnogostruko veća kad neko pokušava da vam je uskrati i zabrani.

POBJEDA: Zašto vam je važno da se ta opredjeljenja javno saopštavaju i da se ljudi iz LGBT populacije javno legitimišu?

AZDEJKOVIĆ: Azijate prepoznate odmah, crnce takođe, muškarci su fizički prepoznatljivi, kao i žene, po imenu i još nekim karakteristikama možete da pretpostavite nacionalnost i veru. I onda se na osnovu tih informacija ljudi spajaju, razdvajaju, druže i mešaju. Kako ćemo mi gej muškarci i lezbejke da se međusobno identifikujemo, grupišemo, kao što čine sve ostale grupe ljudi. Tako što ćemo to javno da kažemo.

Mi živimo u društvu gde se pretpostavlja da svi muškarci vole žene i da sve žene vole muškarce. I na toj pretpostavci stižu pitanja kad ćeš da se ženiš, da li imaš devojku…Niko ne proverava da li postavlja dobra pitanja jer postoji ta pretpostavka, i onda im se mora staviti do znanja da greše u izgovoru.

POBJEDA: Podrazumijeva li ostvarivanje prava gej populacije i neke intervencije u pravnom sistemu države i kakve?

AZDEJKOVIĆ: Trenutno radim na gej vodiču kroz Srbiju, koji je posvećen zakonima i pravnoj zaštiti i tek sam sada svestan koliko rupa u zakonu ima koje prave realne probleme ljudima. Od toga da država ne prepoznaje vašu vezu, iako sa svojim partnerom istog pola živite 15 godina, i da nemate nikakva prava kao par, da nemate prava na bračne posete u zatvoru, da vaš partner ako je strani državljanin ne može da ostane u zemlji, jer se spajanje porodice ne odnosi na vas, da ne možete da odlučujete o lečenju vašeg partnera ako je on za to nesposoban, da nemate pravo na zdravstveno osiguranje svog partnera, niti na penziju, nema automatskog prava na nasleđivanje imovine partnera, već mora da se piše testament, koji je oboriv pred sudom, i mora da se plati porez na poklon, lezbejke nemaju prava na veštačku oplodnju… Neću ni da pričam o osobama koje su u braku i imaju decu, a promene pol i treba da promene podatke u matičnim knjigama. Previše je tu stvari koje treba da se promene i urade.

POBJEDA: Kakvi su izgledi da se u doglednom vremenu ostvare zahtjevi LGBT populacije ili je to, kako ste već negdje napisali, Sizifov posao?

AZDEJKOVIĆ: Jako je teško, jako je naporno i ono što mene mnogo nervira jako je sporo. Mnogi ljudi kalkulišu i računaju da im se više isplati da pobegnu iz zemlje i sreću nađu u zemljama gde je već dobro biti gej. To je jako veliki problem jer mnogo ljudi želi da pobegne i mnogi to i učine.

Ali, zakone je mnogo lako promeniti i uskladiti, ali šta kada budemo dobili sve zakonske promene?! Ko će da promeni svest i stav mog komšije, koji uzima prvu ciglu kad vidi dva pedera? Ono što je osnova jeste da nam je potreban osećaj sigurnosti i da se osećamo dobrodošli u društvu u kome živimo. LGBT populacija trenutno nema taj osećaj da je sastavni i jednako vredni deo društva.

POBJEDA: Da li je u Srbiji nešto promijenjeno nakon parade ponosa i šta očekujete da će se nakon takve parade promijeniti u Crnoj Gori?

AZDEJKOVIĆ: Ono što se promenilo u Srbiji jeste da se gej populacija nekoliko dana osećala bolje, da je pokazala da ima prijatelje na visokim pozicijama, da se država po prvi put stavila na stranu gej populacije i na stranu odbrane ljudskih prava (kako i zašto – u to ne ulazim). Izgubili smo nevinost kad je gej parada u pitanju. Uhapšeni su huligani i sada im se sudi, što je dobro. Možemo na naš listić ubeležiti da smo izvojevali jednu pobedu i da se zbog toga osećamo bolje. I to je sve. Samo šminka, ništa konkretno. Ne mislim da će i u Crnoj Gori biti drugačije.

Lična karta

Predrag Azdejković, srpski gej aktivista i novinar, rođen je 15. jula 1978. godine u Leonbergu, u Njemačkoj. Do šeste godine živio je u Njemačkoj, a onda se 1984. godine preselio sa roditeljima u Srbiju. Pokretač je i glavni i odgovorni urednik Regionalnog gej-lezbejskog info portala GayEcho i urednik queer Rainbow rubrike u mjesečniku Yellow Cab. Radio je kao kolumnista u dnevnim listovima „Sutra“ i „Borba“, web portalu „E-novine“. Tekstovi su mu objavljivani u Vremenu, Betonu i Statusu. VIP bloger je na B92 blogu za koji piše od juna 2006. godine. Azdejković je i koautor zbirke tekstova „Drugi – Od patrijarhalne konstrukcije do alternativne politike“ koju su izdali Queeria centar i Žene u crnom iz Beograda.

Osnivač je Queeria radne grupe pri Socijaldemokratskoj uniji, prve i jedine gej-lezbejske radne grupe pri nekoj političkoj partiji u Srbiji. Kao njen koordinator u decembru 2000. godine pokrenuo je kampanju legalizacije istopolnih brakova, koja je napravila veliku buru na javnoj sceni Srbije. Politički protivnici tadašnje Demokratske opozicije Srbije koristili su tu kampanju da optuže DOS za promociju homoseksualnosti. Kampanja je nasilno ugušena kada je grupa skinheda upala u prostorije Socijaldemokratske unije u Beogradu i pretukla prisutne članove. Azdejković je tada zadobio teške tjelesne povrede.

Koordinator radne grupe Queeria Azdejković je bio od 2000. do 2006. godine, kada je ona postala nezavisna nevladina organizacija. Organizaciju napušta u martu 2009. godine i osniva Gej lezbejski info centar, čiji je aktuelni predsjednik. Bio je koordinator kampanje „Ne u NATO“ koja se protivila ulasku Srbije u NATO savez iz antimilitarističkih pobuda.

Predvodio je delegaciju gej-lezbejskih aktivista na sastanku sa predsjednikom Srbije Borisom Tadićem, na kome su razgovarali o položaju LGBT populacije u Srbiji i na kome je Tadić podržao održavanje Parade ponosa.

Direktor je Međunarodnog festivala queer filma Merlinka koji se prvi put održao u decembru 2009. godine u Domu omladine u Beogradu. Za organizovanje tog festivala dobio je Kristalnu nagradu za najbolji komunikacijski pristup projektu. Član je Udruženja novinara Srbije od 2009. godine. Član je Glavnog odbora Socijaldemokratske unije od 2009. godine, i time je postao prvi gej političar u Srbiji.

Neće me odstraniti iz politike

POBJEDA: Aktivno se bavite politikom, član ste Glavnog odbora Socijaldemokratske unije u Srbiji, ali u posljednje vrijeme imate neke probleme u stranci. Zašto?

AZDEJKOVIĆ: Zamoljen sam od strane predsednika Izvršnog odbora Socijaldemokratske unije da podnesem ostavku na mesto člana Glavnog odbora stranke, zbog jednog teksta koji kritikuje praksu da se od pokojnog premijera Zorana Đinđića pravi svetac i da se na njemu skupljaju jeftini politički i NVO poeni. Kasnije se ispostavilo da iza te molbe nije stojala cela stranka, već on lično. Dobio sam veliku podršku članstva i široke javnosti, tako da će se čitav slučaj završiti, najverovatnije, njegovom smenom.

Mitropolit Amfilohije emituje previše mržnje

POBJEDA: Kako komentarišete reagovanje crkve na sve što se dešavalo ili se dešava u vezi sa afirmacijom LGBT populacije?

AZDEJKOVIĆ: Meni, kao ateisti, reagovanje crkve je jako problematično, jer se nikad ne zaustavi samo na svom stadu, već zađe i u tuđe dvorište. Ne vidim zašto pravoslavna ili bilo koja druga crkva sme da kontroliše moj život.

Osnova hrišćanstva je ljubav – voli i ljubi bližnjeg svoga i mislim da crkva treba da se vrati baš tom principu. Previše je mržnje i jakih reči, naročito od mitropolita Amfilohija. Oni koji tuku i fizički maltretiraju LGBT populaciju sebe opravdavaju verom zato što crkva tako kaže. Smatram da je odgovornost i uloga crkve da umiri svoje vernike i da apeluje na njih da ne budu nasilni.

Razgovarao Goran Popović