All posts tagged “Politika”

Politika: Uspon i pad homofobije

Povodom teksta „Uspon homoseksualizma”, „Politika” od 2. jula

Miša Đurković u svom tekstu „Uspon homoseksualizma” iznosi nekoliko neistina i maliciozno izvrće činjenice kako bi „argumentovano” pokazao zle namere LGBT populacije da regrutuje novo članstvo i najverovatnije zavlada svetom. Svoje „argumente” izneo je u više tekstova, za više medija, te bi se moglo reći da je gospodin Đurković u kampanji protiv emancipacije LGBT populacije, ali ću se ovog puta zadržati samo na ovom tekstu.

Homoseksualno ponašanje bilo je prihvatljivo u antičkoj Grčkoj i Rimu, a progon homoseksualaca u Evropi počinje onog trenutka kada hrišćanstvo preuzima primat. Sve države su imale zakone kojima se homoseksualni čin kažnjavao zatvorskom kaznom i ti zakoni počinju da se ukidaju u drugoj polovini 20. veka, ali maltretiranje LGBT populacije nije nestalo. Policija je racijama maltretirala homoseksualce i hapsila transvestite po gej kafićima u Njujorku, ali tokom noći 27. juna 1969. LGBT populacija je uzvratila na to maltretiranje i to danas slavimo kao Dan ponosa. Miša Đurković u svom tekstu tvrdi da su homoseksualci napali policiju, što je izvučeno iz konteksta, isto kao kad bi rekli da je Gavrilo Princip „izvršio teroristički napad” i tu stavili tačku. Continue Reading

Politika: Azdejković: Uprkos napadu vratiću se u Sarajevo

Uprkos pretnjama policija nije adekvatno obezbedila tribinu „Transseksualnost u tranziciji”

Predsednik Gej-lezbijskog info centra Predrag Azdejković, koji je u subotu napadnut na međunarodnom filmskom festivalu „Merlinka” u Sarajevu, kaže da ga nasilje neće sprečiti da sledeće godine ponovo ode u Sarajevo. U razgovoru za „Politiku” Azdejković kaže da nije ozbiljnije povređen i ne krije zadovoljstvo što je zatvaranju ovog međunarodnog festivala u nedelju uveče prisustvovalo „pola Sarajeva”. Continue Reading

Gej ikona ih čeka

Član Obraza postao je 1999. godine, a četiri leta kasnije stao je na njegovo čelo. Glasovima članova otačastvenog pokreta Obraz pripale su mu dve funkcije: izabran je za predsednika glavnog odbora i glavnog sekretara. Trenutno se nalazi na čelu političke organizacije koja se zalaže za uspostavljanje „srpske pravoslavne monarhije” na prostoru od „Kupe do Vardara i od Dunava do Jadranskog mora”.

Iako je jasno i glasno pokazivao da je protiv gej populacije, upravo oni su Mladena Obradovića, 2008. godine proglasili najzgodnijim muškarcem. Neposredno po „osvajanju” ove titule, Predrag Azdejković, sadašnji predsednik Gej lezbijskog info centra, izjavio je da bi Obradovića rado video golog. „Počastvovani” vođa Obraza, nimalo oduševljen ovom titulom, jedva da je uspeo mrzovoljno da procedi: „Mi odavno poručujemo: nema vam spasa!”.

Beogradska povorka ponosa, koja je trebalo da se održi u Beogradu 20. septembra 2009. godine, zabranjena je zbog visokog rizika od eskalacije nasilja zbog pretnji „obrazovaca”, na čijem se čelu upravo on nalazio.

Na jednom od foruma piše da što Obradović više priča o velikoj Srbiji, Srbija je sve manja. Navedeno je i da jednom prilikom, voditeljka engleske medijske kuće Bi-Bi-Si nije uspela u pokušaju da ne počne da se smeje posle njegovog odgovora o odbrani „srpstva”.

U emisiji „Dvougao” emitovanoj 23. februara 2008. godine, vođa Obraza je izjavio da bi za glavnokomandujućeg Vojske Srbije postavio generala Ratka Mladića, a da bi u Hrvatskoj letovao samo u „srpskom Dubrovniku”.

Njegovi roditelji, Jasminka i Miodrag Obradović, poverili su medijima da su sina vaspitali domaćinski i hrišćanski, a ne da bude rušitelj i nasilnik. Učili su ga da poštuje starije, svoju veru i tradiciju, narod i porodicu… Tvrdili su da je uhapšen malo pošto je krenuo na nedeljnu liturgiju, ali i da njihov sin nije kriminalac, niti organizator krvavih događaja na beogradskim ulicama.

Zbog organizovanja nereda na „paradi ponosa”, 10. oktobra prošle godine, uhapšen je sa još 12 „saboraca”, među kojima je bila i njegova supruga Jelena. Prvostepenom presudom, izrečenom protekle srede, osuđen je na dve godine zatvora, ali i pušten iz pritvora. Prišavši kapiji Centralnog zatvora, noseći u rukama dve kartonske kutije, usledili su gromoglasan aplauz i reči podrške.

– Vreme koje sam proveo u zatvoru je veliko iskustvo. Tamo su vladali izuzetni međuljudski odnosi i za pritvorenike i upravu imam samo lepe reči. Poznato je da se Srbi bore za krst časni i slobodu zlatnu i niko ne može da nam uzme unutrašnju slobodu. Naše vreme tek dolazi, čekamo vas – poručio je Obradović po izlasku iz pritvora.

Miroslava Derikonjić

Politika: Žene su veći borci za gej prava

Karleuša ponela titulu gej ikone bez glasanja koja je ranijih godina pripala Mirjani Karanović, Indiri Radić i Biljani Srbljanović

Nastupima u javnosti i kolumnom o kojoj je cela Srbija pričala pevačica Jelena Karleuša zaslužila je titulu gej ikone godine koju već nekoliko godina dodeljuje portal Gej eho. Redakcija je odlučila da je proglasi za ovogodišnju „najcicu“, kako glasi titula, bez prethodnog glasanja posetilaca, smatrajući da za tim nije bilo potrebe.

„Njena podrška je bila riskantna, napadali su je i fizički, pa smo odlučili da ne pokrećemo glasanje. Osim toga, Jelena je bila konstantna u svojoj podršci. Ona je još 2001. podržala inicijativu da se dozvole gej brakovi“, objašnjava odluku Predrag Azdejković, urednik ovog portala.

On kaže da je u srpskom društvu vidljivo da se žene više bore za prava seksualnih manjina nego muškarci, a slično je i u inostranstvu.

„Kad se muškarac heteroseksualac založi za prava gej populacije rizikuje da mu prilepe etiketu da je peder. Divac je jedan od malobrojnih koji su javno izrazili podršku i svaka mu čast“, dodaje Azdejković, predsednik Gej-lezbijskog info-centra (GLIC) koji stoji iza ovog portala.

I dok su „najcice“ žene koje su dale istaknut doprinos borbi za prava seksualnih manjina (prethodnik godina su titulu ponele glumica Mirjana Karanović, pevačica Indira Radić i dramska spisateljica Biljana Srbljanović), kandidati za „najfrajera“, mušku gej ikonu, šarolika su skupina privlačnih muškaraca i političara koji su se zalagali za poštovanje gej prava.

Tako je po glasovima posetilaca „Gej eha“ „najfrajer“ za 2010. zgodni pevač, bivši striper, Borivoj „Đavolak“ Grujičić (38 odsto glasova posetilaca), a slede ga sa nešto manjim brojem glasova ministar Ivica Dačić (22 odsto) i vođa LDP-a Čedomir Jovanović (14 odsto).

U svetu su gej ikone javne ličnosti koje imaju veliki broj obožavalaca među LGBT populacijom ili se bore za njihova prava i pružaju im podršku. Često su to osobe koje su i same gej ili se sumnja da jesu. Istorijske ličnosti se proglašavaju za gej ikonu ako je njihovo seksualno opredeljenje predmet rasprava među istoričarima, na primer, Marija Antoaneta ili Aleksandar Veliki.

Danas su to uglavnom slavne ličnosti iz industrije zabave – Lejdi Gaga, Madona, Kajli Minog, Sindi Loper.

Elton Džon i Džudi Garland prošle godine su proglašeni za najveću mušku i žensku gej ikonu svih vremena u anketi sajta onepoll.com. Zanimljivo je da su na tadašnjoj listi „top deset“ muških gej ikona svi osim Dejvida Bekama homoseksualci, dok su na ženskoj listi skoro sve dame heteroseksualne.

Na listi srpskih muških gej ikona nema homoseksualaca.

„Kod nas ima vrlo malo muškaraca koji su javno deklarisani, i to smo mahom mi aktivisti. Muškarce za koje se sumnja da su gej iz obzira ne stavljamo na liste jer ne znamo da li bi se njima to svidelo“, objašnjava Azdejković.

On najavljuje da posle praznika počinje glasanje za „najhomofoba 2010“. Među kandidatima će sigurno biti, kao i prošle godine, Dragan Đilas, Dragan Marković Palma i Amfilohije Radović. Posetioci sajta dodelili su ovu titulu za 2009. gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu.

Protekla godina ostaće upamćena po Paradi ponosa koja je izazvala nasilje na ulicama Beograda i prilično podelila Srbiju. Da li gej pokret u sledećoj očekuje veća prava i više tolerancije?

„Što se prava tiče, sad je bila priča o tome da će u Crnoj Gori legalizovati gej brakove. Ja sam jedini rekao da tu ništa nije divno i krasno, jer ko će u Crnoj Gori smeti da se venčava. Razmišljao sam ko bi i u Srbiji bio spreman za to.

Mislim da prvo mi kao gej populacija treba da se osnažimo, da ne osećamo više tu sramotu. A što se tiče ostatka društva, treba da se promovišu tolerancija i ljubav prema drugima uopšte, a ne samo prema homoseksualcima. Mi kao narod mnogo volimo da zabadamo nos u tuđe stvari“, kaže Azdejković.

J. J. K.

Politika: Gej prava posle „parade ponosa”

Predrag Azdejković: Nezaposlenost nije opravdanje za nasilje. – Dr Jovan Marić: Smanjite potrebu za egzibicionizmom

Prva održana „Parada ponosa” u Srbiji, koja je 10. oktobra ove godine okupila oko hiljadu LGBT osoba i građana koji se zalažu za promociju ljudskih prava, protekla je u znaku žestokih nemira na ulicama Beograda. Ni nedelju dana posle ovog skupa ne stišavaju se polemike da li je, imajući u vidu bezbednosni rizik i preovlađujući mentalitet po tom pitanju, trebalo organizovati ovu manifestaciju.

Sagovornici „Politike” su dr Jovan Marić, neuropsihijatar i potpredsednik Nove Srbije, partije koja se protivila održavanju parade, i Predrag Azdejković, predsednik Gej-lezbijskog info-centra (GLIC).

Politika: Da li je danas položaj LGBT populacije bolji ili lošiji u odnosu na period pre „Parade ponosa”?

Azdejković: Ono što je dobro jeste činjenica da se država po prvi put stavila na stranu učesnika parade i na stranu vladavine ljudskih prava. Ja razdvajam dešavanja na paradi od onoga što se dešavalo u drugim delovima grada, jer organizatori parade nisu organizovali ono što se dešavalo na beogradskim ulicama. Lično sam bio iznenađen što je paradi prisustvovao toliki broj ljudi – preko hiljadu njih, ali moram da kažem da se dosta ljudi iz straha vratilo kući. Ipak, treba reći da je na „Paradi ponosa” bilo više heteroseksualnih ljudi. Ja sam video i dosta starijih ljudi, pa i jedan strejt par sa detetom, koji je došao da podrži ideju slobode. Dakle, nije bilo hiljadu, već od 300 do 400 LGBT osoba, ali za prvu „paradu ponosa” to je fantastična cifra, s obzirom na to da je u okolnim zemljama znatno manji broj ljudi prvi put prisustvovao ovakvoj manifestaciji.

Međutim, mene ne ohrabruje cifra od 6.000 policajaca koja je čuvala učesnike „Parade ponosa”. To nije sloboda, na tome mora da se radi.

Marić: Mislim da je situacija lošija posle povorke, koju ja zovem povorkom homoseksualno orijentisanih osoba, a ne „paradom ponosa”. Mi, stranka Nova Srbija, smatramo da je to bila parodija ponosa. Povorka nije prošla centrom Beograda, već kroz pust grad koji je praktično bio opasan policajcima. Mislim da je na toj paradi bilo mnogo više osoba koje nisu homoseksualne orijentacije, već su tu došli da bi se dodvorili EU svojom podrškom LGBT populaciji. Iako je policija maestralno odradila svoj posao i obezbedila sve učesnike parade, mislim da ova manifestacija nije postigla svoj cilj. Zašto to mislim? Zato što je u opštoj populaciji između tri i pet procenata ljudi homoseksualno orijentisano, a to znači da u Beogradu i okolini živi između 60.000 i 100.000 LGBT osoba. Nisam siguran da su organizatori zadovoljni što je na ulicu izašlo samo 300 njih.

Azdejković: Ono što je bitno jeste da ja, posle održane „Parade ponosa”, više nemam osećanje lične slobode. Svaki put kada sam izašao iz kuće posle nedelje, ja u svakom muškarcu gledam potencijalnog ubicu i plašim se da iza svakog ćoška može da izađe neki huligan sa motkom.

Politika: Da li to osećanje straha dele i ostali pripadnici „Parade ponosa”?

Azdejković: Ne, zanimljivo je da su učesnici „Parade ponosa” veoma ponosni što su prisustvovali ovoj manifestaciji, jer smatraju da je to istorijski događaj koji se prvi put desio u Srbiji i tvrde da nemaju taj strah. Ali, taj strah imaju oni gej aktivisti koji su stalno u medijima.

Politika: Pred odlazak na paradu ste napisali testament, da li ste zaista verovali da postoji mogućnost da tog dana izgubite život ili ste hteli da skrenete pažnju na ugrožena prava gej populacije?

Azdejković: Mesec dana pre parade odlučio sam da ću prisustvovati, iako mi se baš i ne dopada. Mnogo obaveza je na meni, pa sam sva uputstva ostavio najbližima u slučaju da mi se nešto dogodi. Jedan moj kolega je davno rekao da svako ko se bavi gej aktivnostima mora biti spreman i na to da se može desiti da bude ubijen.

Politika: U kom pravcu mislite da će se menjati mišljenje i osećanje javnog mnjenja posle povorke?

Azdejković: Povorka ponosa kao aktivistički izraz nije najsrećnije rešenje za promociju prava LGBT osoba u Srbiji. Ja sam prošle godine bio protiv održavanja „Parade ponosa”, ali moramo naterati državu da nešto uradi kada je u pitanju LGBT populacija. Mene nervira činjenica da država počinje da reaguje tek na inicijativu EU. Državu treba naterati da počne da radi na edukaciji mladih, jer su vinovnici ovih nereda bili i klinci od 15, 16 godina… Ja se sećam svog profesora iz srednje škole koji nas je „učio” kako su homoseksualci zle čike koje iskaču iz žbunja i siluju decu u parku. Učesnici povorke su pokazali da to baš nije tako i demantovali priče da će povorka biti povod za javni seks na ulicama. Videćemo šta će pokazati rezultati Cesidovog istraživanja koje se radi svake druge godine. Ove godine zabeležen je porast homofobije u odnosu na 2008. godinu.

Marić: Dobili ste geto, bili ste opkoljeni policijom i nosili ste žute trake oko ruke. Ako analizirate pobunu mladih na ulicama, ja duboko verujem da je proradio srpski inat. Mladi su verovatno čitali da je 80-90 odsto građana Srbije bilo protiv parade i imali su doživljaj da zastupaju tih 90 odsto stanovništva ako se bune protiv parade. Zašto je napadnuto sedište DS i SPS, zašto je demoliran mamograf? To je zajednički bunt protiv institucija sistema i svega što je spolja nametnuto. Da rezimiram, mislim da će posle ovih događaja biti manje simpatije prema LGBT populaciji, ali isto tako smatram da dugotrajan proces edukacije mora da počne. Činjenica je da vas u jednom srećnom društvu, u kome svi rade i imaju višak para, neće nervirati nečija parada, ali ako vi živite u društvu u kome nemate mleko za dete, u kome mladi uče a ne mogu da se zaposle, morate znati da je vrednosni sistem potpuno poremećen i to iritira mlade.

Azdejković: Ja sebi ne bih dozvolio taj luksuz da se stavljam na stranu nasilnika.

Marić: Ja sam protiv nasilja. Pravite razlike između objašnjenja i opravdanja. Da li su oni svi sadisti i manijaci?

Azdejković: Jesu.

Marić: Pa, ja mislim da nisu. Ne možete mladića od 16 godina tako posmatrati. Morate ga posmatrati u širem kontekstu, gledati u kakvom društvu se razvija, kakav mu je sistem vrednosti…

Politika: NS načelno nema ništa protiv evropskih standarda, ali ima protiv gej parade koja je na neki način evropski standard. Da li je to kontradiktorno?

Marić: Ja sam objasnio zašto sam protiv takve manifestacije. Prava se svakako moraju poštovati, ali mora se pronaći način koji nije iritantan, s obzirom na naš mentalitet. Očigledan primer su događaji u Đenovi, koje tumačim kao inat na najavu zabrane ekstremnih navijačkih grupa.

Azdejković: Ali, država mora biti jača od toga.

Marić: Država i jeste jača, to je i pokazala, ali mora se krenuti od vrednosnog sistema, što je veoma ozbiljna tema. Moraju se afirmisati nematerijalne vrednosti, kao što su prijateljstvo, obrazovanje, ljubav… To je dugotrajan proces, ali vlast na tome mora da radi, umesto svakodnevnog razmetanja jahtama, skupocenim satovima i slično.

Azdejković: Gej populacija je deo ovog društva i deli sve njegove probleme. I nas, kao i druge brine siromaštvo i nezaposlenost. Ja jesam besan, ali nikada ne bih uzeo palicu i krenuo da bijem nekoga zbog toga. Zbog toga ne mogu da opravdam ovakve postupke, jer onda frazom „iziritirana deca” možemo opravdati svako nasilje, što je nedopustivo. Mene brine što je u celoj priči oko gej parade najmanje bilo reči o gej pravima. Političke partije su pronašle svoj interes povezan sa EU, navijačke grupe i desničarske organizacije su želele da se profilišu na javnoj sceni kao njeni protivnici, policija je želela da pokaže kako je profesionalna i može da se izbori sa tim, a sva odgovornost svaljuje se na gej populaciju koja je navodno izazivala. Ti ljudi koji su u nedelju izašli na ulice, želeli su da se osećaju jačim time što će tući nekog drugog, sve se držeći za „srpski nacionalni identitet”.

Politika: Da li je „Parada ponosa” najbolja ideja u borbi za prava LGBT osoba?

Azdejković: Po mom mišljenju u paradu je uloženo suviše energije, a malo je pozitivnih rezultata. Mislim da postoji mnogo boljih načina da se shvati da gejevi i lezbijke žive u ovoj državi. Recimo, ukoliko bi oni lično obilazili škole, deca bi mogla da vide da nisu čudovišta.

Marić: Nisam siguran da je dobra ideja da se edukacija sprovodi da takav način, jer su mladi u tom periodu veoma osetljivi.

Politika: NS je tražila da se tužilaštvo pozabavi vašom rečenicom objavljenom na Internetu koja glasi „Šetali smo – crknite!”?

Azdejković: Ono što mene nervira jeste to što su mnogobrojne grupe na „Fejsbuku” širile mržnju, a tužilaštvo nije uradilo ništa. Mi smo tražili hapšenje Mladena Obradovića iz „Obraza” još prošle godine, ali on je uhapšen tek na dan parade. Na samoj paradi se moglo čuti da je država odgovorna za sve što se dogodilo, jer je politika koja preovlađuje to napravila i slažem se sa tim. Vrednosti koje su negovane dovele su do toga da klinci izađu na ulice i razbijaju grad i to mora da se menja.

Politika: Da li je rečenica, prepucavanje na Internetu, razlog zbog koga bi trebalo da reaguje tužilaštvo? O tome je na RTS-u govorila Dubravka Filipovski.

Marić: Nisam upoznat sa tom izjavom. Ne verujem da je ovo društvo u kome ćete moći da se držite za ruke i ljubite sa svojim dečkom na ulici. Ja nisam za to ni da se heteroseksualni parovi ljube nasred ulice. Ipak su to intimne stvari. Slažem sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom koji je rekao da treba razmisliti da li u budućnosti treba organizovati skupove tako velikog bezbednosnog rizika. Na svemu tome se mora dugotrajno raditi – sa jedne strane društvo mora postati tolerantnije, ali i gej populacija mora da smanji tu potrebu za egzibicionizmom.

Azdejković: Ne slažem se sa izjavom gradonačelnika Dragana Đilasa, mislim da se radi o zameni teza. Ta izjava je skandalozna.

Politika: Ako javno mnjenje bude na istim pozicijama sledeće godine, da li mislite da bi trebalo organizovati paradu?

Azdejković: Mislim da organizatori treba da prate situaciju i da razmisle da li se to uopšte isplati. Plašim se da država ne zauzme stav da je parada održana, da je to dovoljno i da se na tome završi. Parada treba da bude početak rada na tome da jednog dana sve to postane dosadan događaj koji nikoga ne uznemirava.

Politika: Da je NS na vlasti, da li bi zabranila paradu?

Marić: To su odluke koje donosi predsedništvo stranke, a moje lično mišljenje je da to nije dobar način borbe, iako smatram da diskriminacija ne sme da postoji. Dodatni problem stvara i to što se te vrednosti nameću spolja, a nisu sve vrednosti primenjive na ovdašnji mentalitet. Treba usvajati pozitivne vrednosti koje je moguće implementirati, a prepoznati one koje će biti prihvatljive za deset godina i na njima raditi.

Katarina Đorđević
Branka Mališ

Politika: Gej-lezbijski info traži odlaganje parade ponosa

Huligani će ili prebiti učesnike parade, ili polupati radnje. U oba slučaja, homoseksualna manjina će navući gnev Beograđana, ocenjuje Predrag Azdejković

Gej-lezbijski info centar (GLIC) zatražio je od organizatora Parade ponosa da odlože gej paradu za sledeću godinu. U obrazloženju ovog zahteva predstavnici GLIC-a ističu da sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se većina građana protivi održavanju Parade ponosa i da očekuje da će doći do „reprize” nasilja iz 2001. godine, kada je homoseksualna manjina prvi put izašla na ulice Beograda.

„Ako se saberu svi organizacioni troškovi te parade, dnevnice koje će policajci dobiti za čuvanje gej aktivista i materijalna šteta koja će nastati kada protivnici ove parade iskale svoj bes na izlozima Beograda, dolazimo do zaključka da je rizik prevelik i da će lezbijska i gej populacija u Srbiji malo dobiti ovom manifestacijom. Ja predviđam dva moguća scenarija: ili će huligani prebiti učesnike gej parade i policajce, ili će biti sprečeni u tom pokušaju, pa će polupati beogradske radnje i izlomiti žardinijere i semafore. U oba slučaja, homoseksualna manjina će na sebe navući gnev Beograđana”, ocenjuje Predrag Azdejković.

On takođe ističe da sva skorija istraživanja javnog mnjenja govore da se većina građana protivi održavanju Parade ponosa i u prilog ovoj tezi navodi rezultate istraživanja „Stratedžik marketinga” koji pokazuju da 54 odsto ispitanika smatra da će se ponoviti nasilje na ulicama Beograda. Azdejković dodaje da je za ozbiljnu organizaciju Parade ponosa potrebno godinu dana, a da je Gej strejt alijansa nakon protesta u „Sava centru” zbog zabrane njihove konferencije došla na ideju da ove godine organizuje Paradu ponosa u Beogradu.

Boban Stanojević, predsednik „Kvirija” centra koji se bori za prava seksualnih manjina kaže da se ova organizacija pridružila pozivu „Gej strejt alijanse” i „Labrisa” da prisustvuju Paradi ponosa, koja treba da se održi ovog leta jer smatraju da je sazrelo vreme za javnu demonstraciju prava homoseksualnih manjina.

On podseća da 2001. godine, kada je održana prva i jedina Parada ponosa, nije postojala podrška Vlade Srbije i da policija nije bila dobro organizovana, što je za posledicu imalo nasilje nad učesnicima gej parade.

„Danas imamo podršku zaštitnika prava građana, ministarstva za ljudska i manjinska prava, ministarstva rada i socijalne politike i brojnih nevladinih organizacija i javnih ličnosti. ako 10.000 policajaca dođe da zaštiti sto učesnika parade, to znači da je sazrela svest države da treba da štiti svakog svog građanina”, ocenjuje Stanojević.

Dragana Vučković, pi-ar „Labrisa”, organizacije za lezbijska ljudska prava koja u saradnji sa Gej strejt alijansom organizuje Paradu ponosa ističe da su oni svesni svih rizika koje nosi ova manifestacija, ali dodaje da su potpuno uvereni da će beogradska policija svim učesnicima manifestacije garantovati bezbednost.

K. Đorđević

Politika: Vlada novčano podržala gej sajt

Ministarstvo kulture dodelilo 256.500 dinara internet-prezentaciji organizacije Kvirija centar

Ministarstvo kulture je na nedavnom konkursu za projekte u oblasti informisanja dodelilo 256.500 dinara portalu nevladine organizacije Kvirija centar, koji promoviše prava homoseksualne populacije. U dva navrata ukupno je, kako je zvanično saopšteno, podeljeno 42 miliona dinara za dela koja doprinose pravovremenom i objektivnom informisanju i medijskom pluralizmu.

Dušan Radulović, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda, bio je jedan od pet ravnopravnih članova komisije koja je većala o projektima pristiglim na konkurs za dodelu novca iz Fonda kulture i informisanja, tačnije za ove druge – projekte u vezi sa informisanjem.

– Projekata je bilo sigurno oko dvesta, izbor je napravljen pre dva meseca, sada je ta odluka postala izvršna – objašnjava Radulović. – Smatrali smo da internet-sajt Kvirije koji, kako je navedeno u prijavi, ima za cilj širenje saradnje, može da koristi razumevanju u sredini u kojoj ima homofobije. Dopis je bio intoniran tako da nas je ubedio da portal može da pomogne da se ljudi bolje upoznaju sa sugrađanima koji žive pokraj njih, a imaju sva prava dok ne počnu da ugrožavaju druge. Odlučivao je kvalitet projekta, izgled portala dostupnog svakome, bez agresivnosti koje organizacije te vrste ponekad imaju. Dakle, jedna stvar, em savremena, em potrebna ovom našem društvu.

Ipak, on nije želeo da otkriva imena kolega u komisiji sa kojima je delio odgovornost za deobu „kulturnog dinara”. U Ministarstvu kulture sve je transparentno, komisija je radila javno, pa se zna da su sem Radulovića novac za projekte, od onih za lokalne medije do Kvirijinog sajta, a inače NUNS-ovi i UNS-ovi predstavnici, raspodeljivali još Ivica Milosavljević, Mirko Miletić, Miroslav Kos i Vera Barišić.

Želje onih koji su konkurisali nadmašivale su pet puta sumu kojom je komisija raspolagala. Ni Kvirija centar nije dobio onoliko koliko je tražio. Ali, izgleda da je prvi put neko gej-lezbijsko društvo dobilo pomoć od srpske države.

– Najvažnije je da nas je ova država priznala kao legalne građane. Od novca je mnogo bitnija simbolika. Za šest meseci rada portala potrebno nam je još ovoliko, ali zadovoljni smo, imaćemo novac do kraja februara, a onda ćemo konkurisati negde drugde – kaže Predrag Azdejković, urednik sajta „Kvirija veb portal”.

On podseća da im je svojevremeno Ministarstvo kulture, u vreme Lečićevog mandata, odobrilo pomoć od sto hiljada dinara. Vlada je pala, novac nikad nije uplaćen jer je novi budžet odobren u vreme predsednikovanja Dragana Kojadinovića, čije je ministarstvo konkurs odmah poništilo, a savetnik Bora Đorđević je u medijima tim povodom izjavio da mu „ne pada na pamet da daje pare”.

Inače, Kvirija je osnovana 2001. godine kao radna grupa pri Socijaldemokratskoj omladini SDU, čiji je cilj bila jednakost LGBT pred zakonom (skraćenica znači povezanost gejeva, lezbijki, biseksualnih i transrodnih osoba). Em jednaki, em sada dobiše i tri hiljade evra. Za početak – zvuči evropski.